Потпредсједник Симовић на првој сједници Савјета за заштиту животиња: Очекујем да системски, одговорно и партнерски нађете одговоре на актуелне проблеме

Савјет за заштиту животиња, који је недавно основан, треба у што скоријем року да пружи конкретне и ефикасне одговоре на бројне проблеме које се тичу заштите добробити животиња, са посебним акцентом на најактуелније везане за нехуман однос појединаца према према животињама, неодговоран однос власника према кућним љубимцима, проблем великог броја паса луталица и све чешћих појава напада паса на људе, поручио је потпредсједник Владе и министар пољопривреде Милутин Симовић на данашњој првој сједници савјета.

Потпредсједник Симовић је подсјетио да је Влада препознала потребу ангажованијег односа надлежних институција, као и свих субјеката друштва у рјешавању наведених проблема и осталих изазова у овој области, због чега је 24. маја ове године формирала Савјет за заштиту животиња.

„Развој једног друштва се може мјерити са више индикатора, а један од њих је и однос друштва према животињама. На ту тему већ дужи низ година имамо бројне опомене, у виду случајева нехуманог односа према животињама, напада паса на људе, посебно дјецу, неодговорног односа власника према кућним љубимцима, велики број паса луталица у градским срединама. Не смијемо све то нијемо да посматрамо. Крајње је вријеме да се позабавимо тим проблемима, системски и одговорно, не само ад хок акцијама, и не само на бази опомена јавности и цивилног сектора, већ заједно и партнерски“, поручио је Симовић обраћајући се члановима Савјета.

Савјет чине представници Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове, Ветеринарске коморе, Одјељења за савјетодавне послове у сточарству, и НВО Мрежа за заштиту паса и мачака Црне Горе.

Симовић је казао да састав савјета охрабрује, јер даје осјећај сигурности, одгворности и прагматизма људи који у односу на ову тему имају животно, професионално и друго потребно искуство. Посебно је задовољан због учешћа представника НВО које се баве питањем заштите животиња, изражавајући увјерење да ће цивилни сектор кроз учешће у савјету демонстрирати суштинску улогу и позицију у друштву, а то је партнерска улога и допринос у рјешавању проблема. „Да све што буде добро буду заједничко добро, а изазови и проблеми - заједнички проблеми“, казао је Симовић.

Подсјећајући на улогу савјета која је дефинисана одлуком о формирању, Симовић је истакао очекивање да ово тијело треба да се позабави са више конкретних тема, на начин што ће одредити приоритетне области за дјеловање и показати ефикасност у резултатима.

У одређивању приоритетних активности, Симовић је савјету сугерисао да иницирају рјешавање проблема који су најактуелнији, какви су питање нарастајуће популације паса луталица, одговорност власника паса и учесталих напада паса на људе, наводећи да су озбиљна упозорења и посљедњи инциденти у вези са нападима паса на дјецу.

„Потребно је да дефинишете хитан акциони план у коме ћете, између осталог, предложити, унапређење законске регулативе. Кроз измјену Закона о ветеринарству, које су усвојене у парламенту управо јуче, створили смо законске претпоставке да се у кратком року може донијети Правилник за идентификацију кућних љубимаца. Треба да хитно успоставимо систем идентификације и регистрације кућних љубимаца“, казао је Симовић и предложио да се у том правцу реализују и потребне активности“, казао је Симовић.

Симовић је сугерисао савјету да међу приоритетима буду и активности на чиповању кућних љубимаца, чиме ће се обезбиједити препоставке за одговорнији однос власника према кућним љубимцима, затим ангажованија сарадња са локалним самоуправама по питању стварања услова за изградњу и одрживо управљање склоништима за напуштене животиње. По питању склоништа, навео је и очекивање да ће актуелни позив Министарства пољопривреде за финансирање пројеката НВО у овој области дати жељене ефекте, наводећи да су из цивилног сектора исказали интересовање. Сугерисао је савјету и да једна од тема буде регистрација одгајивачница, као и да у циљу обезбјеђења финансијских средстава подршке и реализације пилот пројеката, покаже ангажованији однос у сарадњи са међународним организацијама, каква је ОИЕ (Међународна организација за здравље животиња). Посебан фокус савјета, како је казао, треба да буде едукација и подизање свијести јавности у дијелу односа према животињама и њиховој добробити.

„Савјет треба да има конкретне планове и јасне индикаторе рада. Бићу заинтерсован да пратим ефекте рада, не кроз број одржаних сједница, него конкретних акција на ове теме. Сматрам да можемо и треба да створимо претпоставке да Црна Гора буде примјер како се и у овој области могу направити значајни искораци“, поручио је потпредсједник Владе“.

Савјет за заштиту животиња чине предсједник и шест чланова. Предсједник је директорица Управе за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове Весна Даковић, а чланови - представници Ветеринарске коморе Црне Горе Ратко Ралевић, Иван Поповић и Предраг Стојовић, затим представници Министарства пољопривреде Гојко Бабовић и Сунчица Бољевић, и представник НВО за заштиту животиња Светлана Манојловић коју је на данашњој сједници савјета мијењала Гордана Мијовић. За секретара савјета именована је савјетница у Управи за безбједност хране Весна Радусиновић.

ПР Служба Министарства пољопривреде и руралног развоја