Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Одлука о одбијању захтјева за ревизијом пресуде Европског суда за људска права

Европски суд за људска права у Стразбуру („Европски суд“) одбио је захтјев подносиоца представке за ревизијом пресуде КИПС ДОО и Дрекаловић против Црне Горе (правично задовољење) (бр. 28766/06 од 22. октобра 2019.године), чиме је ова пресуда постала правоснажна.

Европски суд је донио двије пресуде у предмету КИПС ДОО и Дрекаловић против Црне Горе. У главној пресуди од 26. јуна 2018. године, Европски суд је одлучио о меритуму предмета и утврдио повреде члана 6 став 1 (право на правично суђење) и члана 13 (право на дјелотворни правни лијек) Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода („Конвенција“), као и повреду члана 1 Протокола бр.1 (заштита имовине) уз Конвенцију. У пресуди о правичном задовољењу од 22. октобра 2019.године, Европски суд је обавезао државу Црну Гору да плати предузећу КИПС ДОО („први подносилац представке“) укупан износ од 4,535,595.20 еура на име изгубљене добити због повреде члана 1 Протокола бр.1 уз Конвенцију.

Након доношења пресуде о правичном задовољењу, први подносилац представке је 17. фебруара 2020.године, у складу са Правилом 80 Пословника Суда, поднио захтјев за ревизијом пресуде. У захтјеву је у битном истакао да се не може прихватити становиште Европског суда из побијане пресуде да је први подносилац представке трпио изгубљену добит само за период од двије године, тј.2006. и 2007.године, те да је пресуда заснована на нетачно и непотпуно утврђеном чињеничном стању. Конкретно, први подносилац представке је сматрао да изградњом другог тржног центра на територији Главног града Подгорица – ТЦ Цијевна, није престала повреда имовинских права, те да је износ правичног задовољења морао бити знатно већи од досуђеног. У том смислу, доставио је релевантну документацију, а нарочито извјештај Центра за форензичка истраживања од 6. фебруара 2020.године, према којем је износ правичног задовољења опредијелио, и то: на име изгубљене добити износ од 43,644,900.69 еура, а на име затезне камате за период од 01.01.2007.године – 31.01.2020.године износ од 23,529,370.43 еура, што у укупном износи 67,174,271.12 еура.

Полазећи од захтјева првог подносиоца представке и аргументације странака из предметног поступка, колегијум судија је донио одлуку да у складу са Правилом 80 став 2 Пословника Суда, одбије предметни захтјев. Одлука о одбијању захтјева се не доноси са посебним образложењем, из разлога што је колегијум судија након испитивања достављене документације очигледно утврдио да је предметни захтјев неоснован, односно да не постоје нове чињенице које би по својој нарави могле одлучно утицати на исход спора, те не постоји разлог да се пресуда износи пред Великим вијећем. Овом одлуком је потврђена пресуда о правичном задовољењу, а нарочито у дијелу који се односи на висину изгубљене добити коју је трпио први подносилац представке због повреде његових имовинских права. На тај начин је и у коначном прихваћена аргументација изнијета у правној одбрани државе у овом поступку, према којој је први подносилац трпио штету у пословању само у периоду од двије године, у ком дијелу је и опредијељења висина правичног задовољења које се има исплатити првом подносиоцу представке.

На ову одлуку странке немају право жалбе и пресуда КИПС ДОО и Дрекаловић против Црне Горе (правично задовољење) је тиме постала правоснажна. Пресуда ће бити преведена и објављена. 

Заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права, 
Валентина Павличић

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?