Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Саопштење о одлукама Владе Црне Горе донијетим 30. јула без одржавања сједнице

Влада Црне Горе је данас, без одржавања сједнице, а на основу прибављене сагласности већине чланова Владе, донијела Програм субвенционисања зарада у циљу ублажавања негативних ефеката епидемије новог коронавируса којим Влада пружа подршку хиљадама привредних друштава и предузетника у којима је више од 20.000 запослених и стимулише ново запошљавање кроз субвенционисање зарада у периоду од шест мјесеци.

Мјером, која је представљена у оквиру ИИИ пакета Владиних социо-економских мјера, уређује се давање субвенција:

1. Предузетницима, микро, малим и средњим привредним друштвима чији је рад забрањен наредбама Министарства здравља у циљу сузбијања ширења коронавируса;
2. Предузетницима и привредним друштвима из области туристичке привреде, чији рад није забрањен, али је у значајној мјери смањен обим активности као посљедица пандемије коронавируса;
3. Предузетницима, микро, малим и средњим привредним друштвима у дјелатностима угоститељства, јавног превоза путника у друмском саобраћају и помоћних услуга у организацији догађаја чије је одржавање забрањено;
4. Предузетницима и привредним друштвима чији запослени користи право на плаћено одсуство са рада по основу чувања дјетета млађег од седам година који, може, по захтјеву, добити субвенцију дијела зараде за те запослене;
5. Предузетницима и привредним друштвима чији запослени су наредбама Министарства здравља, у циљу сузбијања епидемије стављени у карантин или изолацију; и
6. Привредним субјектима који евидентирају нове запослене у периоду од 1. јула до 31. децембра 2020. године и који, на тај начин, повећавају број запослених у односу на фебруар 2020. године.

Усвојена је Информација о мјери у оквиру Трећег пакета социо-економских мјера Владе Црне Горе која се односи на финансијску подршку рањивим категоријама становништва у циљу умањења негативних ефеката епидемије корона вируса.

Мјером се, у циљу финансијске подршке рањивим категоријама становништва због негативних посљедица епидемије на стандард грађана, обезбјеђује давање једнократне новчане помоћи у износу од по 200 еура породицама корисника материјалног обезбјеђења и корисника материјалног обезбјеђења бораца. На основу расположивих података о броју корисника материјалног обезбјеђења, процјењује се да би наведена мјера износила оквирно 1.800.000 еура.

Влада је донијела Одлуку да се у објекту Велика дворана Спортског центра „Морача“ у Подгорици спроводи лијечење лица обољелих од заразне болести ЦОВИД-19 и да се објекат Велика дворана СЦ „Морача“ одреди за привремену болницу.

Усвојена је Информација о захтјеву Енергеан Монтенегро Лимитед, Кипар, за продужење првог Периода истраживања из Уговора о концесији за производњу угљоводоника у подморју Црне Горе за блокове 4219-26 и 4218-30.

Концесионар Енергеан је 3. јула 2020. године доставио захтјев за додатно продужење Фазе истраживања, односно првог Периода истраживања, за период од годину дана, до 15. марта 2022. године. У захтјеву се наводи да се од почетка фебруара 2020. године нови коронавирус проширио цијелим свијетом, усљед чега је Свјетска здравствена организација 11. марта 2020. године званично прогласила пандемију што је довело до увођења мјера изолације и привремене забране кретања особа у цијелом свијету, и утицало на операције и немогућност концесионара да правовремено реализује активности Обавезног радног програма. Даље се наводи да пандемија коронавируса озбиљно угрожава могућности Енергеана да ваљано изради пуни комплет геофизичких и геолошких студија које су дио Обавезног радног програма за први Период истраживања сходно Уговору о концесији и које према тренутном стању ствари треба завршити до краја првог Периода истраживања, до 15. марта 2021. године.

