- Влада Црне Горе
Потпредсједник Владе Зоран Пажин у емисији ''Начис...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Потпредсједник Владе Зоран Пажин у емисији ''Начисто'' на телевизији ''Вијести''
Објављено: 12.05.2018. • 00:16 Аутор: Кабинет потпредсједника Владе Црне Горе
Израз жеље за брз опоравак новинарке Оливере Лакић
Радује ме да чујем да је она већ данас у кругу своје породице. Искрено се надам да ће убрзо бити у свом радном окружењу, радећи веома значајан посао истраживачког новинарства и ја јој заиста искрено желим брз опоравак.
О одговору државе на напад
Овдје је од пресудног значаја да се расвијетли случај у цијелости, укључујући и налогодавце, као и извршиоце. Овакав пуцањ у друштво […] захтева одговор друштва који је недвосмислен и који ће бити до те мјере јасан да ће имати превенирајући значај.
Нажалост у праву сте, неки случајеви из ранијих периода нијесу имали превентивни карактер кроз поступке који су се водили, неки су се завршили судским пресудама, али су то углавном биле благе казне и не можемо рећи да се радило о специјалној и генералној превенцији, тако да имамо нажалост поновљене случајеве насиља над медијима, што је недопустиво у демократском друштву.
О потреби инсистирања на индивидуалној одговорности
Управо је то одговор друштва – инсистирање на индивидуалној одговорности. Ја спадам међу оне који не прихватају одговор да нико није одговоран. Не прихватам одговор да предмет који је био двије или три године у фиоци тужилаштва или полиције захтјева оправдање од старешина, скроз изговор да нико није одговоран, да се не може утврдити ничија одговорност. Ако се не може утврдити ничија одговорност, онда је одговоран онај ко тврди да нема одговорности. [То су] конкретни људи који су поступали у предмету, уколико су показали или незнање или неку другу врсту неспособности или недостатка храбрости или злу намјеру.
Органи безбедности, прије свега органи откривања кривичног дјела, као и органи гоњења, добили су стриктне задатке и успостављена је јасна линија одговорности. На тој одговорност ћемо инсистирати до краја.
О току истраге
Органи који су за то задужени предузимају све потребне радње. Чим се радње предузимају, дакле, неких помака има. Ја вјерујем да форензичка вјештачења који ће услиједити даће подстицај истрази и даће смјернице у ком правцу истрага треба да иде. Наравно, као неко ко добро знаш шта је криминалистика, као помоћна кривична наука, врло је важно открити мотив извршења овог тешког кривичног дела, јер мотив води ка учиниоцу.
Ниједна могућност није елиминисана, али за сада истрага не иде у правцу да се ради о било каквом приватном обрачуну или било каквим приватним поводима. Напротив, оно што је било у фокусу интересовања госпође Лакић, као истраживачког новинара, од посебног је значаја за истрагу. Међутим, свака спекулација у овом тренутку о мотивима може нас одвести на погрешан траг.
О тврдњама о повезаности напада са нелегалном трговином цигаретама
Ја се не бих усудио господине Комненићу као што сте Ви, са једном неподношљивом лакоћом, довести у везу ове категорије чињеница. Дакле, ја не знам да ли то има икакве везе са нелегалном производњом цигара, али свакако то треба да буде фокус интересовања. У праву се не можемо кретати у категоријама „наводно“, него морамо имати одређени степен извјесности да би то могло добити одређени процесно-правни значај.
Дакле мислим да смо као друштво везани правоснажним судским пресудама. Правоснажне судске пресуде се морају поштовати, али сложићу се са Вама да када год до краја не буде расвијетљен случај, када остаје празан простор око спекулације о налогодавцима, ствара се простор за нову спиралу насиља и то је оно што ме брине.
О наводној повезаности изабраног предсједника Мила Ђукановића са нападом на новинарку Лакић
Ја вјерујем, господине Комненићу, да ни они који лакомислено, брзоплето и олако износе тезе о наводној повезаности господина Ђукановића са нападом на госпођу Лакић не вјерују у те тезе. Али оне су јако погодне за манипулацију и јако добро зазвуче на политичкој сцени. Дакле, рећи ћу Вам да поред породице госпође Лакић и медија у којем ради, а то су Вијести, овакав удар на слободу изражавања највише погађа Владу, погађа и господина Ђукановића, управо због чињенице да је салва неоснованих оптужби кренула у његовом правцу. Дакле, хоћемо ли бити до те мјере неозбиљни па да тврдимо да су неки антифашисти напали госпођу Лакић због тога што је помињана теза о фашизму? То би било крајње неозбиљно и вјерујем да би се извршиоци овога злочина радовали, уколико би спекулације о мотивацији водиле у том правцу.
