Предлог закона о измјенама и допунама закона о лукама

Генерални директор Директората за поморски саобраћај у Министарству саобраћаја и поморства, Владан Радоњић, казао је на данашњој прес конференцији поводом приједлога закона о измјенама и допунама закона о лукама да је интезивни развој наутичког туризма у Црној Гори у значајној мјери је превазишао одредбе важећег Закона о лукама и његових последњих измјена и допуна из јуна 2013. године.

Све учесталија  је и посјета бродова на кружним путовањима, саграђене су нове луке наутичког туризма – марине, и из године у годину се повећава број пловних објеката који Црну Гору виде као матичну луку. За потребе комплетног сервиса страних и домаћих јахти развијају се бродоградилишне луке, међу њима већ проглашена бродоградилишна лука Бонићи Тиват и Бродоградилишна лука Бијела за коју је 30. новембра 2018. године потписан концесиони уговор.

У циљу јасног одвајања већ постојећих марина од новоизграђених марина које искључиво служе као луке наутичког туризма, уводи се термин „градска лука“, казао је Радоњић.

"Новонастале марине и оне које тек то треба да постану у многоме се разликују од марина које већ дужи низ година постоје на црногорском приморју и које се, како тада тако и данас, користе у највећој мјери за потребе локалног становништва. Управо из тог разлога Предлогом закона о измјенама и допунама закона о лукама предлажемо увођење новог термина „градске луке“ која ће се првенствено користити за потребе комуналних везова. Свакако, ова лука неће бити искључиво кориштена за комуналне везове већ ће се значајан дио њеног капацитета моћи користити и у комерцијалне сврхе. Уколико концесионар градске луке преузме коришћење цијелог лучког подручја имаће право слободног формирања цијена лучких услуга за комерцијалне везове на том подручју, док ће за максимални износ накнаде за лучке услуге за комуналне везове тражити одобрење од Правног лица, уколико је ријеч о луци од локалног значаја, или Органа управе уколико је ријеч о луци од националног значаја", истакао је Радоњић.

Са циљем успостављања боље контроле и управљања, Предлогом закона прецизиране су надлежности управљача и створене додатне обавезе концесионара или привредног друштва које има закључен уговор о коришћењу луке или дијела луке.

"У дефиницијама, а и кроз сам текст закона јасно је дефинисан појам Оперативне обале и комерцијалних везова. Најбољи примјер разлике између Оперативне обале и комерцијалних везова огледа се у тренутној активности пловног објекта регистрованог за превоз путника или за привредни риболов. Зависно од тренутне активности пловног објекта, исти за комерцијалне активности(укрцај/искрцај путника или искрцај терета – уловљене рибе) мора користити тачно назначену Оперативну обалу у луци а када је у фази мировања (обично зими) може користити комуналне или комерцијалне везове на Привезишту. Такву ситуацију имамо и данас на терену само што немамо јасно дефинисано подручје луке које је означено као Оперативна обала и на којем би се, убудуће, наплаћивала накнада за тренутно обављање комерцијалних дјелатности, и дијела луке - Привезиште на којем постоје комерцијални и комунални везови и другачији режим тарифирања за дужи боравак на везу који може бити комерцијални или комунални", нагласио је Радоњић..

Такође, везано за ову активност, У члану 4 предлога закона који мијења члан 9 важећег закона, у ставу 1 тачка 4, Орган управе припрема план просторне организације луке који доноси Влада и у коме се за сваку луку прецизно одређује дио који је намијењен за Привезиште (ако је планиран у луци са комерцијалним И комуналним везовима)  И дио намијењен за Оперативну обалу.

"Да је заиста ријеч о потреби израде плана и јасној дефиницији подјеле луке говори и ситуација на терену гдје луке могу да имају само Оперативну обалу (примјер: Трговачка лука Бар), могу имати комбинацију Оперативне обале и Привезишта са комуналним и комерцијалним везовима (Лука Котор, лука Херцег Нови – градска лука Шквер, Марина Бар, Марина Будва), као и луку која искључиво служи као привезиште за везивање пловних објеката за дужи боравак на комерцијалним везовима (Порто Монтенегро, Луштица Баy,…), па то треба јасно и дефинисати", навео је Радоњић.

Такође, предлог закона уводи дефиницију лучког подручја и у члану 8 предлога закона којим се мијења члан 26а важећег закона, ствара обавезу утврђивања просторних граница лучког подручја и сидришта луке на предлог Органа управе односно Правног лица у складу са планским документом којим се дефинише обално подручје.

Подзаконски пропис о границама лучког подручја и сидришта луке потребно је донијети у року од шест мјесеци од дана ступања на снагу овог закона.

Министарство саобраћаја и поморства