Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Саопштење о одлукама Владе донијетим 27. новембра и 2. децембра 2020. године без одржавања сједница

Влада Црне Горе је у петак, 27. новембра и у сриједу 2. децембра 2020. године, без одржавања сједнице, а на основу прибављене сагласности већине чланова Владе, Информацију о потреби обезбјеђивања средстава за набавку дијагностикума и медицинског потрошног материјала за ЦОВИД-19. Преусмјерен је износ 1.260.000 еура како би Институт за јавно здравље Црне Горе по хитном поступку, у складу са Законом о јавним набавкама, реализовао набавку тестова, потрошног материјала и медијума за транспорт, неопходних за несметано спровођење ПЦР дијагностике.

Донијета је Одлука о допуни Одлуке о мрежи здравствених установа којом је Специјална болница „Арс Медица“ укључена у Мрежу здравствених установа за услуге ПЦР дијагностике на САРС-ЦоВ-2.

Усвојена је Информација о допуни Јавног позива за достављање захтјева за субвенционисање камате током грејс периода датог приликом репрограма постојећих намјенских кредита за туризам и угоститељство, објављеног 18. августа 2020. године, а у вези са закључком Владе Црне Горе бр. 07-3705 од 23. јула 2020. године којим је усвојен Трећи пакет социо-економских мјера. Овим је омогућено је да, у складу са захтјевом Привредне коморе, за субвенцију могу аплицирати домаћи привредници, уколико задовољавају и друге позивом предвиђене критеријуме, и корисници кредита код међународних финансијских институција, и то Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), Европске инвестиционе банке (ЕИБ), Развојне банке Савјета Европе (ЦЕБ), КфW банке и Свјетске банке (WБ).

Влада је размотрила Информацију о плаћању прековременог рада за запослене у Институту за јавно здрављеђ Црне Горе и дала сагласност да се у условима ванредних околности призна обрачун стварног броја часова прековременог рада за запослене раднике у Институту за јавно здравље Црне Горе (запослени који раде на пословима пријема и обраде узорака за ртПЦР тестирање на нови коронавирус ЦоВ САРС-2, као и запослени који раде или су додатно ангажовани из других сектора у оквиру Центра за контролу и превенцију заразних болести) за мјесеце јун, јул, септембар, октобар, новембар и децембар 2020.године.

Донијета је Одлука о Енергетском билансу Црне Горе за 2021. годину који обухвата: Биланс електричне енергије, Биланс угља, Биланс нафте, нафтних деривата и биогорива, Годишњу анализу учешћа енергије из обновљивих извора енергије у укупној производњи енергије, као и мјере за његову реализацију.

У складу са Законом о странцима, донијета је Одлука о утврђивању годишњег броја дозвола за привремени боравак и рад странаца за 2021. годину, којом је утврђена годишња квота у укупном броју од 20.454 дозвола. Из наведеног броја, издваја се 5.000 дозвола за привремени боравак и рад странаца, које Министарство рада и социјалног старања може додатно распоредити за поједине намјене, у складу са потребама тржишта рада на захтјев Завода за запошљавање Црне Горе. За запошљавање странаца се утврђује 11.824 дозвола и за сезонско запошљавање 3.630 дозвола. Дакле, из укупно утврђеног броја распоређено је 15.454 дозвола. Највише дозвола је опредијељено за сљедеће дјелатности: услуге смјештаја и исхране 4.978 дозвола, грађевинарство 4.625 дозвола, остале услужне дјелатности 1.670 дозвола, трговина на велико и трговина на мало; поправка моторних возила и мотоцикала 1.102 дозвола и пољопривреда, шумарство и рибарство 530 дозвола.

Влада је усвојила Информацију о Уговору о кредиту између Инвестиционо - развојног фонда Црне Горе А.Д. и Француске агенције за развој и дала сагласност на Уговор о кредиту којим је предвиђено да се ИРФ кредитно задужи у износу од 50 милиона еура. У информацији се као разлог кредита истиче стварање предуслова за даљи развој црногорске економије, са нагласком на финансирање климатских пројеката и подршке посебним циљним групама клијената, као и подршка успостављању Система заштите животне средине И социјалних питања у пословању ИРФ-а. Период отплате је 12 година, а грејс период 4 године.

