Изјава генералне директорке Директората за односе са вјерским заједница у Министарству за људска и мањинска права Жане Филиповић поводом утврђивања Предлога закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница

Влада је на данашњој сједници утврдила Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница. Ријеч је о веома значајном правном акту, којим се утврђују важна питања културног идентитета грађанске Црне Горе.

Предлог закона је у потпуности усаглашен са највишим међународним стандардима, почев од конвенција Уједињених нација у овој области, преко Европске конвенције о људским правима са пратећом праксом Европског суда за људска права, до Смјерница Венецијанске комисије и ОЕБС/ОДИХР-а.

Утврђен је на бази Нацрта из 2015. године, након разматрања сугестија и предлога из јавне расправе, дискусија на бројним јавним скуповима и исцрпних појединачних консултација са представницима вјерских заједница. Све корисне сугестије које смо чули у дијалогу са представницима вјерских заједница које су биле у складу са међународним стандарима су у највећој мјери прихваћене. Можемо рећи да је на овим консултацијама постигнут виши степен сагласности него икада раније по овим питањима.

Ријеч је о веома либералном закону, који обезбјеђује највиши степен слободе мисли, савјести и вјероисповјести и значајно виши степен права и слобода него било који закон из ове области у нашем окружењу.

Овим прописом по први пут у Црној Гори регулише се низ важних питања. Једно од тих питања јесте питање подручја примјене закона. Законом се јасно утврђује докле досежу права и обавезе вјерских заједница.

Такође, регулише се процедура регистрације, односно евиденције вјерских заједница. Међународни правни стандард налаже држави да дозволи вјерско дјеловања и вјерским заједницама које нијесу регистроване. Зато је ствар слободне воље вјерске заједнице, да ли ће се регистровати или неће. Међутим, она вјерска заједница која не жели да се региструје, а дате су јој све могућности да то учини, неће имати исти статус као што то имају оне вјерске заједнице које се својом слободно израженом вољом региструју. Дакле, и нерегистроване вјерске заједнице могу да дјелују, али пореске олакшице се на такве нерегистроване заједнице не могу односити.

Затим, овим законом се на јасан и транспарентан начин рјешава питање државне имовине. Вјерски објекти и земљиште које користе вјерске заједнице на територији Црне Горе који су изграђени, односно прибављени из јавних прихода државе или су били у државној својини до 1918. године и за које не постоје докази о праву својине вјерских заједница, као културна баштине Црне Горе, биће уписани као државна својина.

Међутим, ако нека вјерска заједница располаже доказима да је на основу некад или данас важећих прописа постала власник неке имовине држава ће то признати и поштовати.

Најзад, законом се регулише питање вјерског образовања. Вјерске заједнице ће моћи да оснивају школе свих нивоа образовања, осим на нивоу основне школе. Влада је става да на том нивоу дјеца од 6 година не требају да се дијеле, да у државним школама сва дјеца требају да прате исти наставни програм, полазећи од чињенице да је основна школа по Уставу и закону обавезна, па је обавеза државе као законодавца да то питање на овај начин и уреди.

Дакле, утврђујући предлог овог законског текста, Влада испуњава своју уставну и међународно-правну, а у једном смислу и историјску обавезу, да питања слободе вјероисповијести у Црној Гори уреди модерним законом, по највишим међународним стандардима.

Овај предлог закона гарантује сваком грађанину Црне Горе слободу да, по сопственој савјести, буде или не буде вјерник било које вјероисповијести, при чему држава штити имовину и културно благо које припада свим грађанима и обезбјеђује да закони Црне Горе једнако важе за све, на читавој територији наше државе.