Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Обраћање министарке Марије Вучиновић са XИ засиједања Женског парламента

Објављено: 29.11.2019. 20:01 Аутор: КАБИНЕТ МИНИСТАРКЕ БЕЗ ПОРТФЕЉА
Насиље над женама јесте флагрантно кршење основних људских права, због којег трпи не само жртва већ цијела друштвена заједница. Зато се насиље над женама, у било којем облику, не смије третирати само као преступ!

Свједочимо да, унаточ свим напорима, на глобалном нивоу, у борби да се спријечи родно насиље, данас имамо, и више него забрињавајући податак да је свака трећа жена у свијету претрпјела физичко или неки други облик насиља.

У Црној Гори, која је напредовала у успостављању свеукупног законодавног и институционалног оквира за спрјечавање и борбу против насиља над женама, оно је у пракси, и даље веома изражено, што показују и посљедња истраживања релевантних домаћих и међународних организација. 

Изгледа, а пракса и показује, да имамо и проблем приступа проблему насиља над женама. А то значи да најчешће реагујемо онда када се насиље већ догоди. Проактиван приступ свих друштвених судионика од породице, преко појединаца, институција, цивилног сектора и других организација мора бити доминантан. 

Наш циљ мора бити стварно, а не декларативно сузбијање насиља над женама. Зато је неопходно да додатно јачамо међусобну сурадњу, а посебно, и у континуитету унапрјеђујемо систем обуке и едукације за упослене у надлежним институцијама, посебно центрима за социјалну скрб и судовима, како би жртвама које трпе насиље омогућили да из тако тешких ситуација изађу охрабрене и са вјером у себе и своје способности. Но, не мање важно, и са много већим повјерењем у институције система.

Такође, у овом процесу веома важну улогу имају и медији. Сматрам да медији својим извјештавањем треба да јасно осуде насиље, а никако релативизирају, како то нажалост поједини, данас, чине, извјештавајући на бази претпоставки. Осуда сваког облика насиља, а не само насиља над женама јесте интерес јавности.

Када говоримо о нашем, црногорском друштву, и даље оптрећеном насљеђеном родном идеологијом по којој је мушкарац онај који је у свему доминантан, морам нагласити да су значајан искорак у борби против насиља над женама, као и разумјевању и афирмирању родне равноправности направили: Одбор за родну равноправност у Скупштини Црне Горе, канцеларије у оквиру надлежних министарстава Владе Црне Горе, Министарство за људска и мањинска права, Министарство рада и социјалног старања, као и Министарство унутрасњих послова, затим Управа полиције, цивилни сектор, бројне активисткиње и активисти, а у новије вријеме и Женска политичка мрежа. 

Захваљујући њиховом активизму, као и подршци међународних организација у Црној Гори, УНДП-а УНИЦЕФ-а, ОЕБС-а, и др. пошле су и корак даље у потицају и потпори женског предузетништва , све у циљу оснаживања жена у остваривању права на професионални ангажман и економску неовисност. А, то су битни предувјети у борби против насиља над женама. 

Такође, нашим заједничким дјеловањем женско подузетништво више се не може сматрати социјалном категоријом, већ развојним сегментом важним не само за жене, него и цјелокупну друштвену заједницу. Оваквим видом потпоре жене постају не само финансијски неовисне, већ добивају могућност да кроз пождузетништво изразе сва своја знања, способности и вјештине. 

Важан сегмент у сузбијању насиља над женама јесте укључивање жена у политички живот, као и њихова већа заступљеност. 

Морам казати да, иако су учињени позитивни помаци у том правцу, посебно изборним законом, заступљеност жена дефинисана квотом од 30%, то и даље не значи да је наша заступљеност апсолутно осигурана. Постојећа квота не смије бити коначна, те се мора константно радити на стварању још квалитетнијих услова за напредовање и оснаживање жена у политици. 

С обзиром на то да је нас жена бројчано више у укупном становништву, онда је и природно да такав омјер заступамо и у пракси. Зато сам сигурна да ће нови предлог Женске политичке мреже од 40% заступљености жена на свим нивоима, бити безувјетно усвојен. 

Из разлога што већа партиципација жена на свим нивоима одлучивања значи и већа права за нас саме.

Јер, ако подјемо од чињенице, да жена радја лидера, зашто и сама не би била лидерка?!

Дакле, требамо бити свјесне да имамо довољно знања и способности да се изборимо за своја права и своје циљеве, уз још спремнију и снажнију потпору цјелокупног система.

Јер, жена може једнако бити остварена и у професији и у породици. Но, зато је важно, на прави начин разумјети родну идеологија. Вријеме је да научимо да дијелимо улоге, како на послу, тако и у домаћинству. 
И на крају, цитирам “Женом се не радја, женом се постаје”

КАБИНЕТ МИНИСТАРКЕ БЕЗ ПОРТФЕЉА


Да ли вам је садржај ове странице био од користи?