Влада је одобрила продужење првог Периода истраживања и Фазе истраживања из Уговора о концесији за производњу угљоводоника у подморју Црне Горе за блокове 4219-26 и 4218-30, за период од годину дана, до 15. марта 2022. године.

Дата је сагласност на измјену прошлонедјељне Одлуке о допуни Одлуке о висини и начину обрачуна и плаћања накнада за коришћење добара националних паркова. Имајући у виду ситуацију изазвану коронавирусом и потребу боравка у природи јучерашњом одлуком Владе омогућава се грађанима Црне Горе да од 1. августа до 31. децембра ове године не плаћају накнаду за улазак у националне паркове. Годишње улазнице за националне паркове купљене у току 2020. године важиће и у 2021. години.

Влада је размотрила Захјтев за давање сагласности за попуну радних мјеста која нијесу предвиђена Кадровским планом за 2020. годину дала сагласност да се попуне радна мјеста у Управи за инспекцијске послове запошљавањем 13 санитарних инспектора због повећане потребе контроле усљед пандемије новог коронавируса.

Усвојена је Информација о донацији Владе Јапана здравственом систему Црне Горе у којој је наведено да Влада Јапана додјељује Влади Црне Горе грант од 100.000.000 јена (око 800.000 еура) у циљу унапређења економског и социјалног развоја Црне Горе.


Донијета је Уредба о начину спровођења набавки за дипломатска и конзуларна представништва Црне Горе у иностранству којом се прописује начин спровођења набавки робе и услуга, и набавке радова за потребе дипломатских и конзуларних представништава уз уважавање значаја послова у надлежности Министарства вањских послова, односно значај вањске политике, као и позиције Црне Горе у контексту међународних односа, и специфичности појединих земаља пријема, различите пословне обичаје и законску регулативу, услове и поступке склапања уговора за набавку роба, услуга и радова за потребе дипломатско-конзуларних представништва Црне Горе у иностранству.

Влада је донијела Одлуку о образовању Комисије за праћење поступања надлежних органа у истрагама случајева пријетњи и насиља над новинарима, убистава новинара и напада на имовину медија чији је задатак да утврди план и динамику прикупљања чињеница и утврђивања других околности које су у вези са истрагама случајева пријетњи и насиља над новинарима, убистава новинара и напада на имовину медија, да у ту сврху оствари сарадњу са органима надлежним за вођење тих истрага, да на основу добијених информација и сагледаних околности у вези са вођеним истрагама, сачини преглед досадашњег тока вођених истрага и да припреми мишљење о дјелотворном начину на који би се вођење истраге могло унаприједити и у ту сврху предложи конкретне мјере које би требало предузети.

Комисија, коју чине предсједник и осам чланова, образована Одлуком Владе донијетој на 163. сједници одржаној 30. јуна 2016. године која је ступила на снагу 23. септембра 2016. године. Влада је на 84. сједници одржаној 6. јула 2018, продужила Комисији рад на још двије године – до 23. септембра 2020.

Узимајући у обзир значај који рјешавање напада на новинаре и имовину медија има за црногорско друштво и даљи наставак процеса европских интеграција, након истека наведених рокова, предложено је да се поново формира Комисија, у циљу стварања безбједног амбијента за изречену јавну ријеч и слободно вршења новинарског позива.

Јучерашњом Одлуком предвиђен је мандат Комисије у трајању од двије године, који може бити продужен за још двије године.

Влада је дала сагласност да предсједнику, члановима и секретару Комисије припада мјесечна накнада за рад, и то предсједнику Комисије у износу од 70 одсто просјечне бруто зараде, а члановима и секретару Комисије у износу од 50 одсто просјечне бруто зараде у Црној Гори.

Влада се упознала са Извјештајем о раду Комисије за праћење поступања надлежних органа у истрагама случајева пријетњи и насиља над новинарима, убистава новинара и напада на имовину медија, за период од 23. фебруара 2019. године до 23. маја 2020. године. Влада је препоручила Врховном државном тужилаштву и задужила Управу полиције да доставе Комисији извјештаје о степену реализације препорука за сваки конкретан случај напада на новинаре и имовину медија, које су дате у извјештајима Комисије.

