Саопштење са 148. сједнице Владе Црне Горе

Влада Црне Горе је данас на 148. сједници, којом је предсједавао премијер Душко Марковић, у оквиру усаглашавања са правном тековином Европске уније утврдила Предлог закона о уређењу тржишта у рибарству и аквакултури и Предлог закона о структурним мјерама и државној помоћи у рибарству и аквакултури.

Новим законима ствара се основ за обезбјеђивање ефикасног функционисања тржишта производима рибарства и аквакултуре, уређују се услови за означавање производа који се стављају на тржиште и јачање конкурентности произвођача, кроз формирање организација произвођача, уз адекватну контролу тржишта. Законски се дефинишу и начин и услови додјеле државне помоћ која се базира на подршци из националног буџета и буџета локалних самоуправа.

Влада је утврдила Предлог закона о животном партнерству лица истог пола којим се уређују: заједница живота два лица истог пола, закључење и престанак животног партнерства, вођење регистра о животном партнерству и поступци надлежних органа у вези са закључењем и престанком животног партнерства. Афирмација вриједности заштићених међународним стандардима у области људских права и слобода те заштита од дискриминације по основу сексулане оријентације један су од приоритених циљева политике Владе Црне Горе у овој области и наставак њених досадашних активности на пољу унапређења људских права, смањења степена дискриминације и неједнакости ЛГБТИ особа.

Обавеза доношења оваквог закона истакнута је у Програму приступања Црне Горе Европској унији.

Влада је утврдила Предлог закона о измјенама и допунама Закона о судовима. Измјенама и допунама Закона приступило се ради усаглашавања са Законом о правосудној сарадњи у кривичним стварима са државама чланицама Европске уније, чијим одредбама је прописана и надлежност судова за прекршаје да подносе захтјев за издавање европског истражног налога, указала се потреба да се Законом о судовима, допуни надлежност судова за прекршаје. Имајући у виду да је Законом о алтернативном рјешавању спорова прописано да основни судови и Привредни суд потврђују поравнања закључена пред медијатором у споровима поводом којих није покренут судски поступак, односно у споровима у којима је судски поступак окончан повлачењем тужбе, било је нужно да се и у Закону о судовима пропише надлежност основних, односно Привредног суда у овим пословима.

Такође, ради усаглашавања са Законом о правосудној сарадњи у кривичним стварима са државама чланицама Европске уније, Влада је утврдила и Предлог закона о допунама Закона о Државном тужилаштву. У циљу омогућавања пуне и ефикасне примјене Закона правосудној сарадњи у кривичним стварима са државама чланицама Европске уније, чијим одредбама је, између осталог, прописана и надлежност Државног тужилаштва да подноси захтјеве за издавање европског налога за хапшење и захтјеве за издавање европског истражног налога, предложена је допуна одредби којима се прописује надлежност Државног тужилаштва.

Утврђен је Предлог закона о измјенама и допунама Закона о превозу опасних материја, којим се наставља нормативно уређење и унапређење ове дјелатности, као дијела система безбједности, чиме се, како је констатовано у расправи, појачава одговорност свих субјеката у превозу опасних материја и стварају претпоставке за њихово непосредно ангажовањео у свим условима.

Влада је донијела Национални план заштите и спашавања од поплава и Национални план заштите и спашавања од техничко-технолошких несрећа.

Национални планови, који садрже скуп мјера и радњи за планирање, финансирање, спровођење и организовање радњи заштите у спашавања имају за циљ заштиту и спашавање од поплава односно техничко-технолошких несрећа, смањење и ублажавање поплава и њихових посљедица, смањење и спречавање настанка техничко-технолошких несрећа, јачање капацитета друштва и државних и других институција у одговору на поплаве и техничко-технолошке несреће те заштиту и спашавање живота људи, тјелесног интегритета, материјалних добара и животне средине као и подизање свијести у друштву о значају заштите и спашавања.

У расправи је указано да су протеклих година учињени значајни искораци у стратешком планирању и координацији одговора на елементарне непогоде те да за наредну године треба планирати даље унапређење система заштите и спашавања поготово са аспекта унапређења командовања и управљања са циљем још ефикаснијег суочавања са потенцијалним ванредним ситуацијама које доносе климатске промјене и други глобални изазови.

