Говор на отварању Семинара о корпоративном управљању 30.01. 2003.године

МИЛО ЂУКАНОВИЋ, ПРЕМИЈЕР ЦРНЕ ГОРЕ:



Даме и господо,

Велико ми је задовољство што имам прилику да вас поздравим, и да узмем учешћа у семинару о корпоративном управљању. Мислим да је прави тренутак за одржавање овог сета семинара у Црној Гори, и за упознавање са проблематиком корпоративног управљања. То је од посебне важности за реализацију програма Владе, чије сам основе изнио у Скупштини, и чија је разрада у току. Од тога ће добрим дијелом зависити и резултати економских реформи.

Ефикасно корпоративно управљање обезбјеђује транспарентност, непристрасност, одговорност према акционарима и стејк холдерима, односно осталим интересним странама у предузећу. То је и предуслов за успостављање и одржавање интегритета и кредибилитета тржишних институција, укључујући наше берзе, приватизационе фондове, банке и предузећа. Изградња повјерења и добро корпоративно управљање допринијеће развоју бизниса и омогућити приступ спољним изворима финансирања, новим инвестицијама, и на тај начин омогућити повећање друштвеног производа и већу запосленост, што је и кључни циљ Владе.

Добро корпоративно управљање игра кључну улогу у свакој фази инвестиционог процеса, почев од инвестиционе идеје. Нарочито када је ријеч о мобилизацији крупних извора финансирања на средњи и дуги рок; о ефикасној алокацији капитала између алтернативних употреба; и о мориторингу коришћења инвестиционих средстава.

Значај доброг корпоративног управљања превазилази интересе акционара у појединачним компанијама, и на њега не треба гледати само са овог аспекта. Базични принципи на којима почива, кључни су за развој нашег укупног тржишног система, за подстицај економског раста, и за стварање одрживог развоја. Ово су основни елементи који треба да покрену дебату о корпоративном управљању у Црној Гори, на свим нивоима.

Јавност се све више интересује за јачање корпоративног управљања. Тиме расте и политички интерес за ову проблематику. То је и разумљиво, имајући у виду и чињеницу да у Црној Гори има око 400 хиљада грађана акционара. Својинска демократија, изграђена у Црној Гори, управо појачава интерес за корпоративно управљање. Међутим, морамо бити опрезни да би избјегли исхитрене и непромишљене потезе, као реакцију на изазове са којима се суочавају доносиоци одлука у овој области.

Који су то изазови, и које су то шансе сада пред нама? Једино ефикаснијим корпоративним управљањем можемо повратити повјерење у бизнис и инвестиције у Црној Гори, и побољшати пословни морал! Јер, очигледна је интерактивна веза између лошег управљања, и лошег пословног морала, и корупције. То подрива повјерење инвеститора и јавности у наше тржиште и институције. То се мора пресјећи, и на томе ће бити фокусирана пажња и Владе, и моја лично.

Прецизности ради, укратко ћу изнијети неколико елемената из области корпоративног управљања, за које вјерујем да су важни, и да могу усмјерити развој наше привреде у правцу одрживог развоја. Прије свега, треба вршити надоградњу онога што је иницирано и урађено у претходне три четири године. А урађено је доста, упркос околностима у којима су започете реформе. Мислим прије свега на радикалне промјене у нашем економском систему.

Посебно бих нагласио три елемента корпоративног управљања: обавезе извршног менаџмента које произилазе из нових закона који се тичу бизнис окружења; интегритет и одговорност Борда директора; управљање институционалних инвеститора и управљање институционалним инвеститорима.

Прво у области креирања бизнис окружења недавно смо радикално побољшали законодавство у области организације бизниса предузећа; инсолвентности предузећа и стечаја; обезбјеђивања потраживања из послова платног промета; рачуноводства; и пореза на доходак предузећа, пореза на додатну вриједност и акциза.

Постоји хитна потреба да се имплементирају ови закони, али и да се едукују директори и менаџери о свим одговорностима које морају преузети када се почне са потпуном примјеном ових закона.

Друго што се тиче интегритета и одговорности Борда директора у интересу је компаније да Борд директора преузме примарну одговорност менаџмента за ризик пословања, јер су они представници власника, а не политике, а власници компаније и њени инвеститори највише су заинтересовани за успјешно пословање и раст вриједности акција. Старање о запосленима сљедећи је елемент одговорности Борда. Компаније треба да учине све што је могуће да обезбиједе интегритет менаџмента и Борда. Сви чланови Борда треба озбиљно да прихвате своје одговорности и обавезе. Није то више често релаксирајуће чланство у управним одборима, из ових или оних разлога. Апсолутно су најважније ствари интегритет, објективност и одговорност Борда директора.