О култури дијалога, оштрој реторици и непримјереним изјавама у медијима
Ако желите, господине Комненићу, да се сложим са Вама да би реторика у политичкој утакмици требала бити примјерена тој утакмици, онда ћу се стварно сложити. Али ћу се такође позвати на чињеницу, а надам се да ћете се Ви с њом сложити да је, такође, и са друге стране било непримјерених изјава, да је господин Ђукановић називан „диктатором на издисају“ у колумни коју потписује један од оснивача овог медија, да је то такође реторика етикетирања, а етикетирање као такво није добро, да свакодневно можемо чути тезе које су крајње непримерене, да смо сви који партиципирамо у раду државних органа припадници организоване криминалне групе. Нимало се не осећам пријатно кад то чујем, јер никад у животу нијесам противправно отуђио ни жваку. Моја прошлост је чиста, моја садашњост је чиста и моја будућност ће бити чиста, и не пријају ми такве метафоре, преснажне за културу дијалога какву треба да имамо у друштву. И мислим да таква реторика једна повлачи другу. Ако треба да разговарамо о култури дијалога, онда ћемо се сложити да требамо ту културу дијалога довести до нивоа да ријеч има значење. Данас је, чини ми се, ријеч изгубила семантичко значење, више ријеч ништа не значи, свако може свакоме да каже свашта, без аргумената. Морамо се враћати култури дијалога.
О политичком сврставању медија
Веома свјеже истраживање које је спровео Центар за грађанско образовање указује да је, током предизборне кампање, у Вашем медију, ријеч је о писаном медију Независни Дневник „Вијести“, чак шест и по пута било више неповољних или критички оријентисаних прилога према господину Ђукановићу, у односу на позитивне прилоге. Истовремено, чак десет пута више је било повољних или афирмативни прилога у корист господина Бојанића, него негативних. Дакле, сасвим је извесно да се Вијести позиционирају на политичкој сцени као такмац, да се политички сврставају. Не кажем да није легитимно. Легитимно је политички се сврставати на страну за коју се сматра да је на правом путу, али такво политичко сврставање чини вас, у једну руку, не само медијем, него и политичким такмацом. И онда је реторика која иде према Вама, због чињенице да сте епицентар опозиционог окупљања у Црној Гори, даје вам напросто такав статус да је и реторика нешто другачија, него да сте независни дневник, као што афирмишете у свом називу.
О тезама да су изјаве господина Ђукановића инпирисале напад на Оливеру Лакић
Ја Вас питам какав политички мотив може да има господин Ђукановић или Влада или уопште владајућа опција да се овако нешто деси? Ми трпимо озбиљну политичку штету. Ако мислите да овдје неко ради у корист своје штете онда смо на једном трену неозбиљности. Да ли Ви мислите да је господин Ђукановић имао било какве политичке користи од те несреће и тог великог злочина који се десио 2004. године?
Треба повући линију индивидуалне одговорности. Слажем се потпуно са Вама да сви случајеве који до краја нијесу расвијетљени јесу били, на неки начин, увод у нове случајеве који се догађају. Али желим, такође, да Вам кажем да су претходна два случаја, прије случаја рањавања госпође Лакић, такође расвијетљена и то су расветљена у веома кратком року. То је случај господина Садиковића и случај госпође Јовановић.
О спекулацијама о могућним налогодавцима напада на новинарку Лакић
Немојмо заборавити да, прије него што расвијетљен случај рецимо господином Садиковића, такође су кренуле спекулације о наводним моћницима који стоји иза тога случаја. Срећом врло брзо је случај расвијетљен па видимо да то није тачно. Дакле, једнако као што је данас кренуло да моћници стоје иза [овог посљедњег напада.
