Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Реални раст БДП-а за шест мјесеци изнад четири одсто

У првој половини 2017. године, постигнути су добри резултати у економској политици. На основу економске активности мјерене стопом раста БДП-а у првом кварталу и доступним индикаторима за други квартал, прелиминарна процјена Владе је да је реални раст БДП-а за шест мјесеци 2017. године, био изнад четири одсто што је више од пројекције на годишњем нивоу. Економски раст у првој половини године, заснован је на снажној инвестиционој активности и расту личне потрошње и извоза. 

Снажан економски раст у првој половини године је донио нова запошљавања. Према званичним подацима, број запослених у Црној Гори је у првој половини 2017, у односу на исти период прошле године, већи за 6.758 лица или за 3,9% и повећан је у секторима:вађења руда и камена, у прерађивачкој индустрији, енергетици, градјевинарству, трговини, саобраћају, туризму и угоститељству. Такође, запосленост је повећана у здравству и образовању, у приватном и јавном сектору.

Економски раст је утицао и на даљи раст просјечне нето зараде. Она је у првој половини 2017. износила 511 еура, што је највише у региону. Настављено је и редовним усклађивањем пензија, што ће се чинити и у наредном периоду, па ће за ту сврху до 2020. године Влада издвојити додатних 22,3 милиона еура.

Побољшању кључних макроекономских индикатора допринио је рад Владе на јачању макроекономске стабилности. Мјере фискалне консолидације, усмјерене су на јачање фискалне стабилности, уз истовремено очување развојне компоненте буџета важне за побољшање животног стандарда грађана. 

Поред повећања формалне запослености, као једног од ефеката Владиних мјера на јачању фискалне дисциплине и сузбијања неформалне економије, ефекти фискалне консолидације се огледају у повећању буџетских прихода у односу на прошлу годину и њихово остварење у односу на план за ову годину.

Томе је допринио и репрограм пореског дуга, кроз који смо већ у првој половини године наплатили око 12 милиона еура заосталог пореског дуга, од укупно 178,6 милиона еура дуга који је ушао у репрограм и у чијој структури доминира дуг малих и средњих предузећа. Репрограмом пореског дуга смо, дакле, поред раста прихода буџета, истовремено, допринијели очувању ликвидности и запослености у сектору малих и средњих предузећа.

Укупни изворни приходи буџета за период јануар 28. јул 2017. су износили 820,6 милиона еура, и били су изнад плана и 8% већи у односу на упоредни период претходне године. 

Подаци о извршењу централног буџета у првој половини 2017. показују да је у посматраном раздобљу дефицит буџета износио 105,2 милиона еура или 2,7% БДП-а што је ниже у односу на план и у односу на дефицит буџета у истом периоду претходне године. Приходи буџета у првој половини 2017. су износили 682 милиона еура и на нивоу су плана, док су буџетски издаци износили 787,1 милиона еура и нижи су од планираних. 

Побољшаним економским перформансама, и компензовању ефеката консолидације на економски раст у првој половини године, допринио је повећан нето прилив страних директних инвестиција и снажна укупна инвестициона активност у земљи. Нето прилив СДИ у првих пет мјесеци је био 176,7 милиона еура или 59,2% више него у истом периоду 2016. године. 

Посматрано по секторима, економском расту допринијели су: раст у пољопривреди, шумарству, сектору вађења руда и камена, туризму, грађевинарству, трговини, итд. док се, по реализацији започетих инвестиција у производне капацитете, очекује даље повећање производње у прерађивачкој индустрији, која је, након пада у првом кварталу, од априла мјесеца 2017, почела да биљежи раст у односу на упоредни период 2016. године.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?