Будва: Предсједник Владе Црне Горе Мило Ђукановић отворио Регионалну конференцију за енергетску сигурност и енергетску ефикасност

ГОВОР ПРЕДСЈЕДНИКА ВЛАДЕ МИЛА ЂУКАНОВИЋА НА КОНФЕРЕНЦИЈИ О ЕНЕРГЕТСКОЈ ЕФИКАСНОСТИ
19. 03. 2009. ГОД. У ХОТЕЛУ СПЛЕНДИД У БЕЧИЋИМА


Поштовани учесници конференције,

Даме и господо,


Задовољство ми је да вас поздравим на почетку Регионалне конференције о енергетској сигурности и енергетској ефикасности. Актуелна тема, у данашњем свијету који има растућу потребу за рационалним трошењем енергетских ресурса, прилика је за даље унапрјеђење регионалне и шире сарадње у овој области, као и за размјену знања и искустава између њених респектабилних учесника. Желим да изразим захвалност свима који су допринијели одржавању ове конференције, а посебно Њемачкој организацији за техничку сарадњу и њемачком Савезном Министарству за економску сарадњу и развој који су већ дуже времена партнери Црне Горе на њеном путу достизања стандарда за чланство у друштву развијених европских држава.

Након година интезивних реформи и снажног економског развоја, Црна Гора је достигла значајне резултате у транзицији државе и друштва. Политичка и макроекономска стабилност, динамичан економски и демократски развој и јасно опредјељење за европске и евроатланске интеграције неспорне су карактеристике савремене Црне Горе. Уз то, Црна Гора је препозната као конструктиван партнер међународне заједнице у напорима за достизање трајне политичке стабилности, учвршћивање добросусједских односа и регионалне сарадње, као и економског просперитета региона у којем живимо.

Континуираним радом на усклађивању законодавног оквира са европским стандардима када је у питању подршка бизнису и отклањањем бизнис баријера на државном и локалном нивоу, успјели смо да у Црној Гори створимо атрактиван амбијент за улагање, не само у процесу својинске трансформације, већ и када су у питању греен-фиелд инвестиције. Изједначавањем статуса иностраних и домаћих инвеститора, ниским фискалним оптерећењем и атрактивним пројектима, Црну Гору смо позиционирали на лидерско мјесто у региону, када је у питању висина ино-инвестиција пер-цапита. Према подацима Централне банке Црне Горе, чак и у прошлој 2008.години, када је глобална криза већ увелико утицала на успоравање националних економија широм Европе и свијета, у Црној Гори смо имали раст нето страних инвестиција од 8,1 % у односу на 2007.годину. Бруто домаћи производ од 2006. до 2008.године растао је по просјечној реалној стопи од изнад 9%, док смо при том задржали ниску стопу иностране задужености у БДП од 14,4% на крају 2008.године, што нам оставља довољно широк избор реалних могућности за финансирање неких од капиталних развојних пројеката који су пред нама.

Због достигнутог степена отворености црногорске економије, глобална економска криза очекивано се манифестовала и у нашем привредном систему. Уз већ видљиве негативне финансијске ефекте, јасно је да ће криза значајно успорити развојне трендове и укупни привредни раст Црне Горе у овој и наредној години.

Влада је, међутим, већ у најави кризе реаговала низом ургентних мјера у циљу смањења негативних посљедица на економском и социјалном плану, а логично је да ћемо и наше дугорочне развојне планове примјерити новим околностима. Мјере које смо предузели сличне су онима које су донијеле готово све владе у Европи суочене са кризом и поред ублажавања ефеката кризе, оне су усмјерене на привлачење неопходних инвестиција у нашу привреду. Усвојили смо Закон о мјерама за заштиту банкарског сектора, са представницима ЕИБ-а и КфW-а преговарамо о обезбјеђивању 150 милиона кредитне подршке црногорским банкама од којих ће 50 милиона бити намијењено кредитирању сектора малих и средњих предузећа. Такође, у циљу побољшања позиција текуће ликвидности банака у сарадњи са Централном банком омогућили смо комерцијалним банкама да 20% средстава обавезне резерве, односно око 40 милиона искористе за куповину државних записа.

