Саопштење са 76. сједнице Владе Црне Горе

Фотографије:76.сједница Владе Црне Горе (31,4 МБ)

Видео:76.сједница Владе Црне Горе - кадрови      

Влада Црне Горе је на данас одржаној 76. сједници којом је предсједавао предсједник Душко Марковић утврдила Предлог закона о сарадњи Црне Горе са дијаспором - исељеницима. Предлог закона је задржао грађански дух и став о потреби уважавања једнаког статуса дијаспоре – исељеника из свих исељеничких групација из Црне Горе. Законом је дефинисано да се дијаспором – исељеницима сматрају црногорски држављани и друга лица поријеклом из Црне Горе, који живе у иностранству и који Црну Гору доживљавају као своју матичну државу или државу поријекла и баштине је као демократску, независну, суверену и грађанску. Са друге стране, дијаспором - исељеницима не сматрају се црногорски држављани који бораве у иностранству ради школовања, лијечења или другим поводом који не подразумијева намјеру трајног настањења у иностранству.

Предложеним рјешењима је предвиђено суфинансирање програма и пројеката организација дијаспоре – исељеника на основу јавног конкурса, утврђени су критеријуми за њихово вредновање, одређен обим суфинансирања, услови учешћа на конкурсу, обавеза намјенског коришћења одобрених средстава, начин извјештавања и надзора, те створен правни основ за доношење потребних подзаконских аката. Буџетска средства за намјену очувања и јачања сарадње са исељеницима обезбјеђују се најмање на нивоу од 0,06 одсто текућег буџета Црне Горе. У дијелу који се односи на формирање и рад Савјета за сарадњу са дијаспором - исељеницима, измијењене су одредбе које регулишу поступак предлагања представника дијаспоре - исељеника у Савјет. Такође су допуњене одредбе које се тичу надлежности Савјета, услова за организације које предлажу кандидате, престанка мандата и разрјешења чланова Савјета. Повећан је и број истакнутих личности у Савјету, са 5 на 15 чланова, чиме је отворен простор за допринос наших афирмисаних стручњака, у разним областима, раду овог тијела.

Усвојен је Извјештај Заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права за 2017. годину. Извјештај приказује преглед рада Канцеларије заступника и новине у заступању пред Европским судом, преглед и структуру медјународних поступака који се воде пред Европским судом, те пресуда и одлука које су донијете у прошлој години и налазе се у поступку надзора извршења пред Одбором Комитета министара. Извјештај садржи и податке о финансијском оптерећењу државног буџета поводом исплате по основу утврдјених повреда људских права, као и препоруке за превентивно дјеловање у циљу смањења кршења конвенцијских права.

Према службеној евиденцији Секретаријата Суда до краја 2017.године, против Црне Горе поднијето је укупно 138 представки од стране физичких и правних лица и невладиних организација, што је за 16 одсто мање у односу на 2016. годину. Извјештај показује да је и у 2017. години настављен тренд да се велики број поднијетих представки већ у првој фази поступка одбацује као неприхватљив и не узима у разматрање Суда. Од укупно 250 представки из Црне Горе које је прошле године Суд имао у раду, након почетног испитивања по основу њихове прихватљивости око 150 представки одбачено је од стране судске формације судије појединца (сингле-јудге). У току 2017. године Европски суд за људска права донио је пресуде у 13 предмета у корист подносилаца представки, док је у 6 предмета донио одлуке којима се прихватају аргументи Владе и представке одбацују као неприхватљиве. На крају године је остало 80 предмета по којима Суд треба да донесе једну од својих одлука.

У дијелу извршавања пресуда, Комитет министара Савјета Европе прихватио је акционе планове и акционе извјештаје и затворио 12 предмета, доносећи коначне резолуције, чиме је настављен позитиван тренд у извршавању одлука Европског суда за људска права. То је резултирало затварањем великог броја предмета и допринијело афирмацији Црне Горе као државе која има брзу реакцију домаћих органа у погледу извршења појединачних пресуда, констатовано је у Извјештају.

Имајући у виду још увијек висок индекс броја представки грађана Европском суду због дужине трајања поступка пред органима државне управе, као и одлив буџетских средстава по том основу, Влада је одлучила да предузме конкретне мјере ради подизања нивоа одговорности органа који својим нефикасним радом проузрокују значајне трошкове. Надлежна министарства су задужена да размотре могућност увођења у правни систем модела финансијске одговорности органа државне управе и државних органа чији је рад проузроковао повреду Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, по коме би се износи средстава досуђени пресудама Суда, исплаћивали са позиција министарства, суда или органа локалне управе због чијег је рада утврђена повреда конвенцијског права.

 У дискусији је истакнуто да ће се спровести посебан програм едукације о стандардима Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, за све запослене који обављају послове високог руководног кадра у органима државне управе, чије одлуке могу бити предмет судског поступка пред Управним судом Црне Горе, како би се предуприједило кршење права на „суђење у разумном року“.

Влада је утврдила Предлог Закона о измјенама и допунама закона о ветеринарству. Измјенама, којима се приступило усљед дефицита службених ветеринара, створен је правни основ и прецизирани услови под којима се могу овластити ветеринари и ветеринарске амбуланте за обављање послова санитарних прегледа које врши службени ветеринар. Овим се стварају услови за усклађивање система службених контрола са Европском унијом, као једног од мјерила за затварање преговарачког поглавља 12 - Безбједност хране, ветеринарство и фитосанитарни надзор.

Ради хармонизације националног законодавства са правном тековином Европске уније и спровођења Закона о безбједности хране, Влада је донијела Уредбу о измјени Уредбе о супстанцама које се могу додавати храни за посебне прехрамбене потребе и Уредбу о измјени Уредбе о максимално дозвољеним количинама непожељних супстанци у храни за животиње.

Влада је усвојила Информацију о статусној промјени на Универзитету Црне Горе и донијела Одлуку о статусној промјени на Универзитету Црне Горе, којом се оснива посебна организациона јединица институт, под називом Центар изврсности за истраживање и иновације.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