Црногорски премијер Мило Ђукановић у посјети Европском парламенту 23. јула.

Циљ Црне Горе је да до 2012. године буде спремна за чланство у Европској унији. То је циљ који је црногорски премијер Ђукановић изнио члановима Спољнополитичког одбора Европског парламента у понедјељак. Некадашњи кошаркаш лидер је ове бивше југословенске републике од 1991. године и заговорник успјешног гласања за на референдуму о независности. Успјели смо да дођемо до господина Ђукановића и питамо га о очекивањима Црне Горе у вези са ЕУ, о Косову и зашто је његова земља задовољна употребом еура.
Црна Гора је постала независна прије свега двије године. Зашто сада желите да постанете чланица ЕУ? На који начин Вам то може помоћи да ријешите ваше проблеме?
У вријеме када смо се борили за остварење независности веома јасно смо говорили да желимо да презмемо контролу над сопственом будућношћу, за коју смо одувјек знали да лежи у Европи.

Зашто желимо да будемо дио ЕУ? То је просто зато што дијелимо исте вриједности. Није ријеч о томе да, како то можда изгледа, мала земља попут наше жели да добије нешто од предприступних фондова. Ми вјерујемо у споствене способности.

Шта би чланство у ЕУ значило за регион у цјелини?

Ми желимо да Црна Гора и читав регион западног Балкана постану дио безбједносног, политичког и економског система ЕУ. Код нас на Балкану кризе се понављају циклично, укључујући и ову посљедњу. Из тог разлога је у најбољем интересу не само земаља западног Балкана, већ и ЕУ да оне постану дио Уније.

Шта ће Црна Гора донијети Европској унији?

Свака земља донесе нешто посебно, па тако чак и мала земља попут Црне Горе може да обогати заједницу која је већ толико богата као ЕУ. Вриједност којом се поносимо нарочито имајући у виду регионални контекст је мултикултурализам. У региону у ком живимо то није увјек сматрано предношћу, већ је у деценији која је почела 1990. годином прије сматрано хендикепом. Зато смо тако дуго времена на овим просторима имали фанатичне вјерске и етничке сукобе.

Иако је Црна Гора најмања држава у региону, она је успјела да очува мир, ојача мултиетнички склад, задобије повјерење међународне заједнице и страних инвеститора, и оствари веома динамичан развој. Природна љепота Црне Горе огледа се у изузетно лијепој јадранској обали са живописном унутрашњошћу, високим планинама, дубоким канјонима и великим језерима.

Црна Гора додатне информације
Број становника: преко 650.000
Језици: црногорски (званичан), српски, босански, албански, хрватски
Сусједи: Албанија, Хрватска, Босна и Херцеговина, Србија, Косово.


Да ли је Црна Гора била примјер и/или преседан за питање Косова? Како видите будућност Косова? Да ли је нормализација односа са Србијом могућа?

То је неизбјежно. Прије или касније Србија ће морати да се помири са политичким грешкама које је чинила током више деценија. Нажалост, ни на једној страни није било спремности за договорно рјешење, тако да је услиједило проглашење независности од стране Косова. Многе важне чланице ЕУ и међународна заједница у цјелини, већ су признали Косово, тако да не вјерујем да би иједна озбиљна особа жељела да се точак историје врати уназад.

Ми се понашамо прилично опрезно из два разога. Прво из разлога што смо сусједи и Косова и Србије, тако да треба да помогнемо, а не да додајемо уље на ватру исхитреним потезима. Други разлог је то да смо независна држава свега двије године и да смо независност остварили напуштањем заједнице са Србијом. Наша независност је оставила одређене трауме на односе између Србије и Црне Горе.

Зашто Црна Гора де факто користи новчанице и кованице еура?

Милошевићев режим је покушао да економске проблеме рјешава штампањем безвриједног новца без нашег знања. Истовремено, ми смо одлучили да се заштитимо увођењем њемачке марке на црногорској територији. Касније је марка замијењена у Њемачкој и ми смо посредно такође постали корисници еура. Ово не значи да се налазимо у Евроспској монетарној унији, иако заузимамо веома одговоран став према употреби еура.

Од употребе еура смо имали изузетне користи. Као прво, добро је да смо напустили сваку илузију да се може живјети и просперирати од инфлације која је била карактеристична за бившу Југославију. Као друго, страним инвеститорима смо много привлачнији, јер европски инвеститори овдје користе сопствену валуту.