Донијета је Одлука о доношењу Детаљног урбанистичког плана „Велики пијесак", Општина Бар с Извјештајем са јавне расправе. ДУП захвата дјелове КО Добре Воде и КО Печурице, укупне површине 50,79 ха и ограничен је са сјевера потоком Спијеник, с истока магистралним путем М2.4 Бар-Улцињ, са запада и југа границом морског добра, закључно са потесом Дубрава. Оцијењено је да су израдом ДУП-а, којим су интегрално сагледани и анализирани сви елементи намјене и организације коришћења простора, створени услови за изградњу и подстицање даљег развоја ширег подручја. Такође, обезбјеђени су услови за валоризацију предметног простора, уз поштовање смјерница које произилазе из законске регулативе и свих докумената који се односе на заштиту природе и културног насљеђа.

У складу са Одлуком о критеријумима, начину и поступку избора лица које може стећи црногорско држављанство пријемом ради реализације посебног програма улагања од посебног значаја за привредни и економски интерес Црне Горе, Влада је прихватила Предлог за кандидовање пројекта на Листу развојних пројеката у области туризма и на Листу уврстила пројекат: Изградња хотела „Цруисер“, Будва, по кондо моделу пословања. У документацији коју су на Јавни позив доставили Мастер инжењеринг ДОО Подгорица и Бемаx ДОО Подгорица наведено је, између осталог, да је у Будви планирана инвестиција у изградњу хотела по кондо моделу пословања категорије пет звјездица, капацитета 252 смјештајних јединица, предрачунске вриједности 58,2 милиона еура, те да је намјера инвеститора да у оквиру комплекса отвори 153 нова радна мјеста.

Влада је усвојила Информацију о адаптацији објекта у општини Колашин с Приједлогом уговора о давању на коришћење непокретности без накнаде. С тим увези, Влада је дала сагласност за адаптацију објекта бруто површине 102 м² у својини општине Колашин, уписаног у ЛН 1344 КО Колашин, за потребе успостављања услуге дневног боравка за стара лица и прихватила Уговор о давању на коришћење непокретности без накнаде, на период од пет година, уз могућност продужења. У оквиру рада Дневног боравка пружаће се сљедеће основне услуге: дневни боравак, сваког радног дана по осам часова; разговори и дружење у циљу превладавања усамљености и социјалне изолованости; организовање културних дешавања; организовање излета и обилазака културно историјских споменика, организовање друштвених игара у оквиру боравка; радно-окупациона терапија; коришћење библиотеке и читање дневне штампе; један бесплатан топли оброк и дневно послужење; психосоцијална подршка и др.

Усвојена је Информација о пројекту изградње хидроелектране Бук Бијела и његовом потенцијалном утицају на стање очуваности мјеста свјетске баштине Национални парк Дурмитор. Имајући у виду најновије медијске наводе који указују да се убрзано ради на прибављању све неопходне документације од стране босанско-херцеговачких институција, односно да је најављено како ће власти Републике Српске већ током децембра ове или почетком наредне године издати грађевинске дозволе за изградњу поменуте хидроелектране, у Информацији се истиче да је потребно предузети низ корака како би се прибавиле потребне информације и спровеле конкретне активности на билатералном, али и на мултилатералном нивоу.

Подсјећа се да је Министарство одрживог развоја и туризма 23. јула 2019. затражило дописом да му се достави Елаборат процјене утицаја на животну средину за пројекат изградње хидроелектране Бук Бијела на ријеци Дрини са релевантном техничком документацијом, како би били спроведени сви захтјеви предвиђени Еспоо Конвенцијом, али тражена документација није достављена Црној Гори ни након слања ургенције надлежном ресору Републике Српске. Такође, Црногорска национална комисија за УНЕСЦО обратила се у јуну 2020. Државној комисији Босне и Херцеговине са захтјевом да се надлежним институцијама достави сва релевантна документација и информације о овом пројекту, како би црногорска страна могла да сагледа импликације пројекта на канјон ријеке Таре, односно на Национални парк Дурмитор, међутим, одговор још увијек није стигао.

У том контексту, поред осталог, задужено је Министарство вањских послова да упути ургенцију Државној комисији Босне и Херцеговине у вези дописа Црногорске националне комисије за УНЕСЦО, те затражи званично објашњење о плановима, роковима и току реализације пројекта изградње ХЕ Бук Бијела, као и да, у сарадњи са Црногорском националном комисијом за УНЕСЦО и Министарством одрживог развоја и туризма обавијести УНЕСЦО и његова савјетодавна тијела о предузетим активностима.

