Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Влада утврдила иновирани Предлог закона о слободи вјеросиповијести: у потпуности прихваћене препоруке Венецијанске комисије

Влада Црне Горе је на данашњој сједници утврдила иновирани текст Предлога закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, у којем су у цјелости прихваћене и интегрисане све препоруке Венецијанске комисије.

Ријеч је изузетно либералном закону, који обезбјеђује виши степен слободе мисли, савјести и вјероисповјести и значајно виши степен права и слобода него било који закон из ове области у нашем окружењу. Утврђени предлог закона гарантује пуну слободу вјероисповијести свим вјерницима и равноправан положај свих вјерских заједница у Црној Гори, као и пуну слободу увјерења свим оним грађанима који нијесу вјерници.

Такође, предложени закон утврђује имовинска права државе над вјерским објектима који представљају културну баштину Црне Горе која је кроз вјекове грађена и стицана од јавних прихода државе.

У складу са тим, Предлогом закона је прописано да ће сви вјерски објекти који представљају културну баштину, а који су били имовина државе Црне Горе прије губитка њене независности 1918. године и који касније нијесу на одговарајући правни начин прешли у својину неке вјерске заједнице, бити препознати као државна имовина.

Међутим, ако било која вјерска заједница располаже доказима да је на основу некад или данас важећих прописа постала власник неке имовине држава ће то признати и поштовати. Свако спорење у вези власништва над вјерском имовином биће рјешавано пред надлежним судом, као и сваки други имовински спор, у складу са важећим законима у Црној Гори.

На основу препорука Венецијанске комисије, иновирани текст Предлога закона је додатно унапријеђен и прецизиран, између осталог, и кроз сљедеће кључне измјене и допуне:

- Додатно је прецизирано да дјеловање вјерске заједнице може бити ограничено само ако је то неопходно у демократском друштву ради заштите јавне безбједности, јавног поретка, здравља и морала или заштите права и слобода других, при чему мјера ограничења мора бити сразмјерна овим вриједностима.

- Остављена је још шира слобода избора приликом регистрације вјерских заједница. Изричито је утврђено да вјерска заједница чији је вјерски центар у иностранству нема обавезу да се региструје, већ слободно одлучује о томе да ће захтијевати упис у Регистар, при чему нерегистроване вјерске заједнице не могу имати својство правног лица. Осим тога, закон дозвољава регистрацију сваке вјерске заједнице која има најмање три пунољетна вјерника, који чак не морају ни бити држављани Црне Горе, уколико имају одобрен стални боравак у складу са законом.

- Уводе се додатни услови у поступку судске забране дјеловања вјерске заједнице, која се дозвољава само ако се легитимни циљ заштите јавне безбједности, јавног поретка, здравља или морала, или заштите права и слобода других не може остварити блажим мјерама ограничења;

- Изричито се прописује могућност финансирања активности вјерских заједница из државног буџета и буџета локалне самоуправе.

- Недвосмислено се утврђује да ће свако спорење у вези власништва над вјерском имовином бити рјешавано пред надлежним судом, као и сваки други имовински спор, у складу са важећим законима у Црној Гори. Такође, у прелазним и завршним одредбама, прецизира се да вјерска заједница наставља са коришћењем одређеног културног добра и након уписа права државне својине над том имовином, до одлуке државног органа надлежног за одлучивање о државини, коришћењу и располагању овим објектима и земљиштем.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?