- Влада Црне Горе
Саопштење са 176. сједнице Владе Црне Горе
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Саопштење са 176. сједнице Владе Црне Горе
Објављено: 05.06.2020. • 03:41 Аутор: Служба за односе с јавношћу Владе Црне Горе
Влада Црне Горе је на 176. сједници, којом је у првом дијелу предсједавао премијер Душко Марковић, а у другом потпредсједник за економску политику и финансијски систем Милутин Симовић, утврдила је Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о буџету Црне Горе за 2020. годину и одлучила да документ достави Скупштини Црне Горе ради доношења по скраћеном поступку.
Констатујући да је пандемија коронавируса шок за економију цијелог свијета, да је током протекла два мјесеца стала цијела свјетска економија, те да практично нема државе чија економија не трпи Црна Гора је приступила прилагођавању новим околностима.
„Ово што ми радимо раде готово све земље свијета – прилагођавају буџет новим околностима“ – саопштио је на сједници, и на конференцији за медије након сједнице Владе министар финансија Дарко Радуновић.
На сједници је оцијењено да Влада улази у ребаланс са добрим резултатима 2019. одлучна да, упркос смањењу прихода, сервисира све обавезе, обезбиједи редовне плате, пензије и социјална давања, настави усклађивање пензија, снажно подржи привреду и предузетнике и настави капиталне развојне пројекте.
Процјене Министарства финансија да ће директне стране инвестиције са 7 одсто БДП-а у 2019, пасти на 5,4 одсто у овој години, да ће изворни приходи буџета бити мањи за 349,37 милиона еура, односно 17 одсто те да у овој години планирани ниво дефицита буџета износи 335,89 милиона еура односно 7,3 одсто процијењеног БДП-а и у односу на првобитно планирани.
Реални пад БДП-а усљед пандемије коронавируса у овој години се процјењује на 6,8 одсто, док се у 2021. години очекује постепен и дјелимичан опоравак и раст економије од 4,9 одсто.
Влада је, сходно ребалансу буџета, утврдила Приједлог одлуке о измјенама Одлуке о задуживању за 2020. годину у којој су дефинисана недостајућа средства и начини финансирања буџета тако што ће, поред депозита, недостајућа средства од 338 милиона еура бити обезбијеђена кроз задужење на међународном и домаћем тржишту. Усвојена је и Информацију о полазним основама за преговоре са Међународном банком за обнову и развој (ИБРД) за закључење аранжмана за „Допунски зајам за финансирање развојне политике - отпорност фискалног и финансијског сектора“ и утврђен је Приједлог закона о завршном рачуну буџета Црне Горе за 2019. годину.
Утврђен је Приједлог закона о измјенама и допунама Закона о планирању простора и изградњи објеката с Извјештајем са јавне расправе. У расправи је саопштено да ће се предложеним одредбама унапрједити процес доношења планских докумената у периоду до доношења плана генералне регулације Црне Горе, продужити рок за његову израду и обезбиједити доношење по регионима, за подручја националних паркова и подручја под заштитом УНЕСЦО. Дефинисани су изузеци за које објекте главни државни, односно главни градски, архитекта не даје сагласност на идејна рјешења, као и редефинисани објекти за које главни градски архитекта даје сагласност. Истакнуто је да ће се унаприједити процес легализације бесправних објеката и створити законски услови за поновно пријављивање за легализацију бесправних објеката који се налазе на орто-фото снимку. Поред осталог, уведен је обавезан стручни испит за вршење послова овлашћеног инжењера, с тим да је садашњим носиоцима лиценци признато стечено право, а уведена је обавеза континуираног стручног усавршавања уз прописивања укидања лиценце ако се не постигне минимални број бодова који се добијају за усавршавање. Прецизније су дефинисане надлежности урбанистичко-грађевинске инспекције, а дио њихових надлежности који се односи на привремене и помоћне објекте пренијет је у надлежност комуналне инспекције.
Влада је утврдила Приједлог закона о измјени и допуни Закона о финансирању управљања водама. Разлог за његово доношење садржан је у потреби континуираног унапређења законодавног оквира и омогућавања што ефикаснијег модела управљања водним ресурсима, а с тим у вези, и унапређивања и система функционисања финансирања управљања водама. Измјенама је предвиђено да се накнада за коришћење воде плаћа и за њено коришћење у изузетно повољним природним условима, коришћењем хидроакумулација, а обрачунава се осим према запремини (м³) хидроакумулације или њеног дијела утврђеној техничком документацијом, и према „корисној“ површини (м²) повремено плављеног земљишта, и то према разлици површина воденог огледала акумулације (м² ) при максималној и биолошки минималној запремини акумулације утврђеној техничком документацијом.