Донијета је Уредба о повјеравању дијела послова Министарства одрживог развоја и туризма Главном граду Подгорица. Уредба се односи на давање сагласности на идејна рјешења зграде бруто грађевинске површине 3.000 м² и више.

Влада је донијела Одлуку о преносу права на непокретностима Општини Бијело Поље ради остваривања јавног интереса - просторног смјештаја Јавног предузећа за комуналну дјелатност „Лим“. Одлука је донијета на основу захтјева Општине Бијело Поље која је затражила располагање непокретношћу ради просторног смјештаја и организације рада Јавног предузећа.

Влада је дала сагласност на Приједлог одлуке о накнади за комунално опремање грађевинског земљишта Општине Даниловград и на Приједлог одлуке о измјени Одлуке о локалним и комунланим таксама у Општини Никшић.

Донијета је Одлука о именовању независног ревизора за ревизију финансијских извјештаја „Радио-дифузни центар“ д.о.о. Подгорица за 2020. годину којом је Влада именовала Друштво за ревизију „БДО” д.о.о. Подгорица за независног ревизора финансијских извјештаја „Радио-дифузног центара” доо Подгорица за 2020. годину.

Влада је усвојила Информацију о реализацији пројекта „Wирелесс Монтенегро“ – оптички каблови. У складу са уговорном обавезом Владе да »са неопходним квалитетом и бесплатно обезбјеђује друштву Wирелесс Монтенегро доо преносни капацитет – минимум два оптичка влакна у власништву Жељезничке инфраструктуре Црне Горе АД Подгорица задужен је министар унутрашњих послова да у име Владе закључи Уговор о уступању два оптичка влакна на коришћење Wирелесс Монтенегро доо. Оцијењено је ће се завршетком овог поступка, повећати ниво информационе безбједности, као и сигурност преноса података чиме би један веома комплексан ИТ систем који је у надлежности Министарства, могао са траженим капацитетима да обезбиједи и гарантује велику расположивост сервиса, као и увођење нових технологија.

Усвојена је Информација о Допуни 2 Финансијског споразума за Годишњи акциони програм за Црну Гору за 2017. годину, дио 2, и прихваћен Предлог допуне. Финансијски споразум се односи на директну буџетску подршку за реформу јавне управе у Црној Гори. Максимална укупна вриједност овог дијела програма износи 15 милиона еура (12 милиона еура директне буџетске подршке и 3 милиона еура комплементарне подршке), док за спровођење није предвиђено национално кофинансирање. Једнократна фиксна транша, у износу од 4.000.000 еура је уплаћена 2018. године. Што се тиче варијабилних транши, прва је уплаћена у 2019. години, у износу од 2.100.000 еура, док ће друга варијабилна транша у износу од 4.000.000 еура, бити уплаћена у 2021. години, након испуњавања посебних услова.

Европска комисија је одобрила предложене измјене које се односе на употребу неискоришћених средстава прве варијабилне транше директне буџетске подршке, у износу од 1,9 милиона еура, за потребе спровођења пројекта дигитализације јавне управе као дио одговора на кризу изазвану вирусом ЦОВИД-19, као и на продужење периода спровођења и извршења програма за једну годину. Циљ предложене допуне Финансијског споразума је самим тим постизање ефикаснијег утрошка средстава секторске буџетске подршке у ванредним околностима изазваним пандемијом вируса ЦОВИД-19, што се прије свега односи на дигитализацију јавне управе за доступније услуге грађанима.

