Уводно излагање предсједника Владе РЦГ Мила Ђукановића на редовној конференцији за новинаре

Предсједник Владе Републике Црне Горе Мило Ђукановић:

"Даме и господо,

У складу са уобичајеном праксом да редовно разматрамо актуелна дешавања, ову конференцију за штампу фокусирао бих првенствено на кључне приоритете државне политике у наредном периоду:

1.Рјешавање државног питања Црне Горе;
2.Остваривање чланства у ЕУ и НАТО-у;
3.Динамизирање економског развоја Црне Горе.

На нестабилним балканским просторима, нажалост, чести су преломни тренуци и догађаји који имају карактер историјских. У некима од њих смо били актери и свједоци, у некима добронамјерни посматрачи, увијек вођени духом сарадње, добросусједства и стабилности. Ипак, слободан сам устврдити да ни једна генерација у Црној Гори није била пред два крупнија изазова, циља и задатка, као што су: процес преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању са ЕУ и организовање демократског референдума о државном статусу Црне Горе. Два паралелна процеса која не само да се међусобно не искључују, већ су комплементарна. Државност је фундаментална вриједност европске интеграције, која је водила учвршћивању стабилности и развоја, укидајући подјеле на велике и мале државе, велика и мала тржишта, зависност малих од воље већих и моћнијих. Зато је питање државности, схваћено у модерном, европском значењу, потпуно компатибилно, а рекао бих и услов динамичне и квалитетне европске интеграције. И у овом смислу, обнова црногорске држваности је историјски подухват који претходне генерације нијесу могле остварити, а будуће се, увјерен сам, више тиме неће морати бавити.

Отварањем преговора са ЕУ о Споразуму улазимо у вишу фазу партнерског односа, који ће омогућити да развијемо широк спектар сарадње и извршимо потребна прилагођавања цјелокупног система, до остваривања нашег коначног циља - чланства у ЕУ. Одлука Савјета министара ЕУ о отпочињању преговора је за нас и важна потврда и признање за укупне реформе које спроводимо, свјесни да нам предстоји још много тога. Ми се са овим изазовима суочавамо са пуном одлучношћу и вољом да наставимо да ефикасно и квалитетно спроводимо потребна прилагођавања.

У Влади смо се припремили да квалитетно и ефикасно водимо и окончамо преговоре. Недавно смо усвојили основе преговарачке позиције, док смо раније формирали преговарачке тимове. Са партнерима из Србије смо усагласили политичку платформу за заједничке надлежности (прембула, поглавље о политичком дијалогу, регионалној, финансијској и политикама сарадње; стандардизација, метеорологија, акредитација, права интелектуалне својине, визе, азил и миграције). Без обзира што нема правила у погледу дужине преговора, прелиминарне су процјене и Брисела да би се они могли окончати у периоду од једне године.

У овом контексту, нагласио бих да је суштина процеса европске интеграције важнија од датума и самог чланства у ЕУ. Кључно је да изградимо функционалне институције засноване на пуном поштовању владавине права, људских и мањинских права, као и тржишну привреду која ће моћи да несметано функционише у оквиру строгих правила и конкуренције унутар ЕУ. Вјерујем да смо већ изградили и потврдили капацитет да ефикасно и постепено преузимамо одговорности које има једна држава чланица ЕУ. Такође, неопходно је имати у виду да је закључивање Споразума о стабилизацији и придруживању почетак, а не крај, иначе дугорочног и комплексног процеса придруживања ЕУ. Стога, важно је осигурати онај државни оквир који омогућава да квалитетније и ефикасније управљамо својом европском будућношћу. То је важно како у процесу нашег придруживања ЕУ, тако и у погледу права ( наравно и обавеза) као државе чланице ЕУ. Уосталом, индивидуални приступ који омогућава да свако напредује у складу са својим капацитетом и интересима је и основно полазиште и срж процеса стабилизације и придруживања. У нашем је интересу да остваримо што већи напредак у предстојећим преговорима о Споразуму, што ће нас додатно квалификовати да процес преговора наставимо са оне тачке до које смо стигли, након референдума о државном статусу Црне Горе. Дакле, акценат је на суштини и квалитету процеса наше европске интеграције и ми смо убијеђени да ћемо то ефикасније остварити као независна држава.

Као што смо то гарантовали Београдским споразумом и Уставном повељом, у прољеће идуће године организоваћемо транспарентан и демократски референдум, уз пуно поштовање међународно признатих стандарда. Дакле, ми смо и својим потписом на измјену Уставне повеље потврдили опредијељеност да примијенимо све оно што је познато у европској демократској пракси. И то је кључно. Понављам, обавезали смо се на примјену признатих, већ примијењених европских стандарда, а не на било која, хипотетички говорећи, ад хоцк новокреирана рјешења.

Веома пажљиво смо проучили мишљење ОЕБС/ОДИХР и Венецијанске комисије из 2001. о рјешењима црногорског Закона о референдуму, и већ смо предузели активности на прецизирању одређених питања. Са истом озбиљношћу ћемо се однијети према поновном мишљењу Венецијанске комисије и не очекујемо да буде неких битних одступања по кључним рјешењима. Вјерујемо да ће Црна Гора бити третирана као и остали, јер би било која диференцијација или изузетак били у супротности са суштинским принципима ЕУ, који су садржани и у њеном Уставу а то су једнакост и недискриминација.

