Наша улога у процесу европских интеграција: поглавље 27 – Животна средина и климатске промјене

Вјероватно вам је сада већ познато да су преговори у оквиру преговарачког поглавља 27 отворени у децембру 2018. Црна Гора је добила 8 завршних мјерила након чијег испуњавања можемо очекивати привремено затварање преговора у оквиру овог поглавља.

У међувремену, представници више од 30 институција на националном нивоу и свих јединица локалне самоуправе у Црној Гори раде на преношењу правне тековине Европске уније у национални законодавни оквир; примјени правних прописа у пракси; спровођењу обавеза како из Националне стратегије за транспозицију, имплементацију и примјену правне тековине ЕУ у области животне средине и климатских промјена с Акционим планом за период 2016-2020 (која представља почетно мјерило за отварање поглавља и коју је Влада усвојила 2016), тако и из Преговарачке позиције Црне Горе за Међувладину конференцију о приступању Црне Горе ЕУ за Поглавље 27 (коју је Влада усвојила 8. фебруара 2018).

Анализом обавеза из наведених докумената, текућих и планираних активности, идентификовани су извори финансирања, као и рокови за спровођење преосталих обавеза, како би се у што краћем року испунила завршна мјерила.

Подсјетићу вас да поглавље 27 обухвата 10 области и то квалитет ваздуха, квалитет вода, управљање отпадом, заштита природе, хемикалије, индустријско загађење, цивилна заштита, бука, климатске промјене и хоризонтално законодавство.

Без детаљније анализе сваке од наведених области јасно је да се прописима у оквиру поглавља 27 уређују кључни сегменти нашег свакодневног живота који директно утичу на здравље и квалитет живота - прописима које је потребно спроводити да би се обезбиједио чист ваздух, исправна вода за пиће и купање, итд.



Уређује и начин на који се планира простор у мору; гдје се одлаже отпад и како се третира; како се чувају биљке, животиње и препознатљиви пејзажи који Црну Гору чине јединственом; како се третирају животиње у зоо вртовима; како се чувају шуме; како се мјери ниво буке у животној средини; ко и како управља заштитом и спашавањем у ванредним ситуацијама и управљање санацијом посљедица у ванредним ситуацијама, које услове постројења морају да испуњавају да би добила интегрисану дозволу за рад (што, између осталога, подразумјева свођење на минимум потрошње сировина и енергије, спрјечавање или смањење емисија у ваздух, воду и земљиште, управљање отпадом и узимање у обзир прекограничног утицаја постројења) и још безброј питања исте важности.

Реализација свих ових обавеза кошта! Ја сам од оних који не мисле да је поглавље скупо, напротив, новац улажемо у здравље и будућност који немају цијену, јер је потребно обезбиједити новац за аутоматске станице које ће мјерити квалитет ваздуха, поставити цијеви и изградити постројења за пречишћавање отпадних вода (прикљученост становништва на канализациону мрежу у урбаним срединама је 75%), успоставити инфраструктуру за прикупљање отпада и његову обраду и одлагање у складу са стандардима ЕУ, анализирати и мапирати станишта и прикупити информације о свим биљкама и птицама у Црној Гори, обезбиједити да сва постројења раде на начин који не утиче негативно на животну средину и још много, много тога!

И док администрација ради свој посао који није ни лак ни једноставан, а врло је одговоран, шта ми, грађани, можемо да урадимо да допринесемо постизању стандарда ЕУ у оквиру поглавља 27?

Замислите на тренутак како би изгледао свијет да се сви понашају онако како се ми (као појединци) понашамо? Да ли би био бољи и љепши? Молим вас за искрен одговор.

Немојте ми рећи да баш никада нисте бацили жваку на тротоар или узели 5 пластичних кеса у продавници иако би вам једна велика реално била довољна? Користили таxи када то баш није било неопходно? Купили флаширану воду, и то из увоза?

Размислите јер неко од нас је допринио да обале Мораче изгледају као гробље пластичних кеса. Неко од нас је бацио опушак који је узроковао пожар...

Него, док чекамо да нам неко други среди животну средину, почнимо да мијењамо своје навике и будимо добар примјер млађима. Ево неколико примјера како кроз промјену свакодневних навика можемо допринијети остваривању обавеза из поглавља 27:
- Носите цегере у схоппинг умјесто гомилања на стотине пластичних кеса чија употреба је често једнократна (за разградњу пластичне кесе је потребно око 240 година)
- Изгасите воду док перете зубе;
- Крените раније и прошетајте умјесто што ћете позвати таxи;
- Повезите колегиницу на посао умјесто да обје идете у истом правцу својим аутима;
- Искористите употријебљене стаклене тегле (стаклена амбалажа чини око 4% кућног отпада);
- Користите постојећу инфраструктуру и однесите папир, пластични крупни отпад, картонску амбалажу, ПЕТ амбалажу, алуминијумске лименке, полиетиленске фолије, гуме, дрвни отпад, стиропор, метални крупни отпад, бијелу технику, јестива и отпадна моторна уља, стара уља, старе акумулаторе, уљне филтере, флуоресцентне цијеви, отпадне боје и лакове, старе батерије, електронски отпад, старе љекове на једно од постојећих рециклажних дворишта на територији Црне Горе (Подгоричанима је најлакше с обзиром на то да на територији главног града постоји неколико рециклажних дворишта која раде сваког дана од 7 до 19х (хттп://www.цистоца.ме/индеx.пхп?паге=рециклазна-двориста);
- Купујте домаће прозводе и утичите на смањење карбонског отиска и подстичите локалну економију;
- Изгасите мотор свог аутомобила док чекате и утичите на квалитет ваздуха;
- Користите природну козметику и на тај начин помозите предузетницима у Црној Гори, а и вашој кожи!

Измјерите колики је ваш утицај на ову планету хттпс://www.фоотпринтцалцулатор.орг/ и примијените неки од савјета. Осјећаћете се боље, а и природа ће вас наградити.

Пише: Марија Трипуновић

Сарадница у Канцеларији за европске интеграције

Контакт особа за преговарачка поглавља 27 и 31

КАНЦЕЛАРИЈА ЗА ЕВРОПСКЕ ИНТЕГРАЦИЈЕ