Влада је донијела Одлуку о доношењу Измјена и допуна Локалне студије локације „Михиња” у Подгорици с Извјештајем о спроведеној јавној расправи. Оцијењено је да су измјенама и допунама ЛСЛ, којима су интегрално сагледани и анализирани сви елементи намјене и организације коришћења простора, створени услови за изградњу и подстицање даљег развоја ширег подручја. Такође, обезбјеђени су услови за валоризацију тога простора, уз поштовање смјерница које произилазе из законске регулативе и свих докумената који се односе на заштиту природе и културног насљеђа.
Усвојен је Извјештај о завршеним преговорима о закључивању Споразума између Владе Грне Горе и Владе Републике Француске о активностима Француске развојне агенције, институције „Пропарцо“ и „Еxпертисе Франце“ у Црној Гори. Влада је прихватила текст Споразума чији је циљ да прецизира правила која се примјењују на активности Групе АФД и Експертисе Франце и оснивање представништва у Црној Гори. Њиме се дефинишу нарочито правни, порески и финансијски услови који се примјењу на статус и активности Групе АФД и Еxпертисе Франце и њеног представништва у Црној Гори.
Усвојен је Извјештај о јавним набавкама за 2019. годину. Извјештај је конципиран тако да даје јасан преглед циљева политике јавних набавки, законодавног оквира, приказа података о спроведеним јавним набавкама у 2019. години као и активности у процесу придруживања Европској унији. Подаци указују да су обвезници примјене Закона о јавним набавкама у 2019. години уговорили укупно 715,649,738.91 еура набавки, од чега су јавне набавке 608,224,346.53 еура и набавке електричне енергије и угља 107,425,391.96 еура. Учешће набавки и јавних набавки имају значајно учешће у бруто друштвеном производу (БДП) у Црној Гори, са учешћем набавки у 2019. години од 14,58 одсто БДП-а и учешћем јавних набавке од 12,39 одсто БДП-а. Посебно је наглашено да, у односу на упоредне податке јавних набавки у претходним годинама, 608 милиона јавних набавки у Црној Гори у претходној години представља највећи износ који је реализован кроз овај систем од 2007. године од када се прати област јавних набавки. Највећи број поступака спроведен је путем отвореног поступка, као најтранспарентнијег поступка којим се остварује највећи ниво конкуренције у износу од 83,46 одсто. Број поступака спроведених путем набавке мале вриједности је 13,18 одсто, хитне набавке 2,87 одсто и преговарачког поступка без претходног објављивања позива за јавно надметање 0,43 одсто. Посебно је значајан податак у дијелу креирања предуслова за јачи економски развој, да у систему јавних набавки доминирају са 90 одсто домаћи понуђачи.
Влада је утврдила Правилник о измјенама и допунама Правилника о унутрашњој организацији и систематизацији Министарства рада и социјалног старања. Укупан бројброја радних мјеста остао је непромијењен, тако да су Министарству утврђена службеничка и намјештеничка радна мјеста за 120 извршилаца, колико је дефинисано и сада важећим Правилником.
Влада је донијела Одлуку о престанку важења Одлуке о отварању граничног прелаза Вирпазар за међународни језерски путнички саобраћај с обзиром на то да је на заједничкој сједници Владе Црне Горе и Савјета министара Републике Албаније, одржаној 3. јула 2018. године, закључен Споразум између Владе Црне Горе и Савјета министара Републике Албаније о отварању заједничког граничног прелаза Цкла (Црна Гора) – Зогај (Република Албанија) за међународни путни и језерски путнички саобраћај на којем ће се, након изградње граничног прелаза и повезивања путног правца обављати улазно/излазна језерска и путна гранична контрола.
Усвојен је Извјештај о вођењу преговора на припремама за закључивање анекса Споразума између Владе Црне Горе и Вијећа министара Босне и Херцеговине о спровођењу граничних провјера на заједничким граничним прелазима.
У документу је наведено да су преговори вођени у Сарајеву 11. и 12. марта ове године резултирали парафирањем четири анекса споразума којима су одређене локације будућих заједничких граничних прелаза. У Црној Гори ће бити заједнички гранични прелази Враћеновићи – Делеуша, на путном правцу Никшић – Билећа и Шћепан Поље – Хум на путном правцу Плужине – Фоча док ће у БиХ бити заједнички гранични прелази Зупци – Ситница, на путном правцу Требиње – Херцег Нови и Клобук – Илино Брдо на путном правцу Требиње – Никшић.
Заједничким граничним прелазима олакшаће се и убрзати промет путника и робе и остварити знатне уштеде.