Треће управљање институционалним инвеститорима и управљање институционалних инвеститора посебно је важно у Црној Гори. Ми смо се опредијелили за концепт тржишног система у чијем центру су тржиште капитала и банкарски сектор, са максималним смањењем улоге државе у предузећима. То је оно што је примјерено малој економији, каква је економија Црне Горе.

У овом тренутку, власништво је широко дисперзирано. Типични појединачни власник мора или да задржи своје власничко учешће у компанији, или да прода своје акције. У овој години ја очекујем брзе концентрације власништва преко тржишта капитала. Власник, наравно, може да присуствује Скупштини акционара, и да учествује у гласању и доношењу одлука. Али, у већини случајева таквом малом индивидуалном власнику није исплативо да се суочава са изазовима менаџмента и управљања компанијама. Зато се они већ удружују, формирају своје клубове, праве притисак на менаџмент. То је добро, и пожељно. Ипак, у највећем броју предузећа, једино институционални инвеститори имају довољну снагу и утицај, а самим тим сносе одговорност за управљање компанијом. Приватизациони фондови овдје имају најзначајнију улогу. Међутим, ми треба да побољшамо управљачке структуре у самим ПИФ, њихову објективност и исправне потезе у оквиру система.

У разговору са представницима тих фондова рекао сам им да ће у мојој Влади имати доброг партнера, али и великог критичара и опонента, уколико не буду обављали свој посао сходно принципима по којима су лиценцирани, и на бази чега су прикупили ваучере од грађана. Посебно желим нагласити одговорност Надзорних одбора приватизационих фондова, који треба да штите у фонду интересе хиљада грађана који су у њих уложили ваучере. Утолико прије што знам да су у тим одборима угледна имена из наше средине, они које су бирали сами грађани.

Желим истаћи и своје очекивање да ће допринос развоју корпоративног управљања у Црној Гори дати и наши стратешки партнери изван Црне Горе, који су овдје уложили капитал. Све је више страних компанија и страних инвеститора у малој Црној Гори. Не смијемо заборавити да је овдје један ХЕЛЛЕНИЦ ПЕТРОЛЕУМ, који вриједи око 2 милијарде долара, и који је прави гигант у Југоисточној Европи; овдје је и ДАИДО МЕТАЛ из Јапана; ИНТЕР БРУ из Белгије; ТРИГЛАВ, ХИТ и друге компаније из Словеније. Имамо страни капитал и у банкарском сектору. Посебно очекујем успјешну приватизацију ''Монтенегробанке'', као и друге успјешне приватизације. Очекујемо од стратешких партнера да кроз тај невидљиви трансфер знања, умјешности и пословне културе дају допринос развоју корпоративног управљања у Црној Гори.

Свјестан сам да нема доброг корпоративног управљања, ако нема и доброг управљања у самој држави, у државној администрацији. Стога смо већ започели да радимо на побољшању ефикасности јавног менаџмента, што је један од стубова програма Владе. То ће, условно да кажем, бити и један у низу доприноса Владе корпоративном управљању. Ово посебно истичем, јер Влада на чијем сам челу нема намјеру да се бави управљањем компанијама, нити да буде менаџерска. Она ће инсистирати да свако ради свој посао, да је свако одговоран за своје одлуке, како се не би Влада крила иза предузећа, нити предузећа иза Владе. Управо такво позиционирање Владе што неће нимало бити лако због старих навика наше је схватање значаја корпоративног управљања. А то значи да је ефикасно корпоративно управљање усмјерено према тржишту, а не према Влади. Амбијент за корпоративно управљање је тржиште, а не Влада.

Зато сматрам да је добро корпоративно управљање кључно за развој наше економије. У свијету, који се такорећи свакодневно мијења, доносиоци одлука, супервизори и регулаторна тијела, увијек се труде да иду укорак са тим промјенама. Ова серија семинара о корпоративном управљању одлична је прилика у том смислу за Црну Гору.

Посебно Влада и Парламент морају стремити стварању сигурног и атрактивног окружења за инвеститоре. Циљ нам је да убрзамо економски раст, и да створимо услове за отварање нових радних мјеста. Радећи тако, брже ћемо отварати перспективе за развој наше привреде, за развој Црне Горе, за наше породице, и за извјеснију будућност нашег потомства. Ако успијемо у томе, Црна Гора ће бити примјер у региону. Неки чак оптимистички прогнозирају, будемо ли радили тако, да се у годинама које долазе о Црној Гори може говорити као о ''Медитеранском тигру''. Ја се не бавим прогнозама, већ на томе предано радим са Владом и мојим сарадницима. И искрено вјерујем у блиско бољу будућност Црне Горе и њених грађана.

Хвала вам што сте ме позвали. Желим вам добру посјећеност и успјешне семинаре које организујете!

Подгорица, 30.01.2003. године