У складу са Законом о енергетици, Влада је донијела Одлуку о Енергетском билансу Црне Горе за 2020. годину. Енергетски биланс се састоји од: 1) биланса електричне енергије, 2) биланса угља, 3) биланса нафте, нафтних деривата и биогорива, 4) биланса природног гаса и биланса топлотне енергије за даљинско гријање и/или хлађење и индустријску употребу. Енергетским билансом је у наредној години, између осталог, планирана бруто потрошња електричне енергије од 3.615,3 ГWх, што је приближно процјени остварења у 2019. години, а покрива се производњом из сопствених извора – 3.454,0 ГWх и салдом (увоз/извоз) – 161,3 ГWх. У том контекту, истиче се да је учешће електричне енергије из хидроелектрана у укупној планираној производњи електричне енергије у 2020. години 52,78 одсто, односно 1.823,0 ГWх, термоелектране 38,13 одсто, односно 1.317,0 ГWх, вјетроелектрана 9,03 одсто, односно 312,0 ГWх и соларних електрана 0,06 одсто, односно 2,0 ГWх. Производња електричне енергије из малих хидроелектрана и вјетроелектрана се из године у годину повећава уласком у погон нових производних објеката, чиме се постигао циљ диверсификације извора као и смањење дефицита електричне енергије.

Усвојена је Информација о реализацији Пројекта интензивне ревитализације електродистрибутивне мреже. У дискусији је оцијењено да је Реализација пројекта ревитализације седам далековода једна од значајних активности ЦЕДИС-а током 2019. године. У Информацији се наводи да је ЦЕДИС крајем прошле године, након спроведеног тендерског поступка, донио Одлуку о избору најповољније понуде на основу које је закључен Уговор за извођење радова у оквиру Пројекта ревитализације 10 кВ и 0,4 кВ електоенергетске мреже са Конзорцијумом којег чине „Мезон” д.о.о. Даниловград, „Елецтро Теам” д.о.о. Будва и „Рамел” д.о.о. Никшић. У питању је оквирни споразум у трајању од двије године. Укупна вриједност предвиђених радова за вријеме трајања оквирног споразума, са урачунатим ПДВ-ом, износи 22,4 мил. еура.

Влада је донијела Одлуку о годишњем плану званичне статистике за 2020. годину. Планом је предвиђена реализација 211 статистичких активности. Од укупног броја планираних статистичких активности 168 (или 80 одсто) ће реализовати Управа за статистику, као главни носилац и дисеминатор статистичких података, док ће 43 (или 20 одсто) планиране активности реализовати други произвођачи званичне статистике. Област званичне статистике подијељена је у четири домена: Демографија и социјалне статистике (57 активности); Економске статистике (75 активности); Секторске статистике и Животна средина и вишедоменске статистике (8 активности). Предлог планираних средстава у буџету Црне Горе ради реализације Годишњег плана званичне статистике за 2020. годину износи 2,95 мил. еура.

Донијета је Одлука о изради Измјена и допуна Детаљног урбанистичког плана и Урбанистичког пројекта „Историјско језгро” Цетиње. Циљ измјена и допуна ДУП-а и УП-а је квалитетно уређење простора у амбијенталном, функционалном и архитектонском смислу, као и стварање планских претпоставки за реализацију предвиђених садржаја.

Влада је усвојила Извјештај о реализацији Програма стручног оспособљавања лица са стеченим високим образовањем за 2019/2020. годину у којем је наведено да је број пријављених мјеста у осмом циклусу Програма већи у односу на претходних седам циклуса и да представља рекордну потражњу од 11.613 радних мјеста од стране послодаваца.

У расправи је оцијењено да овај програм очигледно даје повољне могућности младим људима са довољно потенцијала те да је добар резултат повезан и са дешавањима на тржишту рада односно са чињеницом да је у мандату ове Владе отворено око 30.000 нових радних мјеста. Новац уложен у овај Програм даје ефекте – закључио је предсједник Владе.