Сигурни смо да црногорска економија посједује неопходну виталност која ће омогућити да се развојни пут настави, без напуштања основних стратешких опредјелјенја. Убијеђени смо, наиме, да ће почетак физичке реализације неколико најважнијих инвестиционих захвата у Црној Гори бити најбољи одговор кризи. Овом приликом поменућу само почетак радова на изградњи аутопута од Бара до границе са Србијом за шта је јуче завршен процес одабира најповољнијег понуђача. Овај посао, кроз радове на дионици од Подгорице до Матешева који ће, након завршетка предвиђене процедуре почети најдаље за пар мјесеци, предвиђа ангажман од око 900 милиона по процјени прворангираног понуђача и биће кључни подстицај многим привредним дјелатностима у Црној Гори; Након, - очекујемо извјесно успјешног, завршетка тендера за продају дијела постојећих акција и докапитализацију Електропривреде Црне Горе, одмах ћемо ући у процедуру тендерског поступка за изградњу нових хидроенергетских извора на ријеци Морачи, што ће бити вриједно додатних не мање од 500 милиона ; од пројеката чија је реализација већ извјесна свакако треба потенцирати туристичку валоризацију полуострва Луштица гдје са изабраним партнером улазимо у преговоре око закључења уговора уз вриједност инвестиције од више стотина милиона током прве три године трајања уговора.

Дакле, имамо аргументе да тврдимо да ћемо адекватно реаговати на све оштрије манифестације кризе и нашу економију задржати у стању које ће дозволити да одмах по првим знацима оживљавања активности на глобалном нивоу, што ће се, према релевантним прогнозама, догодити почетком или током 2010.године, наставимо са трендовима динамичног економског раста и развоја. Упоредо, континуирано ћемо радити на повећању конкурентности наше привреде, даљем унапређењу инвестиционе атрактивности и завршетку процеса приватизације.

Наша економско-развојна опредјелјенја заснована су на концепту одрживог развоја, као визији хармоничних релација између развојних претензија, реалних потенцијала и заштите животне средине. Аплицирајући такву стратегију на конкретне потенцијале којима Црна Гора располаже, уочили смо да развој базичне инфраструктуре, енергетика, и туризам представљају стратешке секторе на које ћемо ослонити садашњи и будући економски развој државе.

Уз то, разумјели смо да унапређење саобраћајних, комуналних и других инфраструктурних система, уз јасан и ефикасан административно-регулаторни оквир, представља услов без кога не може бити говора о достизању пројектованог развојног интензитета, нити о његовој дугорочној одрживости.

Очигледно је да енергетски сектор има двојаку улогу у оваквом поимању развојних начела. С једне стране, енергетски систем државе представља елементарну инфраструктуру укупног привредног развоја. С друге стране, када држава располаже озбиљним енергетским ресурсима, онда тај сектор треба третирати и као привредно-производни сегмент који може пресудно допринијети њеном развоју. На списку црногорских развојних приоритета које сам малоприје поменуо, енергетика има посебно важно мјесто, због великих, сада неискоришћених потенцијала које имамо и које смо одлучни да валоризујемо.

Низом развојних докумената, од којих је Стратегија развоја енергетике у Црној Гори свакако најзначајнији, апострофирали смо важност питања енергетске ефикасности. Очигледно је да, у условима економске кризе, ова проблематика добија и додатну важност. Због тога ћемо убрзати реализацију Акционог плана за спровођење Стратегије енергетске ефикасности, почев од институционалних и законских претпоставки, преко смањења енергетског интензитета у индустрији, па до фаворизовања свих пројеката који треба да резултирају повећањем степена ефикасне употребе енергије.

Такво дјеловање се значајно олакшава имплементацијом позитивних искустава других земаља, донаторском и експертском асистенцијом међународних институција и уређењем координационих механизама држава региона, у области енергетске ефикасности. У том контексту, Влада Црне Горе третира ову Конференцију као значајан допринос формулисању глобалног фронта за синергијско дјеловање у домену енергетске ефикасности.

Посвећеност Владе Црне Горе теми енергетске ефикасности, огледа се и у проглашењу 2009. Годином енергетске ефикасности у Црној Гори, чији резултат је, измедју осталог, и данашња Конференција.

Дозволите да ово излагање завршим увјерењем да ће нас и резултати Конференције учврстити у сазнању да је енергетска ефикасност основни предуслов за рационално унапређење енергетског сектора и да вам пожелим успјех у раду.

Хвала на пажњи.