- Влада Црне Горе
Потпредсједник Симовић на свечаности поводом 130 г...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Потпредсједник Симовић на свечаности поводом 130 година Никшићке болнице: Црногорско здравство стасавало и дијелило судбину бројних историјских изазова којима је била изложена ЦГ
Објављено: 16.12.2017. • 00:58 Аутор: Служба за односе с јавношћу Владе Црне Горе
Потпредсједник Владе мр Милутин Симовић, обраћајући се вечерас на свечаној академији поводом 130 година постојања и рада Опште Болнице у Никшићу, изразио је велико задовољство што је, као члан Владе и као Никшићанин, у прилици да се обрати тим поводом, јер је ријеч о, како је казао, о великом јубилеју болнице која је сво то вријеме имала изузетну мисију и значај, не само за Никшић, него и за Црну Гору и њено непосредно окружење.
Симовић је подсјетио на значајне историјске чињенице везане за развој здравствене заштите у Црној Гори, која, како је казао, сеже од самих почетака црногорске хиљадугодишње државности. Посебно је истакао чињенице везане за унапређење здравствене заштите кроз школовање првих љекара и примјену медицинске науке, што је било значајно у суочавању са изазовима какви су биле бројне епидемије и ратни сукоби који нијесу заобилазили простор Балкана и Црне Горе.
„До времена књаза Николе није било здравствених установа ни органа који би водили бригу о народном здрављу. Такво стање је потрајало до Херцеговачког устанка, када је требало помоћи рањеницима и пострадалим херцеговачким избјеглицама, којих је било око 60.000. У вријеме књаза Николе, 1873. године, на Цетињу у слободном дијелу Црне Горе, изграђена је Болница Данило И. У њој су се смјењивали љекари из иностранства и окружења. Први црногорски дипломирани љекар био је др Петар Миљанић из Бањана, из нашег Никшића, који је дипломирао у Москви, а докторирао у Њемачкој 1883, а годину дана касније постављен за управника болнице Данило И и за начелника здравствене службе - односно Санитета. Са правом се може рећи да је он утемељивач модерног црногорског здравства. Наредних година стижу млади црногорски љекари, стипендисти, школовани у разним европским универзитетским центрима“, казао је Симовић.
Он је подсјетио да је Никшићка болница, под именом књегиње Зорке, основана Одлуком Владе Књажевине Црне Горе 11. децембра 1887. године, те да и данас траје и развија се, „у сталном напору да грађанима Никшића и не само Никшића пружи потребну здравствену његу, у борби против болести и пролазности људског живота“.
Према оцијени потпредсједника Владе, и ове историјске чињенице, јасно показују вјековне тежње Црне Горе да буде дио европских и свјетских цивилизацијских, научних и друштвених токова и вриједности. „Црна Гора је била у Европи и Европа је била у Црној Гори“, поручио је Симовић.
Он је казао да након Берлинског конгреса и међународног признања државне независности Црне Горе, дошло до препорода и напретка у свим сферама живота: друштвеног, економског, привредног, културног, па и у здравственој заштити становништва, али да је након губитка државности Црне Горе и њеног незавидног положаја у периоду између два свјетска рата, забиљежена стагнација у свим областима, па и у здравству. Симовић је навео да се у периоду након ИИ свјетског рата здравство у Црној Гори брзо развијало.
„Црногорски здравствени систем је током свог постојања, кроз три вијека, стасавао и дијелио судбину бројних историјских изазова којима је била изложена Црна Гора“.
Тако је било, како је додао, и деведесетих година прошлог вијека, када су ратна дешавања у окружењу узроковала егзодус избјеглица, када је Црна Гора је, иако најмања и најмалољудниија у региону, успјела да очува мир и стабилност и несебично отвори врата, пружи уточиште и збрине 120 хиљада избјеглица, пружајући им и неопходну здравствену заштиту. „Црна Гора је положила тај значајни морални, људски, хумани и државни испит, а положило га је и црногорско здравство“, казао је Симовић истичући да и та историјска чињеница служи на понос и примјер.
Влада ће наставити са унапређењем здравства и положаја здравствених радника
Према ријечима Симовића, обновом независности Црна Гора је посвећено радила на изградњи институција, гдје је унапређење и модернизација система здравства био један од најзначајнијих и најзахтјевнијих задатака. Од 2006. године, како је навео, изграђени су бројни нови објекти у здравству, реконстриусане и адаптиране бројне болнице и домови здравља, додијељено је око 1.000 специјализација и субспецијализација. У оквиру Медицинског факултета уведени су нови студијски програми и докторске студије, уведене нове медицинске, дијагностичке и терапеутске процедуре и набављена вриједна и савремена опрема.
„Област здравства је и данас под посебном пажњом Владе, са циљем да професионална и ефикасна здравствена заштита резултира доступном и квалитетном медицинском услугом, која ће бити доступнија за све категорије становништва, уз даље унапређење области фармацеутске политике. Влада ће наставити да улаже напоре за даље унапређење положаја и стандарда здравствених радника“, најавио је Симовић. Он је додао да је у циљу додатног доприноса афирмацији и промоцији изузетних вриједности и резултата у областима од посебног значаја за друштво, какве су образовање и здравство, Влада у Буџету за наредну годину обезбиједила посебан фонд за награде запосленим у овим областима.
Признање љекарима и особљу Никшићке болнице
У развоју укупног здравственог система Црне Горе, према ријечима Симовића, Никшићка болница је имала и данас има значајну улогу. „Дала је велики допринос граду и његовим житељима у борби за здравље, лијечила и обнављала наду и вјеру у живот“, казао је Симовић.
Он је истакао значајном и подршку напретку никшићке болнице коју су дали бројни донаторски пројекти и домаћи и међународни.
Изражавајући захвалност свима који су допринијели развоју ове здравствене институције, Симовић је истакао да највеће заслуге за углед, значај и резултате Никшићке болнице припадају посвећеним љекарима и медицинском особљу који су радили и који данас раде у тој болници. „Онима који су помагали пацијентима и у томе се нијесу штеђели, без обзира на све изазове, уз високу исказану и професионалну и личну посвећеност и етику. Бројни су знаменити и познати никшићки доктори и докторке, медицинске сестре, главне сестре и бабице, техничари и заслужни медицински радници. Они су несебично уградили своје стручне, људске и хумане вриједности у ову племениту професију и тако постали дио Никшића и колективне меморије Никшићана. Они су и данас путоказ хуманости и показатељ узвишености љекарског позива. Своју исцјелитељску моћ проналазили су у знању, човјекољубљу и етици, и савјести, на послу који је тежак, узвишен и надасве хуман“, казао је Симовић.
Потпредсједник Владе је закључио да ће здравље грађана бити и убудуће највиши приоритет и императив и ове болнице и укупног здравственог система и државе Црне Горе.
Кабинет потпредсједника Владе за економску политику и финансијски систем
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?