Саопштење са 101. сједнице Владе Црне Горе

Влада Црне Горе је на 101. сједници, којом је предсједавао премијер Душко Марковић, утврдила Предлог закона о буџету за 2019. годину.

Предлогом је предвиђено да укупан износ примитака и издатака буде 2,384 милијарди еура.

Буџет за 2019. годину карактерисаће бржи раст прихода у односу на расходе, чиме се постиже опадајући тренд буџетског дефицита – са процијењених 3,8 одсто 2018. на 2,97 одсто у 2019. години.

У наредној години планирано је остваривање суфицита текуће буџетске потрошње у износу од приближно 200 милиона еура, што омогућава да се задуживање врши искључиво за финансирање капиталних пројеката (тзв „златно правило“) чиме се подстиче економски раст земље. Такође, Предлогом закона је планиран и буџетски дефицит у износу од 142 милиона еура. Дефицит буџета у потпуности је генерисан у дијелу капиталне потрошње, условљен имплементацијом пројекта изградње приоритетне дионице аутопута Бар – Бољаре. Капитални буџет за наредну годину износи 320 милиона еура што је највећи износ капиталног буџета до сада. Више од 70 одсто капиталног буџета односи се на Сјеверни регион.

За наредну годину предвиђен је и раст буџетских прихода за 71 милион еура више него што је била процјена за 2018. годину. Раст прихода прати и раст потрошње условљен поменутом изградњом аутопута али и већим улагањима у области кроз које ће директан бенефит осјетити грађани - пољопривреду, образовање, науку, здравство.

Намјера је да буџет за наредну годину буде усмјерен на развој, да се трећу годину за редом настави са правилом да се држава задужује само за развој, а не за потрошњу, а предвиђено је и смањење одређених „непродуктивних тршкова“ као што су трошкови за службена путовања, гориво и административни материјал.

Предсједник Марковић је истакао на сједници потребу наставка рационалног односа према буџетској потрошњи, рекавши да се мора водити рачуна о сваком еуру јер се једино на такав начин могу створити претпоставке да грађани, прије свега пензионери, запослени у просвјети и здравству, директно осјете бенефите квалитетне економске политике Владе.

Усвојене су и Пројекције макроекономских и фискалних показатеља за период од 2018-2021. године, које су представљале полазну основу за израду Закона о буџету за 2019. годину и истовремено су полазиште за припрему Програма економских реформи за Црну Гору 2019‐2021, најзначајнијег документа у оквиру економског дијалога Црне Горе и Европске комисије. Пројекцијама су дате процјене прихода и потрошње буџета, као и стања државног и јавног дуга до краја текуће године. Поред тога, дат је преглед спољњих фактора који утичу на пројекције раста, као и полазних претпоставки за остварење макроекономских пројекција у периоду од 2018. до 2021. године. На основу индикатора, као и очекиваним кретањима у другој половини године, процијењено је да ће црногорска економија у 2018. имати реалну стопу раста од 4,1 одсто, док је процијењени раст запослености у 2018. години 2,2 одсто.

Изворни приходи буџета у 2018. години процијењени су у износу од 1,757,0 мил. еура или 38,2 одсто процијењеног БДП-а што је на нивоу плана, док је у односу на исти период претходне године више за 190,7 мил. еура или 12,2 одсто. Са друге стране, издаци буџета у 2018. години су процијењени у износу од 1.930,1 мил. еура или 41,9 одсто процијењеног БДП-а, што је на нивоу планираном Законом о измјенама закона о буџету за 2018. годину, увећаним за отплату обавеза из претходног периода. Процијењени дефицит централног буџета за 2018. годину износиће око 173,1 мил. еура или 3,8 одсто процијењеног БДП-а, што је на такође нивоу планираног увећаног за отплату обавеза из претходног периода.

У оквиру са усаглашавања са Законом о државној управи и Законом о државним службеницима и намјештеницима Влада је утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о унутрашњим пословима, којим се стварају нормативни услови за већу ефикасност и функционалнији рад Управе полиције.

Влада је донијела и нову Уредбу о организацији и начину рада државне управе.

Утврђен је Предлог Закона о финансирању локалне самоуправе којим се успоставља повољан регулаторни оквир за подршку развоју општина у Сјеверном региону и обезбјеђује њихова финансијска стабилност. Кључна новина утврђена овим Законом је повећање уступања прихода од пореза на доходак физичких лица општинама које припадају Сјеверном региону са 12 одсто на 50 одсто, изузев општини која има до 3.000 становника којој се уступа 70 одсто. Утврђено је и повећање процента уступања прихода од пореза на доходак физичких лица општинама које припадају Средишњем региону за 2 одсто у односу на важећа рјешења. Осим тога, дефинисано је оснивање Фонда за подршку општинама за предфинансирање донаторских пројеката, као новог института, чиме ће се створити услови за повлачење средстава ЕУ и других донатора у циљу повећања инвестиционе активности и развоја општина.

Влада је донијела Одлуку о Енергетском билансу Црне Горе за 2019. годину који обухвата билансе електричне енергије, угља, нафте, нафтних деривата и биогорива, као и годишњу анализу учешћа енергије из обновљивих извора енергије у укупној производњи. Енергетским билансом су предвиђене и мјере за његову реализацију.

У складу са обавезама преузетим потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању, Влада је усвојила Годишњи извјештај о додијељеној државној помоћи у Црној Гори у 2017. години, једанаести до сада.

У оквиру кадровских питања, Влада је предложила Скупштини акционара „Лука Бар” АД Бар, да за чланове новог Одбора директора, представнике државног капитала, изабере Неџиба Ибришимовића, Владана Радоњића, Биљану Јакић и Војина Жугића.