Усвојена је Иновирана информација о закључењу Уговора о измјенама Оквирног уговора о зајму, са Банком за развој Савјета Европе (ЦЕБ), за реализацију наставка Пројекта „Социјално становање за особе с ниским примањима – Пројекат 1000+“ фаза ИВ и прихваћен предложени текст Уговора. Тренутно је у току реализација треће фазе Пројекта, при чему је, до сада, стамбено питање ријешило 376 домаћинстава, односно око 910 грађана. Имајући у виду да је Законом о буџету Црне Горе за 2019. годину предвиђено кредитно задужење у износу од 10 милиона еура за имплементацију Пројекта 1.000 плус, са Банком за развој Савјета Европе, разговарало се о могућности наставка Пројекта, кроз фазу ИВ. Административн савјет ЦЕБ-а одобрио је поднијету апликацију и дао сагласност на Уговор о измјенама Оквирног уговора о зајму. Укупна вриједност наставка Пројекта процијењена је на 20 милиона еура, од чега би, као и у случају претходних фаза, 50 одсто било финансирано од стране Државе, кроз кредитни аранжман са ЦЕБ-ом, 50 одсто од стране комерцијалних банака и учешћем грађана до 5 одсто вриједности непокретности. Током реализације треће фазе Пројекта, до сада су одобрени кредити у износу 18.530.967,38 еура, од чега средства из кредитног аранжмана износе 9.778.657,59 еура, док су комерцијалне банке финансирале Пројекат у износу од 8.752.309,79 еура.

Влада је усвојила Информацију о закључењу Уговора о кредиту и Уговора о гранту, између Њемачке развојне банке (КфW) и Владе Црне Горе за Програм енергетске ефикасности у јавним зградама - фаза ИИИ. За реализацију треће фазе Програма обезбијеђен је кредит КфW банке у износу од 45 милиона еура. Такође, обезбијеђен је и грант од стране Европске комисије, преко Регионалног фонда за енергетску ефикасност, кроз Wестерн Балкан Инвестмент Фрамеwорк (WБИФ) у износу од 4,79 милиона еура.

Усвојена је и Информација о закључењу Оквирног уговора о зајму, са Банком за развој Савјета Европе (ЦЕБ), за реализацију Пројекта „Предшколска инфраструктура у Црној Гори - 2“. Укупна вриједност Пројекта је око 15 милиона еура, од чега 10 милиона обезбјеђује ЦЕБ кроз кредитна средства, док преостали износ обезбјеђује Влада Црне Горе. Овим кредитним аранжманом предвиђена је изградња 6 нових објеката, као и потпуна реконструкција са проширењем капацитета једног објеката. Ријеч је о 4 објеката у Главном граду и три објекта у сјеверном региону, капацитета 1.675 дјеце.

Влада је усвојила Информацију о активностима на реализацији приоритетних пројеката из области пољопривреде, за период јул - децембар 2019. године, као и Информацију о активностима у области концесија за коришћење вода и шума.

Усвојена је и Информација о обезбјеђењу услова за наставак радова на десном рукавцу ријеке Бојане. Радови на уклањању материјала ради повећања проточности корита отпочели су у јуну 2018. године и до краја 2018. године извађено је око 170.000 м³ материјала и прочишћено корито у дужини од око 2 км. У 2019. години радови се изводе на ушћу десног рукавца и до сада је са ушћа извађено око 120.000 м³ материјала и прочишћено око 500 м корита. Имајући у виду посљедице процеса природне ерозије плажа, дио извађеног материјала искоришћен је за освјежавање плаже на Ади Бојани. До сада је ревитализована и проширена плажа у дужини од 600 метара, чиме се добило око 30 000 м² плаже, која је током задњих 20 година еродирала. С обзиром на то да је потребно извести чишћење десног рукавца у дужини још око 1.000 м, усвојен је закључак којим је обезбијеђено додатних 300.000 еура за наставак овог посла.

Влада је усвојила Информацију о позицији Црне Горе у вези иницијативе за усвајање Заједничке декларације и Акционог плана за убрзавање имплементације четири слободе ЕУ на Западном Балкану. Указано је да су добросусједски односи у темељу црногорске политике те да наша земља у складу са тим опредјелјенјем снажно подржава Берлински процес и све друге регионалне иницијативе као надопуну европских интеграција. Наша земља успјешно судјелује и у другим бројним регионалним иницијативама са истим или сличним циљевима и без изузетка извршава обавезе преузете у Трсту потписивањем Агенде о регионалном повезивању.

Црна Гора ће се и према овој иницијативи опредјелјивати у складу са својом европском агендом и обавезама које је преузела у вези са тим. Европска агенда нема алтернативу, а све друге иницијативе су добродошле ако додатно поспјешују остварења овог циља.

У оквиру кадровских питања на дужности директорâ Управе за заштиту културних добара и Управе за саобраћај именовани су Божидар Божовић и Саво Парача, досадашњи в.д. директора ових управа.