Влада је утврдила Основу за вођење преговора о закључивању Протокола о одређивању тромеђне граничне тачке између Црне Горе, Босне и Херцеговине и Републике Хрватске. У документу се наводи да је, будући да је Црна Гора веома посвећена рјешавању билатералних питања са сусједним државама, закључивање и извршавање међународних уговора о државној граници са сусједним државама један је од значајнијих приоритета наше земље у процесу придруживања Европској унији, који ће допринијети унапређењу добросусједских односа и поштовању територијалног интегритета и суверенитета. Наводи се да односи Црне Горе са Босном и Херцеговином и Републиком Хрватском представљају позитиван примјер добросусједске и пријатељске сарадње, а регионални контекст којима теже додатно их повезују и упућују на још садржајнију и интензивнију сарадњу. Министарство унутрашњих послова, сходно Закону о закључивању и извршавању међународних уговора, припремило је Протокол о одређивању тромеђне граничне тачке између Црне Горе, Босне и Херцеговине и Републике Хрватске у циљу његовог закључивања. У складу са тим на састанку представника Заједничке стручне групе Црне Горе, Босне и Херцеговине и Републике Хрватске, 27 – 29. новембра 2019. године, у Игалу, утврђене су на терену координате тромеђе које у Гаусс – Кригеровој пројекцији износе: Y = 6.536.393,44 м и X = 4.712.490,62 м.
Влада је утврдила Нацрт измјена и допуна Просторно-урбанистичког плана Општине Андријевица с Програмом одржавања Јавне расправе, у трајању од 15 радних дана. Циљ израде Измјена и допуна Просторно-урбанистичког плана Андријевица, дефинисан Програмским задатком, је да се одреди простор посебне намјене за потребе одбране – изградње компекса касарне „Миљан Вуков Вешовић“ на основу иницијативе Министарства одбране и да се предвиди простор за изградњу планинарског дома у захвату Просторног плана посебне намјене „Бјеласица – Комови“, а на основу иницијативе Општине Андријевица.
Влада је дала сагласност на Одлуку о покретању поступка давања у закуп земљишта у државној својини ради постављања објеката привременог карактера на подручју Националног парка Дурмитор коју је донио Управни одбор Јавног предузећа за Националне паркове Црне Горе. Програмом објеката привременог карактера за подручје Националног парка Дурмитор, за период 2019 – 2023. година одређено је 15 локације и објекти привременог карактера које заинтересована правна и физичка лица могу поставити на основу утврђених урбанистичко – техничких услова. Већи број ових објеката треба поставити на земљишту у државној својини, у циљу обогаћивање туристичке понуде на подручју Националног парка Дурмитор, као значајне туристичке дестинације. Такође, задужен је директор ЈП за националне паркове ЦГ да закључи анексе уговора за 2020. годину са закупцима који су користили локације на земљишту у току 2019. године, на подручју НП Скадарско језеро за период 2017-2019. године и на подручју НП Ловћен за период 2017-2019. године, за локације које су препознате и новим Програмима привремених објеката за подручје НП за период 2020- 2024. година. Анекси уговора важиће до 31.12.2020. године, а након тога локације ће се издати након спроведеног поступка јавног надметања у складу са донешеним Програмима привремених објеката за подручје НП за период 2020-2024. године.
На предлог Премијера Влада је, у складу са закључцима састанка предсједника Владе и челника Уније помораца, формирала Координационо тијело за поморце.
Имајући у виду потребу да питања која се односе на поморце буду што свеобухватније анализирана и, сходно томе, предложена конкретна рјешења, препозната је и потреба да се кроз интерресорску сарадњу приступи системском рјешавању питања која се односе на статус помораца и унапређењу статуса.
Задатак Координационог тијела је да у најкраћем року предложи рјешења за питања која се односе на мјере које ће бити предузете у односу на поморце по њиховом повратку на територију Црне Горе док траје пандемија новог корона вируса, ревидирање критеријума и начина контроле образовних институција које се баве образовањем помораца, као и центара за обуку помораца; усаглашавање надлежности између надлежних министарстава, у вези са образовањем, обуком, социјалном и здравственом заштитом помораца; израда програма запошљавања поморских приправника на домаћим и страним бродовима; укључивање помораца у национални систем социјалне и здравствене заштите по узору на друге поморске земље, као и сагледавање и евентуалне измјене пореске политике која се односи на опорезивање зарада помораца.
Координационо тијело је овлашћено да предложи рјешења и за остала питања која у току рада Координационог тијела буду кандидована или за чијим се рјешавањем укаже потреба. Предсједник Координационог тијела је потпредсједник Владе за економску политику и финансијски систем Милутин Симовић, а чланови су представници надлежних државних органа као и Уније помораца Црне Горе, Удружења поморских капетана Црне Горе и Удружења агенција које се баве посредовањем при запошљавању помораца Црне Горе.
ФОТО И ВИДЕО: хттпс://флиц.кр/с/аХсмНЦвwwХ
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?