Предсједник црногорске Владе за агенцију МИНА-бусинесс: Повећање царина обориће Владу

Уколико би Црна Гора пристала да повећа царинске стопе на 56 стратешких пољопривредних производа, то би дефинитивно био разлог за пад Владе јер би грађани били изложени великим неоправданим трошковима, оцијенио је црногорски премијер Мило Ђукановић.

“Грађанима Црне Горе нико не би могао да објасни поскупљење кључних производа, а то би изазвало пад владе у свакој иоле демократској држави. Ми нажалост не производимо те пољопривредне производе и зато смо оријентисани да кроз увоз дођемо до јефтиније робе”, рекао је Ђукановић за агенцију Мина-бусинесс.

Акционим планом хармонизације економских система договорено је да Црна Гора задржи ниске царинске стопе за 56 стратешких пољопривредних прозвода у количини која одговара билансним потребама Републике и за које ће бити одређене квоте. Међу тим производима су дјечија храна, шећер, уље, маргарин, свињско месо и маст, кукуруз, пшеница, брашно и компоненте за сточну храну.

Са овим предлогом не слаже се Европска комсија, чији је комесар Кристофер Патен /Цхристопхер Паттен/ другог дана Самита ЕУ и земља западног Балкана оцијенио да уз садашњи акциони план студија изводјивости не би била неуспјешна и да би показала да Србија и Црна Гора није спрема да приступи преговорима о Стабилизацији и асоцијацији.

Ђукановић сматра да том питању са европског нивоа треба приступати са нешто више креативности и имагинације. За њега су релевантна два питања, да је акциони план у складу са београдским Споразумом и да спроводљив.

“Они који ће да реализују акциони план су се о њему сагласили. Знам да је гледано из Брисела, лакше и рационалније уклопити Србију и Црну Гору у уобичајени шаблон процеса Стабилизације и асоцијације, али дефинитиво државна заједница није типична држава налик земљама из региона”, казао је Ђукановић.

О томе најбоље свједочи, тврди он, и потпис ЕУ на београдском Споразуму.

“Знамо под каквим смо условима дошли до ове државне заједнице зато мислим да би Брисел морао бити нешто маштовитији и у оцјенама акционог плана и креирању процеса Стабилизације и асоцијације за државну заједницу”, додао је Ђукановић.

Према његовим ријечима, Србија има посрнулу пољопривредну производњу, а снижавањем царинских стопа дошло би до њеног коначног слома.

“Не видим да је то рационално и да води успостављању међусобног повјерења и успјешнијег функционисања државне заједнице. Знам да то није у интересу Србије и Црне Горе и искрено се надам ни ЕУ”, саопштио је Ђукановић.

Он очекује да ће наредних дана проблеми бити превазиђени, што би било неупоредиво конструктивније од инсистирања да се Црна Гора одрекне преференцијалног режима за 56 стратешких пољопривредних производа.

“Изазивање економске штете грађанима Црне Горе би било супротно ономе због чега је моја Влада изабрана на изборима. Изабрани смо да народу обезбиједимо неко благостање, а не да га по било чијим препорукама уводимо у још теже економске проблеме”, тврди Ђукановић.

Он је очекивао да ће на Самиту у Солуну Европска комисија “мало боље врједновати” изузетан напор који су уложиле владе Србије и Црне Горе да би оствариле “несумњиво респектибилан резултат”.

“Морам признати да сам био скептичан да је могуће доћи до овог резултата веома брзо зато што су економске разлике које постоје у економијама Србије и Црне Горе таквих размјера да је заиста теома тешко пронаћи рјешења која не би била на штету једне или друге”, рекао је Ђукановић.

Он је подсјетио да су могућа два пута Србије и Црне Горе у ЕУ.

“Један је да прихватимо специфичности уније и наредне три године искористимо да се приближимо ЕУ, након чега онај ко жели може искористи право да провјери расположење грађана за независношћу. Други је да сада као разумни људи прихватимо аргументе које су накнадно стигли из ЕК или Србије, а према којима је акциони план неспроводљив”, објаснио је Ђукановић.

Он је додао, да ако је то закључак Европске комисије, треба разумно толерантно рећи да СиЦГ неће да губе вријеме и да постоје двије државе чланице којима треба дати међународни субјективитет.

“Онда би оне требало што прије да потпишу Споразум о Стабилизацији и асоцијацији и пређу исти пут до ЕУ, остваре европске и евроатлантске циљеве и притом дорпинесу регионланој стабилности. Треба учинити сваки напор да се пружи подршка државној заједници и акционом плану, што је у овом тренутку конструктинвији и рационалнији приступ”, сматра Ђукановић.

Он је одговарајући на питање да ли је задовољан Самитом и је ли он историјски казао да је много мање склон изјавама о историјским догађајима.

“Не вјерујем ни у какву спектакуларну моћ неког састанка макар то био и тако значајан Самит ЕУ и земаља западног Балкана”, рекао је Ђукановић.

Оно је оцијенио да је важно да је ЕУ преко предсједника Романа Продија саопштила јасније него икада до сада да су врата ЕУ земљама западног Балкана отворена и да све оне треба да попуне мјесто када остваре услове које су испуниле и све садашње чланице.

“Ипак је све до нас, у мјери у којој истински желимо да установимо европске стандарде. Потрудићемо се да створимо претпоставке почев од политичког консензуса, да предано радимо на осваривању међународних стандарда и скратимо транзицију, не само због чланства у ЕУ већ и јер је веома болна”, казао је Ђукановић.

Он је очекивао да ће ЕУ одобрити “издашнији пакет финансијске подршке западном Балкану и ће поред поред ЦАРДС програма бити могуће отворити неке фондове које су до сада били на располагању земљама кандидатима.

“Ако Европа препознаје да је западни Балкан преостали дио Европе који тек треба да се интегрише, онда мислим да је то вриједјело неког напора и изузетка, који би уважио реалност да је регион за разлику од осталих прошао голготу ратова и санкција. То се није догодило, што не значи да неће у неком даљем кораку”, рекао је Ђукановић.

Он не вјерује “у било чију милостињу”, већ да само од озбиљност и одговорности западног Балкана, зависи када ће почети да живи према европским стандардима.