Ја нипошто не жалим да ставим себе у позицију некога ко оспорава могућност неке врсте политичког контекста иза тих напада. Упоште не, то је врло једна важна опција која мора бити размотрена до краја, али нијесам напросто склон спекулацијама да прије него што утврдимо чињенице, макар за основ сумње, а након тога треба то да добије и статус основане сумње, да већ сада тврдим да је то овако или онако. Врло је важно истражити потенцијалне мотиве те врсте, који могу имати неко своје исходиште у политици. Али, ја Вам кажем, трагајући за мотивом, какав мотив може имати ова Влада или какав може имати господин Ђукановић?
О потреби да читаво друштво пружи подршку истраживачком новинарству
Прије свега морамо бити свјесни чињенице да друштво нема адекватан одговор у борби против корупције и организованог криминала који би био примјерен високоразвијеном демократском друштву и чињеница је да када би имали боље резултате у борби против корупције и организованог криминала да би било мање повода за истраживачко новинарство, а док год је овако како јесте, ми као друштво морамо пружити подршку и помоћ истраживачком новинарству, јер је оно заиста неопходно у демократском друштву.
О ниској култури дијалога
[Постоји] потреба да заиста са много више пажње и посвећености радимо на унапређењу културе дијалога, којег смо срозали на најнижи могући ниво. Ја не памтим у историји, можемо да одвртимо филм колико год желите унатраг, да смо имали овако низак ниво културе дијалога као што га сада имамо.
Самом чињеницом да ми стално говоримо о тако неким снажним метафорама, да је данас са неподношљивом лакоћом могуће људе оптуживати без ваљане аргументације, па онда доводити људе у позицију да морају да се бране од оптужби, умјесто да се аргументима поткрепљују неке оптужбе.
У ситуацији када убијете семантичко значење ријечи, највише губи демократија. Знате зашто? Зато што је улога медија у демократском друштву управо да ради на профилацији идеја, на сукобљавању мишљења, на различитим политичким концептима, јер је то ствар демократског избора, а ђе нема демократског избора нема ни демократије. Дакле, тамо ђе се релативизују демократске вредности, на начин да се може свашта причати, онда те демократске вриједности немају онај значај који требају да имају. И, у крајњој линији, злоупотреба слободе изражавања не угрожава само те вриједности, него и саму слободу изражавања, јер релативизује њен значај у демократском друштву.
О професионалним стандардима у црногорским медијима и односу према Влади
Је ли Ваша теза, господине Ивановићу, да је само један човјек одговоран за стање медијске сцене у Црној Гори? Што мислите, господине Ивановићу, о стандардима домаћих медија који су изворно из Црне Горе, да ли су они на одговарајућем нивоу да одговоре изазовима у којима се налази друштво у транзицији?
Највећи број медија у Црној Гори, и електронских медија и писаних медија, је критички орјентисан према Влади. Ви можда имате тезу да у Црној Гори постоје провладини медији. Ја Вам одговорно тврдим да Влада нема ниједан свој медиј. Сви су критички орјентисани према Влади, што је у реду.
Дозволите ми да се осврнем на професионалне стандарде овог медија, додуше не Телевизије, него писаног медија. Ја сам се, крајње добронамерно, два пута обратио Омбудсману због озбиљних пропуста у професионалним стандардима писаног медија и, на моје задовољство, у оба случаја омбудсман је утврдио кршење професионалних стандарда. Ја наравно са тим нисам ишао у јавност, јер вам желим пружити шансу да будете бољи. Мислим да је то прави пут.
О етикетирању и скандализовању личности
Ви сте, господине Комненићу оптужени да сте мафијаш, а ја сам оптужен да сам припадник организоване криминалне групе. Из тога произилази да смо ми колеге. Видите колико је то апсурдно.
[Вечерас] сједим у једном угледном и цијењеном медију који је у врху гледаности у Црној Гори. Себе доживљавам као госта једног медија, а никако госта мафијаша. Јер да сматрам да сте мафијаш не бих ни дошао у ову емисију. Надам се да ни Ви не сматрате да сам ја припадник организоване криминалне групе, нити да је Влада таква криминална организација као што се етикетира из дана у дан.
[Изабрани предсједник Ђукановић окарактерисан је као] „Диктатор на издисају“ – да ли 54 одсто грађана подржава „диктатора на издисају“? Ја мислим да таквој реторици нема мјеста. Као што Вас погађа јака метафора, вјерујте нико није имун на оно што има увредљиви садржај.
