- Влада Црне Горе
Канцеларија Заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права Одлука у корист Црне Горе пред Европским судом за ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Одлука у корист Црне Горе пред Европским судом за људска права у Стразбуру
Објављено: 28.06.2018. • 20:40 Аутор: Заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права, Валентина Павличић
Европски суд за људска права у Стразбуру донио је одлуку у предмету Ивановић и ДОО Даилy Пресс против Црне Горе и прогласио представку неприхватљивом јер је иста очигледно неоснована у смислу члана 33 став 3 подстав (а) и став 4 Европске конвенције о људским правима и основним слободама.
Представка је поднијета због наводне повреде члана 10 Конвенције (слобода изражавања). Подносиоци представке су се жалили да је грађанском пресудом која је донијета против њих повријеђена њихова слобода изражавања.
Први подносилац представке (г-дин Ж.Ивановић) је новинар и извршни директор дневних новина Вијести, чији је издавач други подносилац представке (ДОО „Даилy Пресс“). Дана 1. септембра 2007.године, након прославе 10 година од оснивања дневних новина, први подносилац представке је нападнут и пребијен од стране три нападача. У сљедећих пар дана (2. - 4. септембар 2007.године), дневне новине Вијести објавиле су неколико чланака у вези са тим нападом, од којих су неки садржали коментаре првог подносиоца представке, у којима је тадашњи премијер Црне Горе (г-дин М.Ђукановић) означен, интер алиа, као налогодавац напада на првог подносиоца представке. Предметни новински текстови су садржали низ разних оптужби на рачун бившег премијера и његове породице, због чега је г-дин Ђукановић 6. септембра 2007.године поднио тужбу Основном суду тражећи накнаду штете због таквих натписа. У грађанском поступку, првостепени суд је дјелимично усвојио тужбени захтјев, утврдио да је новинским текстовима повријеђена част и репутација тужиоца и досудио накнаду нематеријалне штете у износу од 20,000.00 €. У првостепеној пресуди је утврђено да „дјелови одређених чланака“ нису представљали вриједносне судове, већ чињенице (информације) које су подложне доказивању, а које претходно нису провјерене ни доказане, и које су имале за циљ да дискредитују не само тужиоца, већ и његову породицу. Објављивањем таквих текстова који су садржали нетачне и недоказане информације, без претходног провјеравања, накнадног исправљања, прихватања грешке или јавног извињења, први подносилац представке је био истрајан у вријеђању репутације тужиоца. У поступку по жалби, Виши суд је у својој пресуди у битном констатовао да политичари морају да трпе већи степен критике, али је ипак нашао да су наводи из текстова прекорачили границе слободе изражавања и обавезе првог подносиоца представке као новинара у том дијелу. У коначном је нашао да је досуђена накнада штете превисока, због чега је преиначио првостепену пресуду и досудио тужиоцу износ од 10,000.00 €.
Када је у питању кривични поступак поводом напада на првог подносиоца представке, Основни државни тужилац је у октобру 2007.године подигао оптужницу против два лица, Р.П. и М.Б., који су у јануару 2015.године проглашени кривим од стране надлежног Основног суда и осуђени на по 4 године затвора. Првостепена пресуда је у дијелу казне преиначена од стране Вишег суда и наведена лица су осуђена на по 1 годину затвора.
Анализирајући околности предметног случаја, Европски суд је поновио своје принципе да право на слободу изражавања није апсолутно и његово остваривање не смије кршити друга права која су заштићена Конвенцијом, као што је нпр. право на поштовање приватног живота из члана 8 Конвенције или претпоставка невиности садржана у члану 6 став 2 Конвенције. Када је у питању конкретан предмет, Европски суд је неспорно нашао да су предметне грађанске пресуде представљале „законом прописано“ мијешање у слободу изражавања, као и да су имале легитиман циљ заштите права и угледа других лица. Оно што је тај Суд посебно испитивао јесте да ли је то мијешање било „неопходно у демократском друштву“, односно да ли је спорна пресуда била пропорционална легитимном циљу којем је тежила. У разматрању овог питања, Европски суд је утврдио да су домаћи судови у својим пресудама препознали конфликт између права на слободу изражавања и права на заштиту права и угледа других, као и да је нарочито Виши суд у својој пресуди прихватио да политичари морају да трпе већи степен критике од других, али да су ипак одређени дјелови новинских текстова садржали нарочиту грубу критику, која није била поткријепљена никаквим доказима. Сам Европски суд је утврдио да су оптужбе у текстовима биле нарочито озбиљне, као и да ништа у конкретном случају није указивало да су подносиоци представке настојали да верификују истину или поузданост изнијетих навода на високом нивоу у том моменту. Подносиоци представке су тврдили да су спорни наводи били вриједносни судови и да као такви нису изискивали доказивање, као да је њихов циљ био да се нагласи политичка одговорност бившег премијера за друштвену ситуацију гдје напади на новинаре пролазе некажњено. Европски суд је утврдио да се мора направити разлика између констатација да је бивши премијер политички одговоран за такво стање у друштву и непосредних оптужби да је он лично послао неког да нападне првог подносиоца представке. Чињеница да се појединац директно оптужује на начин што се наводи његово име и позиција обавезује подносиоца представке да пружи довољан чињенични основ за своје тврдње. У коначном, Европски суд је нашао, да закључак који су донијели домаћи судови у предметном случају приликом разматрања пропорционалности мијешања у слободу изражавања није био неразуман, као и да је досуђена накнада штете у складу са праксом Европског суда.
Ова одлука Европског суда је правоснажна даном доношења и подносиоци представке немају право жалбе.
Заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права,
Валентина Павличић
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?