Како развити културни туризам

Министарство одрживог развоја и туризма објавило је тендер за израду Стратегије развоја културног туризма са акционим планом до 2023. године који је отворен до 1. децембра ове године, а на коме могу учествовати домаће и стране компаније.

Стратешки циљ Црне Горе у области туризма је да постане висококвалитетна туристичка дестинација са цјелогодишњом диверзификованом понудом. Један од инструмената у постизању тог циља је развој културног туризма који може утицати на подизање квалитета цјелокупног туристичког производа кроз његово богаћење, као и квалитета саме дестинације. Осим привлачења вископлатежних туриста, развој културног туризма значајно ће утицати и на продужење сезоне, јер понуда не мора бити везана за одређено годишње доба, казали су Вијестима из Министарства одрживог развоја и туризма.

Сегмент културе, као један од облика туристичког производа добија све већи значај као иницијални фактор при одабиру дестинације за одмор у оквирима европских и свјетских туристичких дестинација. Једна од студија ЕК из прошле године показала је да 26 одсто Европљана наводи културу као главни критеријум приликом одлучивања за путовања, док осталим испитаницима култура једне земље представља значајан дио туристичке понуде.

Иако у Црној Гори у овом тренутку не постоји озбиљно осмишљен производ културног туризма, направљени су значајни кораци у том правцу и креирано неколико понуда које се базирају на култури. То су Котор Арт фестивал, Пургаторије у Тивту, фестивал опере Опероса, филмски фестивал и фестивал стрипа у Херцег Новом, танго камп у Колашину... Ти фестивали су интернационалног карактера и представљају значајан дио туристичке понуде у својим градовима, објаснили су у Министарству.

Како су додали, богато мулти-културно насљеђе, остаци разних историјских епоха и мулти-национални фолклор представљају значајне туристичке ресурсе Црне Горе. Из Министарства су казали да је Црна Гора на многим тржиштима препозната по атракцијама које представљају културно насљеђе.

Препозната је по Котору и његовом старом граду и зидинама, острвима Госпа од Шкрпјела и Свети Ђорђе, маузолеју на Ловћену, манастиру Оштрог, мосту на Тари... На Унесковој листи Свјетске баштине тренутно се налазе четири локалитета у Црној Гори и то Котор, национални парк Дурмитор и стећци, средњовјековни надгробни споменици на територији Црне Горе, Хрватске и Босне и Херцеговине, а од ове године, као дио венецијанских одбрамбених тврђава из 16. и 17. вијека и тврђава Форте Маре у Херцег Новом и которске зидине и тврђава, казали су у Министарству.

Многе државе у Европи и широм свијета користе културно насљеђе за привлачење туриста, па су тако неке дестинације препознате по тим мјестима. Саграда Фамилија у Барселони, Тауер Бриџ и Биг Бен у Лондону, Карлов мост у Прагу, музеј Ермитаж у Санкт Петербургу, Таџ Махал у Индији, данас су неке од најпосјећенијих атракција у свијету.

Стратегија ће садржати детаљну анализу постојећег стања и степена развоја културног туризма у Црној Гори, упоредну анализу према конкурентским земљама, као и визију развоја овог вида туризма у нашој земљи, постављајући конкретне циљеве са приоритетним мјерама и активностима за њихово остваривање кроз коришћење културних добара, организацију културних манифестација и промоцију на домаћем и страном тржишту.

Биће урађен и акциони план за спровођење стратегије у периоду од пет година, уз мониторинг и евалуацију постигнутог. Такође, биће анализирана културна добра и остали сегменти културне баштине који нису формално заштићени или представљени, као и културне атракције попут фестивала и гастрономије, које су значајне за посјетиоце.

Битно је напоменути да ће стратегија дати смјернице за програме подршке за развој културног туризма у Црној Гори, казали су у Министарству.

Из тог ресора су објаснили да развој културног туризма представља велику шансу за општине којима ће бити олакшано одрживо управљање и очување културних добара, али и туристичкој привреди која ће, представљањем културе Црне Горе кроз разне облике, моћи да привуче већи број посјетилаца.

Откривају баријере, подршка културним манифестацијама

Из Министарства су објаснили да ће се Стратегијом дефинисати и улога културних манифестација у креирању туристичке понуде и привлачењу туриста са главних емитивних тржишта.

Потребно је идентификовати баријере и потенцијале развоја културног туризма, као и облике одрживог коришћења свих културних знаменитости и добара. Осим промоције и очувања културе једног друштва, овај вид туризма омогућава рестаурацију и очување културно-историјских локација кроз одрживи развој од чега заједница може имати вишеструке користи, рекли су у Министарству. Поред Министарства одрживог развоја и туризма, на изради стратегије сарађиваће и Министарство културе, Управа за заштиту културних добара, Национална туристичка организација, научно-образовне институције из области туризма и културе, као и туристичка привреда и остали релевантни субјекти.

Текст је објављен у ДН „Вијести“ 22.11.2017.