Усвојен је Извјештај о реализацији Стратегије унапређења подстицајног окружења за дјеловање НВО 2018-2020. у којем је констатован напредак који је нарочито видљив кроз: унапријеђен модел финансирања пројеката и програма НВО у складу са Законом о НВО, унапријеђен нормативни оквир за консултовање јавности у процесу креирања јавних политика, побољшану комуникацију јавне управе са невладиним сектором и већу ефикасност рада Савјета за сарадњу органа државне управе и НВО. Влада је задужила радну групу која припрема Нацрт програма сарадње органа државне управе и НВО 2021-2023. да, у складу са препорукама из Извјештаја и налазима евалуације примјене Стратегије унапређења подстицајног окружења за дјеловање НВО 2018-2020, предложи мјере/активности за унапређење стања.

Влада је усвојила и Извјештај о примјени Уредбе о избору представника невладиних организација у радна тијела органа државне управе и спровођењу јавне расправе у припреми закона и стратегија у 2019. години у којем се констатују одређени помаци у односу на претходне године и наводи да су посебно охрабрујући резултати о броју пристиглих коментара и сугестија, те респонзивности органа. Оцијењено је да отворено питање представља уједначено поступање органа у примјени прописаних стандарда и већа мотивисаност заинтересоване јавности да искористи постојеће механизме комуникације и сарадње са органима управе.

Донијета је Одлука о утврђивању приоритетних области од јавног интереса и висине средстава за финансирање пројеката и програма невладиних организација у 2021. години.

Средства за рад невладиних организација распоређују се на позицијама сљедећих органа државне управе: Министарство за људска и мањинска права 29,19 одсто, Министарство пољопривреде и руралног развоја 14 одсто, Министарство рада и социјалног старања 13,33 одсто, Министарство просвјете 10,00 одсто, Министарство саобраћаја и поморства 7 одсто, Министарство науке 6,66 одсто, Управа за безбједност хране, ветерину и фитосанитарне послове 6,66 одсто, Министарство спорта и младих 6,33 одсто, Министарство одрживог развоја и туризма 3,66 одсто, Министарство правде 1,67 одсто, Министарство одбране 0,83 одсто и Министарство економије 0,67 одсто. Средства обезбијеђена у складу са Чланом 32, став 5 Закона о НВО распоређују се на сљедећи начин: Министарство за људска и мањинска права 42,98 одсто, Министарство рада и социјалног старања 41,02 одсто, Министарство одрживог развоја и туризма 10 одсто и Министарство саобраћаја и поморства 6 одсто.

Влада је донијела Одлуку о измјени Одлуке о броју студената за упис у прву годину основних студија Универзитета Црне Горе за студијску 2020/2021. годину који се финансирају из Буџета Црне Горе којом је на захтјев Универзитета Црне Горе одобрен додатни упис 17 кандидата на Архитектонски факултет и 40 кандидата на Медицински факултет.

Донијета је Стратегија развоја поморске привреде за период од 2020. до 2030. године с Акционим планом за 2020-2021. годину као стратешки документ који усмјерава развој поморске привреде, утврђује приоритете у развоју и поставља конкретне стратешке и оперативне циљеве дефинишући истовремено активности чију је реализацију могуће пратити јасно дефинисаним индикаторима.

Циљ Стратегије је да препозна и прецизно дефинише развојне правце у сектору поморске привреде у Црној Гори. Израдом Стратегије настоји се оснажити улога сектора поморске привреде у развоју и конкурентности Црне Горе кроз јасно дефинисану поморску политику и иницијативе одрживог развоја.

