Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Потпредсједник Пажин: Предложени закон гарантује слободу вјероисповијести и штити култуно благо Црне Горе

Са задовољством констатујем да је Влада Црне Горе на данашњој сједници утврдила иновирани Предлог закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, којим се у потпуности прихватају све препоруке Венецијанске комисије из јуна мјесеца 2019. године, саопштио је након данашње сједнице Владе потпредсједник Владе Зоран Пажин.

„Пратећи највише међународне правне стандарде у овој области, прије свега Европску конвенцију о заштити људских права и основних слобода, потом и Смјернице ОЕБС-а, односно ОДИХР-а, и Венецијанске комисије из 2004. и 2014. године, а сада и испуњавајући све препоруке Венецијанске комисије, из њиховог мишљења из јуна мјесеца ове године, добили смо један модеран и веома либералан, у односу на окружење, текст закона, који на свеобухватан начин омогућава да сваки грађанин поступајући по сопственој савјести буде или не буде вјерник неке вјерске заједнице, при чему држава штити имовину и културно благо које припада свим грађанима Црне Горе и уједно обезбјеђује да закони државе Црне Горе важе на цјелокупној територији Црне Горе.

Као што знамо Уставом је регулисано остварење овога права. Међутим, на подуставном нивоу још увјек је на снази Закон из 1977. године, дакле прије педесет година. Према томе, данашњим чином Влада испуњава и уставну обавезу када је у питању утврђење приједлога овога закона, који је од капиталног значаја за демократију уопште и на овај начин држава излази у сусрет не само садашњој генерацији, него и прошлим и будућим генерацијама грађана Црне Горе“, саопштио је потпредсједник.

На новинарско питање о дијалогу са Српском православном црквом, потпредсједник Пажин је одговорио сљедеће: „Наша је била намјера да у једном крајње отвореном дијалогу са свим вјерским заједницама, наравно и са представницима Српске православне цркве, дођемо до рјешења које ће у најмањој мјери дјелити Црну Гору, него које ће на одговарајући начин подржати оно што су највиши међународни правни стандарди у овој области. Имали смо сусрет са представницима Српске православне цркве. На жалост, представници Српске православне цркве нијесу прихватили дијалог о испуњавању препорука Венецијанске комисије, условљавајући тај дијалог уједно разговорима и истовременим доношењем Закона о реституцији црквене имовине и захтијевајући да се преотвори расправа о свим другим питањима која уређује овај закон, што за Владу није било прихватљиво, јер је значило корак уназад у процесу доношења самога закона.“

Упитан о правилима и процедури утврђивања власништва над имовином коју користе вјерске заједнице, потпредсједник је појаснио: „Када су у питању правне гаранције вјерских заједница које су корисници имовине, храмова, земљишта и других непокретности које су од значаја као културно добро, испуњавајући препоруке Венецијанске комисије, констатовали смо да се гарантују сва правила доказивања и доказни стандарди који су прописани Законом о управном поступку, а супсидијарно и Законом о парничном поступку. Према томе, гарантује се правна сигурност свакој вјерској заједници. Потпуно су неосноване и неутемељене спекулације да Влада има намјеру да било кога исељава из храмова, да било коме отима храмове. Напротив, експлицитно је речено, у новом члану 64 овога Приједлога закона, да вјерске заједнице које су корисници храмова и других непокретности на које се Ваше питање односи настављају да користе ове објекте до одлуке државног органа надлежног за питање државине, коришћења и располагања државном имовином. Дакле, не догађа се ништа што би значило онемогућавање вјерника да уживају своја права на слободу вјероисповијести, само се уређује правни систем у овој области у складу са највишим међународним правним стандардима. Закон прописује рок у којем је Управа за имовину дужна да попише све ове објекте, након чега креће поступак пријављивања, односно захтјева за вођење одговарајућег управног поступка, пред Управом за некретнине, при чему је Управа за некретнине дужна да, без одлагања обавијести вјерску заједницу која је у питању, како би имала прилику да остварује сва своја процесна права.“

На питање о могућој реакцији Митрополије црногорско-приморске на утврђивање Предлога закона, потпредсједник Пажин је рекао: „Митрополија нема од кога да брани храмове, јер не намјерава Влада да улази у те храмове, нити Влада има намјеру да онемогући било кога да ужива вјерска права управо у тим храмовима. Наравно да је право Митрополије да учествује у слободном јавном дискурсу о овим питањима и сигуран сам да њиховим став о свим овим питањима неће изостати. Морам рећи да је мој дијалог са Митрополијом црногорско-приморском био врло коректан и врло професионалан, уз узајамно уважавање.“

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ


Да ли вам је садржај ове странице био од користи?