Влада је усвојила Информација о Допуни Финансијског споразума између Владе Црне Горе и Европске комисије о Годишњем акционом програму за Црну Гору за 2018. годину, и прихватила Предлогом допуне Споразума. Препознајући напоре које Влада Црне Горе улаже у спровођење превентивних, првенствено здравствених мјера на спречавању епидемијског ширења вируса ЦОВИД-19, Европска унија је донијела одлуку да финансијски подржи Црну Гору у спровођењу мјера за санирање посљедица епидемије новог вируса. Стога је Европска унија пренамјеном средстава из одобрених ИПА програма подржала Црну Гору у борби против ширења вируса и санирању економских посљедица епидемије са 53 милиона еура. Од овог износа, 3 милиона еура у виду хитне подршке је издвојено из Инструмента за европску интеграцију, који чини саставни дио програма ИПА 2018. Средства су искориштена за набавку заштитне и медицинске опреме која је неопходна здравственом систему. Европска комисија је остатак подршке у износу од 50 милиона еура за дугорочније санирање посљедица епидемије опредијелила пренамјеном средстава која су већ одобрена за програме ИПА 2016, ИПА 2018, ИПА 2010 и ИПА 2020. Из програма ИПА 2018 пренамијењен је комплетан износ подршке од 9,5 милиона еура који је одобрен за сектор Пољопривреда и рурални развој. Средства ће бити искориштена за увећање подршке за област јавног здравља, односно за изградњу зграде за клинике за инфективне болести и дерматовенерологију, као и за набавку опреме за мрежу микробиолошких лабораторија широм Црне Горе. Имајући у виду пренамјену средстава, укупан износ подршке области јавног здравља у оквиру програма ИПА 2018 је кроз предложену допуну Финансијског споразума увећан на 15,5 милиона еура. Укупна вриједност измјењеног програма је 38.247.865 еура, од чега опредијељена ЕУ средства износе 36.186.977 еура, док је за потребе националног кофинансирања из буџета потребно издвојити 2.060.888 еура.

Прихваћен је Предлог за измјену Закључка Владе Црне Горе, број: 07-3045, од 18. јуна 2020. године, са сједнице од 11. јуна 2020. године, којим је у тексту Споразума о партнерству о спровођењу приоритета Техничке подршке у оквиру ИПА лл Програма прекограничне сарадње Црна Гора – Албанија 2014 – 2020 између оперативних структура двије државе учеснице извршена промјене назива институције потписника, усљед измјена у административној структури Владе Републике Албаније.

Усвојена је Информација о формирању Јединица за имплементацију пројекта за праћење кредитних аранжмана са Европском инвестиционом банком (Програм рехабилитације магистралних путева) и Европском банком за обнову и развој (Реконструкција магистралних путева). Влада је дала сагласност за формирање јединица за имплементацију пројеката за праћење кредитних аранжмана са Европском инвестиционом и Европском банком за обнову и развој.

Влада је усвојила Информацију о реализацији концепта учења на даљину под слоганом #УчиДома за И и ИИ класификациони период школске 2020/2021. године. Имајући у виду значај наставка реализације концепта #УчиДома у циљу остваривања права на образовање и у духу бриге за ученике, као и посвећеност наставника да омогуће ученицима усвајање наставних садржаја у складу са курикулумом, Влада је дала сагласност да се исплати једнократна накнада за 228 наставника и 22 надзорника који су ангажовани у реализацији пројекта #УчиДома за И и ИИ класификациони период школске 2020/2021. године. За једнократне накнаде од по 250 еура опредијељен је укупнан износ од 62.500 еура.

Усвојена је Информација о имплементацији Одлуке о измјенама и допунама Одлуке о утврђивању Листе љекова, са аспекта финансијских импликација, по закључку Владе бр. 07-7906 од 26.12.2019. године, за април, мај и јун 2020. године. Поређење података показује да је укупна потрошња љекова у Јавно здравственим установама и апотекама за други квартал 2020. годину износила 20.612.385,98 еура што указује да постоји тренд повећања трошкова за љекове са удјелом од 7,35 одсто. За медицинска средства и средства намијењена за дијализу у другом кварталу 2020. године утрошено је 1.324.672,46 еура, што указује на тренд повећања трошкова за 23,22 одсто у односу на исти период претходне године.

Истиче се да је укупна потрошња већа, како због повећања броја пацијената обољелих од појединих болести, тако и због проширења Основне листе љекова Фонда здравственог осигурања ЦГ. Нова листа је усвојена 26. децембра 2019. године и проширена је за 52 нова лијека.

Влада је усвојила и Информацију о имплементацији Одлуке о измјенама и допунама Одлуке о утврђивању Листе љекова, са аспекта финансијских импликација, по закључку Владе бр. 07-7906 од 26.12.2019. године, за јануар, фебруар и март 2020.године. Укупна потрошња љекова у Јавно здравственим установама и апотекама за први квартал 2020. године износи 20.724.988,25 еура што је повећање за 17,72 одсто. За медицинска средства у првом кварталу 2020. године потрошено је 1.271.594,99 еура , а у односу на исти период предходне године повећање износи 15,98 одсто. За средства за дијализу у првом кварталу 2020. године потрошено је 190.034,29 еура, што је више за 19,62 одсто у односу на упоредни период.