Влада је донијела Одлуку о плану намјене радио-фреквенцијског спектра. Циљ Плана намјене је да се у Црној Гори, кроз утврђивање међународно усаглашене намјене радио-фреквенцијских опсега и услова коришћења радио-фреквенција, обезбиједе услови за даљи несметан развој радиокомуникационих система и задовоље потребе за радио-фреквенцијским спектром у свим дјелатностима у којима постоји потреба за коришћењем радио-фреквенција.

Усвојен је Извјештај о реализацији Програма приступања Црне Горе Европској унији за И и ИИ квартал 2020. године у којем је наведено да је у прва два квартала ове године од укупно 115 обавеза, испуњено 65, што чини 57 одсто. Од 88 закона и подзаконских аката реализовано је 50, односно 57 одсто, а од 27 стратегијских докумената је испуњено 15, што чини 56 одсто.

Влада је усвојила Програм за унапређење конкурентости привреде за 2020. годину. Програм обухвата 17 програмских линија, од којих су постојећих 10 додатно унапријеђене. Програм је додатно обогаћем са пет нових програмских линија финансијске подршке, које се односе на интернационализацију микро, малих и средњих предузећа и њихову дигитализацију, циркуларну економију, подршку младима и женама у бизнису, као и програмске линије које ће се упоредо промовисати и спроводити. Поред проширивања садржаја програма, новина се огледа и у смањењу административних баријера за реализацију овог програма. Могућност онлине аплицирања, прибављања неопходне документације по службеној дужности, скраћења рокова у погледу евалуације и одобрења захтјева, као и динамике у погледу исплате истих, представља још једну додатну вриједност у квалитету спровођења самог програма, наглашавајући његову иновативну компоненту, која се огледа у потреби за дигитализацијом читавог процеса кроз могућност електронских пријава корисника и брже и ефикасније обраде захтјева.

Донијет је Акциони план за спровођење Стратегије развоја микро, малих и средњих предузећа 2018-2022, за 2020. годину чија реализација треба да допринесе унапређењу пословног амбијента скраћивањем административних процедура и трошкова; јачању доступности и расположивост финансијских средстава; унапређењу конкурентности ММСП кроз унапређење расположивости савјетодавних услуга и информација, интернационализације ММСП и јачања извоза, иновативности; унапређењу инфраструктуре за пословање почетника у бизнису (инкубатора), финансијске подршке за почетнике, жене, младе, социјално предузетништво, као и информација, савјета и помоћи приликом оснивања и каснијег пословања новооснованих предузећа и промоције и заступања интереса наведених категорија.

Усвојена је Информација о оствареним резултатима у борби против трговине људима у којем се наводи да је извршена потпуна реформа на свим пољима од значаја за борбу против ове негативне друштвене појаве – на пољу превенције, идентификације, заштите жртава, ефикасног кривичног гоњења, међународне сарадње и координације и партенрства са цивилним и приватним сектором. На овај начин инкорпорирани су најбољи међународни стандарди и успостављен институционални и законодавни оквир борбе против трговине људима базиран на мултисекторском приступу и интезивној сарадњи владиног, невладиног и приватног сектора. Напредак наше земље на овом пољу констатован и у одговарајућем Извјештајиу Стате департмента Нон паперу Европске комисије.

Влада је утврдила Нацрт измјена и допуна Просторног плана посебне намјене за Дурмиторско подручје, с Програмом одржавања Јавне расправе, у трајању од 30 радних дана и задужила Министарство одрживог развоја и туризма да јавну расправу о наведеном нацрту организује у складу са Програмом одржавања јавне расправе и да након тога, припреми и Влади достави Приједлог измјена и допуна Просторног плана посебне намјене за Дурмиторско подручје с Извјештајем о спроведеној јавној расправи.

