Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Кордић: Имамо реалну шансу да Црна Гора 2025. године досегне оквир за чланство у ЕУ

Објављено: 15.01.2021. 16:30 Аутор: КЕИ
„Стратешко опредјељење Владе је да Црна Гора буде прва наредна чланица ЕУ. У складу с тим се морамо понашати. Дакле, оквир за чланство је 2025. година, а то значи за све наше институције конктетан задатак да унутрашња спремност буде остварена најкасније до 2023. године, што значи законодавство усклађено у потпуности са правном тековином ЕУ, а наше институције спремне у административном и инфраструктурном смислу да у потпуности спроводе правну тековину ЕУ“, поручила је главна преговарачица с ЕУ Зорка Кордић гостујући у емисији Европа на Радију Црне Горе.

На питање да ли је 2025. година за приступање ЕУ реално постављен циљ Владе, Кордић је истакла да је опредјељење Владе јасно исказано у експозеу премијера да унутрашња спремност институција буде у потпуност обезбјеђена током мандата ове Владе. Казала је да са друге стране имамо јасан стратешки оквир у документима ЕУ који 2025. годину помињу као годину европске перспективе за државе Западног Балкана, те да стога, можемо бити оптимистични да Црна Гора, као држава кандидат која једина има сва отворена поглавља преговора, заиста има реалну шансу да стреми том циљу.

Говорећи о обавезама у најважнијим поглављима 23 и 24, Кордић је истакла да ће на владавини права бити кључни акценат наших институција те да се комплексност ових поглавља огледа у реализацији чак 83 привремена мјерила, од којих се многа заснивају на константним усклађивањем са добрим међународним праксама и европским конвенцијама у области правосудног система и заштите темељних права . Како је навела, наш је циљ да се фокусирамо на њихово испуњавање и добијемо завршна мјерила од Европске комисије.

„Ако погледате експозе премијера и приоритете ове Владе, они имају чврсто утемељење у свему ономе што су обавезе из владавине права које су потцртане у Извјештају о напретку ЕК“, истакла је Кордић. У том контексту, нагласила је важност остваривања биланса резултата у области корупције истакавши да је већ успостављен Национални савјет за борбу против високе корупције, у току је одабир чланова и припрема за рад што је, како је рекла, одраз снажне политичке воље да се ова област адресира на један посебан и ефикасан начин.

Када је ријеч о поглављу 8. Конкуренција, главна преговарачица је објаснила да ће затварање тог поглавља зависити од двије ствари: прво од досљедности Црне Горе у примјени Споразума о стабилизацији и придруживању гдје је члан 73 експлицитан о потреби усклађивања државне помоћи, на исти начин за Црну Гору као и за државе чланице ЕУ, и друго од капацитета наших институција да правилно процијењују да ли је било које давање државе, између осталог, у складу са правилима ЕУ.

Говорећи о дужини трајања преговарачког процеса Црне Горе са ЕУ, Кордић је истакла да она дјелимично зависи од напора држава кандидаткиња, али веома зависи од онога што се дешава на политичком и геополитичком плану у ЕУ. Подсјетила је на дешавања унутар ЕУ – економску кризу 2008. године, излазак Велике Британије из ЕУ, миграцијску кризу, као и специфичан однос ЕУ према Турској, истакавши да су сви геополитички токови утицали на динамику политике проширења.

„Надајмо се да ћемо нашим интензивном напорима убрзати одређене ствари, али увијек требамо бити свјесни овог ширег контекста“, рекла је главна преговарачица.

Она је истакла да су у Извјештају ЕК издвајају одређена поглавља која биљеже значајан напредак и која могу доста брзо да досегну статус привременог затварања и у том контексту издвојила поглавља 6. Привредно птаво. 7. Интелектуална својина, и 20, Индустријска политика.

„У 2021. години, фокус свих институција, све три гране власти, треба да буде на испуњавању привремених мјерила за 23. и 24. поглавље јер добијањем овог извјештаја ми цјелокупну динамку можемо помјерити на боље и условити поступно затварање свих поглавља“, поручила је Кордић.

Указала је и на значај Нове методологије приступања ЕУ, истакавши да она доноси простор да се остварује политички дијалог на високом нивоу са ЕУ и државама чланицама на начин на који то до сада није било могуће.
Главна преговарачица је истакла да је предсједавање Њемачке Савјетом ЕУ обиљежило враћање политике проширења за „сто“, као и значајна економско- финансијска солидарност према државама Западног Балкана.

Кад је ријеч о предсједавању Португала, поручила је да ће фокус бити на имплементацији нове методологије што за Црну Гору отвара простор да у формату пред државама чланицама говоримо на најбољи начин, остварујући дијалог на високом, политичком нивоу.

СЕКТОР ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ЈАВНОСТИ О ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ И ПРОЦЕСУ ПРИСТУПАЊА ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ
ГЕНЕРАЛНИ СЕКРЕТАРИЈАТ ВЛАДЕ

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?