Такође, увјерени смо да ће, што скорији, демократски епилог државног питања Црне Горе бити снажан катализатор демократских процеса у обје државе, јер ће све политичке елите и актери морати да се баве суштинским питањима реформи и европске интеграције и да, на тим основама, доказују свој капацитет. У том смислу, сматрам да би независност Црне Горе, уз рјешење Косовског проблема, била јака потпора за одлучнији демократски и европски пут Србије, будући да би се тада сузио простор за популистичке и националистичке структуре и политику. Исто тако, увјерен сам да ће уређење односа између Црне Горе и Србије на здравим и дугорочним основама у европском духу- водити ефикаснијем развоју међусобне сарадње у свим областима. Уосталом, добросусједска сарадња и остали видови повезивања су један од императива за напредовање на еворпском путу.

Очекујемо да ће кључни допринос стабилности и европској перспективи региона дати рјешење Косовског проблема, које због своје комплексности мора имати сопствену динамику и колосјек рјешавања. Поздрављамо посвећеност међународне заједнице овом посљедњем безбједносном проблему у региону. Вјерујем да ће позитивном динамизму његовог рјешавања допринијети и демократски епилог државног питања Црне Горе. Јер, тиме би се у знатној мјери створили услови да се Србија приоритетно посвети себи, уређењу сопствене куће и да, као стратешки партнер у региону, конструктивно допринесе учвршћивању његове стабилности. Једнако важно је што само функционалне државе и рјешења могу бити фактор регионалне стабилности. Сагласни смо да је постојећи државни аранжман Црне Горе и Србије нефункционалан.

Такође, увјерен сам да ће на црногорском референдуму међународна заједница, као и до сада, имати улогу ''активног посматрача'', јер ћемо у потпуности обезбиједити поштовање демократских стандарда у свим аспектима.

Разумијемо да остваривање демократских права на демократски начин јача европску перспективу. Зато, референдум организован у складу са демократским принципима и праксом може бити само фактор јачања унутрашње и шире, регионалне стабилности. На важност и неминовност консултовања и поштовања воље грађања упућује и искуство Француске и Холандије поводом гласања о Уставу ЕУ.

Црна Гора се у континуитету потврђује као конструктиван партнер ЕУ, а може се рећи и као најдосљеднији заговорник европске политике у региону. Грађани Црне Горе и њена власт су и у годинама највеће кризе на просторима бивше Југославије потврдили зрелост и демократски капацитет, како у односу на догађаје на унутрашњем, тако и регионалном плану. У међувремену, то је ојачано, што је водило учвршћивању унутрашње стабилности.

Полазећи од тога да је јачање демократских структура у свим земљама региона интерес и наших европских партнера, вјерујем да да ће ЕУ активно, конструктивно и јасно подржати све демократске структуре и потезе, у које, свакако, спада референдум. У том смислу, очекујем да ће ЕУ потстаћи на демократски дијалог и оне политичке актере у Црној Гори који, нажалост, још увијек недемократским приступом ''желе да освајају'' европске вриједности. Међутим, није добро што неко са стране треба да подсјећа било кога у Црној Гори да је дијалог нераздвојан од демократије. Исто као и право народа на самоопредјелјенје. Стога, још увијек вјерујем да има простора за дијалог, и томе ћемо и у наредном периоду бити потпуно посвећени.

На нама је да одлучимо. Процес европске интеграције ће нас увести у друштво развијених народа оном брзином којом будемо усвајали европске стандарде, а државна самосталност ће нам омогућити да ефикасно управљамо тим процесом и нашом европском будућношћу. Спремни смо, одлучни и способни да одговоримо овим изазовима, да се даље изграђујемо у складу са захтјевима и потребама наше европске интеграције.

Наш европски пут подразумијева и испуњавање важних критеријума економске одрживости и развоја. Стабилни макроекономски показатељи су потврда наше способности да одговоримо задацима који су пред нама. Без намјере да вас засипам бројкама, тим прије што ћу на децембарском пресу детаљно говорити о оствареним резултатима и на економском плану, дозволите да само укажем на неколико параметара који илуструју учвршћивање позитивних трендова:

- Смањује се инфлација и на крају године биће у планираним оквирима испод 3%, а буџетски дефицит испод 2%. Дакле, оба параметра су на нивоу који задовољава стандард чланица ЕУ. Порески приходи су у првих десет мјесеци ове године већи за 2% у односу на планиране.

- Наставља се раст БДП-а, који је за 9 мјесеци ове године процијењен на 3,8%, што упућује на реалност остварења пројектоване стопе од 4,1% до краја године. Исто тако, и позитивна диверзификација структуре БДП-а у корист туризма и уопште услужног сектора.

Према подацима Монтстата, за 9 мјесеци ове године Црну Гору је посјетило 776.452 туриста, што је за 16,82% више него у стом периоду прошле године. Притом, остварено је ноћења за 14,71% више него у упоредном периоду прошле године. Приходи од туризма, према евиденцији и методологији Централне банке, износили су 209,1 мил. еура и већи су за 21,8% у односу на исти период прошле године.

Стопу раста биљежи и индустријска производња, по свим показатељима: у односу на просјечну једномјесечну производњу из прошле године већа је за 4,6%; 3,8% у односу на претходни мјесец, а 9,3% у поређењу са истим мјесецом прошле године;

- Евидентно је континуирано смањивање броја незапослених. На дан 31. 10. 2005, на евиденцији Завода за запошљавање је било 51.266 незапослених лица или 15,18% мање него истог дана претходне године или за готово 30.000 лица мање него када је ова Влада ступила на дужност.

- Све ово је утицало на појачано присуство ино инвеститора. Укупне директне инвестиције у 9 мјесеци ове године износиле су 253,2 мил. еура или 671,5% више него у упоредном периоду прошле године. Међутим, још важније од самих квантитативних показатеља су промјене у структури инвестиција.

Евидентно, Црна Гора постаје поуздан партнер међународне заједнице.

Захваљујем на пажњи ".