Циљ изјмена и допуна Плана је преиспитивање планског рјешења, с обзиром на то да је у току припремних активности реализације скијалишта Савин Кук утврђено да се планиране позиције нових ски лифтова и стаза мањим дијелом налазе у зони ИИ режима заштите природе, као и да својом позицијом и капацитетом пријете да угрозе изузетне универзалне вриједности свјетске баштине заштићене зоне УНЕСЦО-а. Наведено је истакнуто и у Извјештају Заједничке Савјетодавне мисије Центра за свјетску баштину и ИУЦН-а за добро Свјетске баштине НП Дурмитор, која је на локалитету боравила у новембру 2018.г. У оквиру Измјена и допуна преиспитане су и иницијативе за изградњу туристичких садржаја на подручју ван Националног парка.

Влада је усвојила Информацију о реализацији Јавног огласа за додјелу концесије за валоризацију културног добра „Задужбина Љубатовића“ – Општина Котор са предлогом за додјелу концесије и донијела Одлуку о додјели концесије, прихватила Уговор о концесији и овластила министра културе да потпише Уговор о концесији. Концесија обухвата Задужбину и дио њене заштићене околине, а давање концесије подразумијева реконструкцију, одржавање и коришћење Задужбине.

Усвојен је Трећи национални извјештај Црне Горе о климатским промјенама чијим достављањем наша земља испуњава своје међународне обавезе у складу са Оквирном конвенцијом Уједињених нација о климатским промјенама (УНФЦЦЦ). Документом је указано да ће Црна Гора у наредном периоду, без угрожавања економског раста, наставити да смањује емисије гасова са ефектом стаклене баште кроз мјере енергетске ефикасности, побољшањем индустријских технологија, повећањем удјела енергије из обновљивих извора, модернизацијом сектора производње и дистрибуције енергије.

У оквиру кадровских питања за државног секретара у Министарству рада и социјалног старања, именован је Елмир Куртагић, а за директора Управе за некретнине Драган Ковачевић, досадашњи в.д. директора ове управе.

Скупштини акционара „Електропривреда Црне Горе“ АД Никшић предложено је да, због истека мандата чланова Одбора директора овог друштва, за чланове новог Одбора директора „Електропривреда Црне Горе“ АД Никшић, представнике државног капитала, изабере: Самира Хоџића, Ђока Кривокапића, Милоша Конатара, др Ранка Миловића, проф. др Владана Радуловића, Срђана Спаића и Николу Вујовића, досадашње чланове Одбора директора овог друштва.

Скупштини акционара „Жељезнички превоз Црне Горе“ АД Подгорица предложено је да, због подношења оставке члана Одбора директора овог друштва, Марка Зечевића, за чланове новог Одбора директора „Жељезнички превоз Црне Горе“ АД Подгорица, представнике државног капитала, изабере: Елдина Муцевића, Ваљона Мехмедовића, Сашу Поповића и Невенку Гаровић.

Скупштини акционара „Цастелло Монтенегро“ АД Пљевља предложено је да, због истека мандата чланова Одбора директора овог друштва, за чланове новог Одбора директора „Цастелло Монтенегро“ АД Пљевља, представнике државног капитала, изабере: Горана Кујовића, Ирму Бојаџић и Алдина Кордића, досадашње чланове Одбора директора овог друштва.

Разријешен је Одбор директора Друштва са ограниченом одговорношћу „Регионални ронилачки центар за подводно деминирање и обуку ронилаца“ – Подгорица, због истека мандата и именован нови Одбор директора у саставу: Снежана Ђурковић, Петар Крстајић, Ружица Бајчета, Едис Сијарић и Снежана Шћепановић Раичевић.

Дата је сагласност да се за главну здравствено-санитарну инспекторку у Управи за инспекцијске послове – Сектору за заштиту животне средине, безбједност и здравља људи, социјалне и дјечје заштите – Одсјеку за здравствено-санитарну инспекцију, постави Кармела Мујичић.

Орхан Реџепагић разријешен је на лични захтјев дужности члана Одбора директора Друштва са ограниченом одговорношћу „Заштита простора Црне Горе“.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?