Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Предсједник Марковић на Премијерском сату: брига о рањивим категоријама друштва за Владу је актуелна и приоритетна тема увијек, а не само за вријеме пандемије

Објављено: 29.04.2020. • 21:57 Аутор: Служба за односе с јавношћу Владе Црне Горе
Предсједник Владе Душко Марковић саопштио је на Премијерском сату да је брига о рањивим категоријама нашег друштва увијек актуела тема и у врху је приоритета ове Владе, а не само сада када се суочавамо са глобалним проблемом – пандемијом Коронавируса.

Одговарајући на питање Рашка Коњевића из Клуба посланика Социјалдемократске партије Црне Горе Премијер је набројао шта све обухватају Владини пакети економских мјера:

У оквиру првог пакета мјера нашло се и одлагање плаћања кредита као мјера подршке најугроженијима и на њихов захтјев, па је ту могућност искористило 64,1 хиљада физичких и 3,8 хиљада правних лица, а банке су зауставиле наплату 1,3 милијарде еура својих потраживања.

О улози банака, и нашим додатним очекивањима од њих, као и условима подршке грађанима и привреди, ускоро ћемо поново разговарати... Паралелно са тим, опредијелили смо субвенцију за ново запошљавањеу трајању од 6 мјесеци, то сам заборавио да кажем посланику Мандићу, у односу на наше мјере које досад није урадила ни једна влада. Дакле, ми у овом тренутку дајемо подстицај за нова запошљавања и не за три месеца, него за шест мјесеци, 70 посто износа минималне зараде, као што знате. Дакле, за све оне који евидентирају нове запослене, а који су били на евиденцији Завода за запошљавање.

Овдје бих желио да се осврнем на податак који сте изнијели - да се повећао број грађана на евиденцији Завода. Важно је да не заборавимо да је ова Влада у претходних три године отворила преко 30 хиљада нових радних мјеста и значајно смањила незапосленост са којом смо били суочени почетком 2017. године. Драматични раст незапослености биљеже и најразвијеније економије свијета и свака економија на свијету.

Свјесни да сада имамо ситуацију, да усљед више силе, имамо повећање на евиденцији незапослених - креирали смо претходно поменуту мјеру, која ће, вјерујем, дугорочно подстаћи нова запошљавања и тиме дати импулс оживљавању тржишта рада.

Посебна мјера је Програм подршке пољопривреди и рибарству, који једнако ако не и више, подстиче незапослене да формирају своју предузетничку и породичну активност у пољопривредној производњи и производњи хране, уз нову кредитну линију ИРФ. За те намјене обезбиједили смо 17 милиона еура.

Иневстиционо-развојни фонд закључно са јучерашњим даном одобрио је 143 кредита у укупном износу од 28,2 милиона еура, док је у обради још 191 захтјев. Средства су намијењена ликвидности и новим инвестицијама.

Не треба занемарити ни кредите за самозапошљавање, за које је планирано 200.000,00 еура, као и активности Фонда ПИО, које укључују субвенционирање стамбене изградње за потребе пензионера, субвенционирање одмора и опоравка, као и подршку клубовима пензионера.

Сумирајући наведено Премијер је рекао да су кроз имплементацију првог сета Владиних мјера, обезбијеђена средства једнократне помоћи у износу од 1,03 милиона еура за укупно 20.605 корисника, од чега су 8.593 породице корисника материјалног обезбијеђења и 12.012 корисника са најнижом пензијом.

„Другим сетом мјера у области социјалних давања, планирана је финансијска помоћ за 16.000 грађана, вриједна око 800 хиљада еура. У оквиру тог пакета, субвенцијама су обухваћени потрошачи електричне енергије у стању социјалне потребе, њих 20.000, којима је дуплирана субвенција“ – казао је предсједник Владе.

Одговарајући посланику Коњевућу на његово поређење мјера у Црној Гори и у Хрватској Премијер је казао да у Хрватској мораторијум није обавезан, а да су Црној Гори банке обавезане на мораторијум за све кориснике кредита који то захтијевају.

„Посљедично, у процентима посматрано, у Хрватској је до сада одобрен мораторијум за око 10% клијената, док је на основу посљедњих расположивих података у Црној Гори мораторијумом обухваћено 52% клијената“ – казао је предсједник Владе.

Премијер је рекао да вјерује да његов позив банкама да се одрекну безусловног профита није био индиректан, већ врло прецизан и јасан.

„Нема дилеме у томе да банкарски сектор мора да живи и прилагоди се овом времену, водећи рачуна прије свега о корисницима својих услуга. Али, не заборавимо да се очекивања од банкарског сектора овдје не завршавају. Банке морају остати потентне и способне да буду један од главних стубова опоравка реалног сектора у наредном периоду. То је, између осталог, на линији Вашег предлога да банке обезбиједе кредитне линије у износу од 200 милиона еура. Међутим, као некадашњем министру финансија, јасно Вам је да не смијемо дозволити да се изазови реалног сектора некритички и у потпуности прелију на финансијски систем, угрожавајучи његову одрживост. То није урађено ни у сусједној Републици Хрватској, на чије примјере се позивате, ни у другим земљама ЕУ. Опоравка нема ако не проналазимо одржива рјешења. Власт је ту да заштити, подржи и створи услове за привредну активност, привредна друштва да створе нову вриједност, а банкарски сектор да обезбиједи потребна финансијска средства. Зато морамо вјеровати једни другима и оставити довољно простора за опоравак и нови развојни замах“ – казао је предсједник Владе одговарајући на питање Клуба посланика Социјалдемократске партије.

Везани чланци:

Премијер Спајић са представницима Одбора за ЕУ послове Бундестага 26.04.2024.
Изградња мостова са њемачком привредом велика шанса за развој 26.04.2024.
Спајић – Зарацин: Борба против прања новца заједнички изазов и прилика за блиску сарадњу 25.04.2024.
Сајам спорта поводом Дана репрезентација организован у Бару 25.04.2024.
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?