Принципијелно и генерално осуђујем сваки вид скандализовања личности и сваки вид личних напада аргументум ад хоминем, дакле ђе се не барата чињеницама него се иде на личности са којима се води полемика.
Када су у питању коментари на порталима […] примјећујем да је то изазов не само за црногорско друштво, него за Европу традиционалне демократије и шире од Европе и ту имате различите приступе. Оно што ме радује и што поздрављам јесте што ви сами, као представници медијске заједнице, отварате та питања и то ме охрабрује и да ћемо и ми као друштво наћи неки примјерен приступ који ће одвагнути између двије категорије вриједности, једна је слобода изражавања и слобода медија, а друго људско достојанство и права личности.
О политичком утицају на рад јавног сервиса РТЦГ и ставу Владе
Мој одговор [на наводе о политичком утицају на РТЦГ] јесте хајде да заједничким снагама учинимо истински независним јавни сервис. Ја бих Вам могао полемички рећи да у извјештају ЈУФРЕX-а стоји да је јавни сервис преузела традиционална опозиција у Црној Гори. Да ли Ви сматрате да је мање опасно за друштво ако опозиција има прилику да контролише јавни сервис, него да то ради власт. Ја Вам кажем који треба да буде наш одговор – хајмо да учинимо истински независним тај јавни сервис. Ја сам спреман да томе допринесем и мислим да су моји ставови претходних дана били јасни у том правцу.
Влада нема баш никакве надлежности када је у питању Савјет РТЦГ. Влада је, Као што знате, 40 милиона еура определила за финансирање ове установе. Такође, Влада је потписала уговор са јавним сервисом. Влада је спремна да подржи јавни сервис у погледу колективног уговора који треба да се закључи. То је оно што је надлежности Владе.
Господине Ивановићу, аналитичка доследност, интелектуална доследност, нам указује на потребу да будемо много дециднији и много јаснији у чињеницама, да је ствар много комплекснија него што Ви представљате. Не може један човек бити одговоран за лоше стање медијске сцене, ако томе и сами медији не доприносе. Нико не брани медијима да буду професионални него што јесу.
О наводима о „заробљеној држави”
Да влада није напредовала, ми господине Ивановићу не бисмо били лидер у европским интеграцијама. Да је ова држава „заробљена држава”, као што се пласира у Вашем медију, она не би отворила поглавља колико је отворила и не би била кредибилан партнер Европске уније. Да је „заробљена држава”, ни сама Европска унија не би жељела да сарађује са таквом државом […] Мислите ли да би високи званичници Европске уније овако фреквентно долазили у Црну Гору као заробљен у државу?
Не слажем се са вашим тезама и немате упориште у чињеницама за те тезе. Држава која је највише напредовала у европским интеграцијама не може бити третирана као „заробљена држава”. Питао сам кад сам био у Бриселу експлицитно, да ли се мисли на Црну Гору као заробљено државу, и речено ми је да се не мисли. Са том тезом о „зарабљеној држави” се манипулише упорно.
О очекивању да случај буде расвијетљен
Очекујем, господине Комненићу, врло искрено, и тврдим Вам да су органи безбедности добили врло стриктне задатке и речено им је шта очекује не само Влада код њих, него читаво друштво. С правом читаво друштво о чекује да случај буде расвијетљен, да се спирала насиља заустави заувијек и да сви медији имају угодан и пријатан амбијент за обављање своје, врло важне за демократско друштво, дужности.
О ријешености Владе да допринесе унапређењу медијског амбијента
Потребно је да заједнички унаприједимо медијски амбијент. Влада ће сигурно дати свој допринос. Ја овдје говорим као члан и потпредсједник Владе и тврдим да ће Влада дати свој допринос унапређењу медијског амбијента. Она то већ чини проактивним приступом, кроз два закона, закона о медијима и закона о јавном сервису. Позвани сте да дате свој пуни допринос о креирању најбољих нормативних решења, која ће бити поуздан ослонац за развијање слободе медија. Молим Вас придружите се, добродошли сте.
КАБИНЕТ ПОТПРЕДСЈЕДНИКА ВЛАДЕ
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?