У КЦЦГ извршена експлантација пет органа

У Клиничком центру Црне Горе (КЦЦГ) синоћ је извршена експлантација срца, плућа, јетре и оба бубрега са мождано мртвог пацијента, чиме су спашени животи пет особа из наше и држава Еуротранспланта, а у цијели процес било је укључено 30-ак црногорских љекара.

То је саопштио директор Клиничког центра Црне Горе (КЦЦГ), Јевто Ераковић наводећи да је у тој установи урађена кадаверична трансплантација (пресађивање органа са особе која је доживјела мождану смрт на живу) и да су све екипе КЦЦГ биле ангажоване у том процесу.

„Укључено је 20-ак, 30-ак наших љекара, а сви они заслужују апсолутно поштовање и респект за оно што су урадили вечерас и протекла три дана. Многи од њих нису користили нимало слободног времена, већ су се потпуно посветили пацијенту, и томе да процедуре успију. Њихово знање и њихова приврженост пацијентима и овој процедури је изузетно велика, тако да очекујем да и резултати буду такви, а као директор и као љекар сам изузетно поносан “, истакао је Ераковић.

КЦЦГ, како је рекао, има успјешну сарадњу са најеминентнијим европским центрима „са којима ћемо и вечерас заједно радити многе процедуре“.

„За неке од процедура су наши доктори већ оспособљени. Неке раде самостално, а неке уз асистенцију, док ће поједине процедуре радити професори и експерти из еминентних европских центара. КЦЦГ је значајна европска тачка, гдје су се окупили многи европски центри, заједно са нашим докторима, који су ту да преузму велики дио одговорности и да покупе знања и искуства оних који, у овим областима, имају много више знања и искуства“, појаснио је Ераковић.

Према његовим ријечима, циљ је да КЦЦГ постане регионални центар у здравству.

„Сви стремимо томе да КЦЦГ превазиђе границе Црне Горе. Наши доктори то знају, могу и сигуран сам да ће то постићи“, рекао је Ераковић.

Директорица Директората за квалитет здравствене заштите и људске ресурсе у здравству, Весна Мирановић, казала је да црногорска трансплантациона медицина наставља да исписује нову страницу.

„Све је почело са двије храбре Никшићанке, које су својим суграђанима подариле нови квалитет живота. А ево сада имамо прилику да видимо како је једна породица разбила традиционалне оквире и одлучила да донира органе вољеног члана породице спаси и унаприједи животе пет особа“, рекла је Мирановић.

Хуманост чина се, како је појаснила, огледа у томе што је безусловна и не очекује ништа заузврат.

„Само осјећање да органи њиховог блиског члана породице настављају да живе у другим особама, представља највећу награду за њихово хумано дјело. Сматрамо да је ово позитиван примјер, који потпуно поздрављамо и са институционалног нивоа и као грађани Црне Горе. Надамо се да ће таквих потеза, у будућности бити више, што ће пружити квалитетнији живот, онима којима је трансплантација органа једини начин да наставе квалитетно да живе“, истакла је Мирановић.

Медицинска директорица КЦЦГ, директорица Клинике за нефрологију, интерниста-нефролог Марина Ратковић, казала је да је много доктора учествовало у одржавању донора.

„То је била атмофесра професионалности, лијепог дружења. Сви смо једнако мислили. Није било мој, твој пацијен,него смо сви здушно радили. Ту смо данима и сатима и продужен је уговор, којим ми преко републике Хрватске можемо бити чланице Еуротранспланта“, казала је Ратковић.

Она је појаснила да је Еуротрансплант асоцијација, којој гравитира преко 98 милиона становника.

„И када сте дио такве једне породице, онда је могућност за добијање органа далеко већа. Према том уговору који је продужен, обезбијеђено је да ми можемо давањем да добијамо органе. Ми смо Хрватској дужни два органа и у тим односима потписивања мораћемо да вратимо“, објаснила је Ратковић.

Да би црногорски пацијенти могли да добијају органе, како је појаснила, морају постојати националне листе чекања.

„Ми смо већ сазрели што се тиче бубрега. Имамо 37 трансплантираних пацијената, од чега је 36 трансплантирано од живог даваоца, а само један је кадаверични бубрег“, казала је Ратковић.

Она је појаснила да за трансплантацију постоје стандарди, оперативни протоколи да би се, како је објаснила, у сваком тренутку знало због чега се нешто ради у терапијском и практичном смислу и који су принципи.

„Нема недоумица, већ тај ланац дешавања и у научном и у организационом смислу можете да пратите, јер је то један јако озбиљан посао. Нема никакве импровизације. У сваком тренутку свако може тај процес да прати. И ако би се десило да дође до компликација, у сваком тренутку може да види да ли је све испоштовано и да ли је ишло како закони и протоколи налажу“, рекла је Ратковић.

Кардиохирург у Центру за кардиохирургију КЦЦГ, Александар Радовић, рекао је да је њему и његовим колегама велика част да буду дио тима љекара из Њемачке и Швајцарске, који су обавили екплантацију органа срца које је, како је рекао, отишло у земљу Еуротранспланта.

„На тај начин отварамо врата грађанима Црне Горе да сјутра и они буду кандидати и да могу да добију органе из Еуротранспланта. Направљен је велики искорак у програму трансплантација, који се ради већ дуго и овим почиње нова ера у здравству Црне Горе. То значи да ћемо имати могућност да трансплантирамо и органе, који не могу да буду трансплантирани са живих давалаца. По први пут ћемо моћи да трансплантирамо са кадавера, што даје шансу за продужење и квалитетнији живот грађана“, казао је Радовић.

Начелник Центра за дигестивну хирургију КЦЦГ, Ранко Лазовић, казао је да је направљен „огроман“ помак за трансплантациони програм и укупну црногорску медицину, подсјећајући да су у КЦЦГ до сада трансплантирани бубрези и да је било око 30 успјешно урађених трансплантација.

„Трансплантација јетре, у перспективи, срца и плућа, радиће се уз подршку колега из Хрватске и осталих европских центара. Ми смо овим чином званично закуцали на врата најсавременије трансплантационе хирургије“, објаснио је Лазовић.

Кардиохирург на Универзитетској болници у Регенсбургу у Њемачкој, Стефан Дерт, казао је да је веома срећан што је дошао у Црну Гору, да подржава програм донорства и да се у Њемачкој трансплантациони програм подржава више од 40 година.

Уролог на Клиници за урологију КЦЦГ, Петар Каварић, рекао је да кадаверична трансплантација чини врхунац медицине, знања и умијећа и нешто што, како је рекао, показује да је КЦЦГ сазрео у правом смислу, да може пружити такву врсту задвствене заштите, односно здравствене помоћи угроженим пацијентима.

„Кадаверична трансплантација је нешто што треба да буде додатни стимуланс за све колеге, који раде у КЦЦГ, како по питању струке, тако и по питању даљег усавршавања и њиховог рада, да би, не само трансплантација бубрега, коју радимо посљедњих пет година у КЦЦГ, него и остале трансплантације заживјеле. Превасходно се мисли на трансплантацију јетре, срца. О трансплантацији плућа је можда рано говорити, али веома је битно да ове двије ствари заживе у КЦЦГ“, оцијенио је Каварић.