Усвојен је Извјештај о раду Агенције за заштиту конкуренције за 2019. годину. Извјештај даје приказ најзначајнијих активности у спровођењу Закона о заштити конкуренције, али и указује на евидентне проблеме и препреке на путу успостављања ефикасног система заштите конкуренције. Извјештај садржи преглед активности са детаљним приказом свих релевантних података, оцјеном стања, те кратким садржајем најважнијих случајева који су обиљежили претходну годину.

Влада се упознала са Годишњим извјештај о додијељеној државној помоћи у 2019. години који је припремила Агенција за заштиту конкуренције. У Извјештају се истиче да је У 2019. години додијељена државна помоћ у укупном износу од 49.321.224,77 еура, што у односу на укупно додијељену државну помоћ у 2018. години, која је износила 65.780.993,83 еура, представља смањење од 33,37 одсто. У Извјештају за 2019. годину, у складу са новим Правилником нијесу приказани подстицаји за развој пољопривреде и рибарства. Укупно учешће државне помоћи (без сектора пољопривреде, рибарства и железничког саобраћаја) у БДП-у износи 0,66 одсто, па се може рећи да је Црна Гора у 2019. години имала удио државне помоћи испод нивоа просјека земаља чланица Европске уније (0,72 одсто БДП-а).

Влада се упознала са Извјештајем о раду Етичког комитета за период 1.11.2019 – 1.11.2020. године.

У складу са Законом о култури, Влада је донијела рјешења о додјели статуса „истакнути културни стваралац“ Драгану Перовићу, књижевном историчару и публицисти из Никшића и Алекси Асановићу, виолончелисти из Подгорице.

У оквиру кадровских питања Един Јашаровић је именован на дужност предсједника Савјета Јавне установе Филмски центар Црне Горе.

За чланицу Савјета Јавне установе Филмски центар Црне Горе именована је Јована Бојовић умјесто Андреја Николаидиса који је разријешен дужности прије истека мандата због подношења оставке.

За члана Савјета Јавне установе Народни музеј Црне Горе именован је Срђа Мартиновић умјесто Александра Чиликова који је разријешен због истека мандата.

На дужност директора Јавне установе Краљевско позориште Зетски дом, именован је Илија Суботић умјесто Весне Мирановић која је разријешена дужности прије истека мандата, због испуњења услова за престанак радног односа по сили закона.

За чланицу Савјета Агенције за инвестиције Црне Горе именована је Љиљана Белада умјесто Радосава Бабића који је поднио оставку.

За помоћницу директора Завода за школство – руководитељку Сектора за унапређивање образовања постављена је Наташа Газивода, досадашња в.д. помоћнице директора овог Завода.

Донијета су рјешења којима су због подношења оставке престали мандати генералној секретарки Владе Наташи Пешић, замјенику генералног секретара Владе Николи Дедеићу, као и, на лични захтјев, помоћнику генералног секретара Владе Иву Ђоковићу.

Влада је донијела рјешења којима су на лични захтјев разријешени дужности државни секретари у Министарству јавне управе Линдон Гјелај и Министарству науке Саша Ивановић, државна секретарка у Министарству рада и социјалног старања Вукица Јелић, као и предсједница Комисије за жалбе у поступку за повраћај имовинског права или обештећење, прије истека мандата Вера Медојевић.

За помоћницу директора Управе за игре на срећу – руководитељку Сектора за послове игара на срећу постављена је Вукица Јелић.

Донијета су рјешења којима су престали, на лични захтјев, мандати секретару Министарства за људска и мањинска Валону Дасхарамију и секретаркама Министарства науке Смиљани Прелевић и Министарства спорта и младих Татјани Булатовић као и генералним директорима Директората за медије у Министарству културе Жељку Рутовићу, Директората за развој националног бренда и заштиту потрошача у Министарству економије Јову Рабреновићу, Директората за унапређење и заштиту права мањинских народа и других мањинских националних заједница у Министарству за људска и мањинска права Леону Гјокају, Директората за односе са вјерским заједницама у Министарству за људска и мањинска права Исмету Латићу, Директората за инвестиције, развој малих и средњих предузећа и управљање ЕУ фондовима у Министарству економије Радосаву Бабићу и Директората за инспекцијске послове и лиценцирање у Министарству одрживог развоја и туризма Александру Дајковићу.

СЛУЖБА ЗА ОДНОСЕ С ЈАВНОШЋУ ВЛАДЕ ЦРНЕ ГОРЕ
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?