- Влада Црне Горе
Канцеларија Заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права Одлука у односу на Црну Гору пред Европским судом ...
Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива
Одлука у односу на Црну Гору пред Европским судом за људска права у Стразбуру
Објављено: 11.03.2021. • 21:13 Аутор: Заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права, Валентина Павличић
Европски суд за људска права у Стразбуру (у даљем тексту: „Европски суд“) донио је одлуку у предмету Кнежевић против Црне Горе, којом је представку одбацио као очигледно неосновану у смислу одредби члана 35 став 3 (а) и 4 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: „Конвенција“).
Подносилац представке је посланик у Скупштини Црне Горе, у оквиру политичке коалиције „Демократски фронт“. Демократски фронт је био организатор протестног скупа, одржаног у периоду од 27. септембра 2015.године до 17.октобра 2015.године у Подгорици, на платоу испред Скупштине Црне Горе на Булевару Светог Петра Цетињског. Подносилац представке био је један од потписника пријаве за одржавање скупа, као овлашћени заступник Демократског фронта. Након што је истекао период у којем је било дозвољено одржавање скупа, а на основу наређења органа полиције од организатора је захтијевано да се разиђу и уклоне постављене шаторе и бину. С обзиром на то да су организатори скупа, укључујући и подносиоца представке, одбили да поступе у складу са наређењем, при чему су пружали активан отпор полицијским службеницима, дошло је до примјене физичке силе и скуп је у коначном прекинут. Непосредно након тога, против подносиоца представке као једног од организатора скупа, покренут је кривични поступак у којем је он осуђен на казну затвора.
У представци коју је поднио Европском суду, подносилац представке се жалио да му је одлуком Основног суда у Подгорици којом је осуђен на 7 мјесеци затвора због кривичног дјела напад на службено лице у вршењу службене дјелатности, а која пресуда је преиначена пресудом Вишег суда у Подгорици на 4 мјесеца, повријеђено право на мирно окупљање зајемчено чланом 11 Конвенције. Подносилац представке се жалио да, усљед строго изречених казни од стране домаћих судова, није био испуњен принцип пропорционалности и да је због тога дошло до мијешања државе у његово право на слободу окупљања. У представци је тврдио да је интервенција полиције према демонстрантима спроведена у раним јутарњим часовима 17.октобра, приликом које је дошло и до уклањања постављених шатора, била незаконита и противправна. Такође је поднио захтјев за накнаду нематеријалне штете у износу од 10.000,00 еура и накнаду трошкова поступка пред Европским судом у износу од 770,00 еура.
Испитујући притужбе подносиоца представке у вези са чланом 11 Конвенције, Европски суд је подсјетио да нису ријетки случајеви да надлежне власти у разним државама наметну ограничења у погледу мјеста, датума, времена, форме или начина вођења планираног јавног окупљања. У конкретном случају, релевантно законодавство Црне Горе предвиђало је да јавна окупљања не могу бити одржана у оквиру педесет метара од одређених зграда и институција, укључујући и Скупштину Црне Горе. Иако је наведена одредба проглашена неуставном 2017.године, била је на снази у релевантно вријеме.
Европски суд је сматрао да су се на овај начин организатори протестног скупа, укључујући и подносиоца представке намјерно оглушили о наредбе надлежних органа. Истовремено су проузроковали ремећење јавног реда и мира. Надаље, Европски суд је примијетио да је тек 5.октобра 2015.године надлежни комунални инспектор донио наредбу за уклањање објеката. Организатори су међутим одбили да потпишу доставницу одлуке и да поступе у складу са одлуком, те у у коначном нису дозволили двојици комуналних инспектора да спроведу одлуку. Објекти су уклоњени 17.октобра, односно 20 дана након што су постављени, што указује на то да су власти толерисале поступање организатора у релевантном периоду. Такође, организатори су тражили дозволу да поставе привремене објекте у оближњем парку, за период од 20 дана, то јест закључно са 16.октобром 2015.године и у том периоду су били у могућности да слободно износе своје протестне захтјеве. Након што је истеком дозвољеног периода за одржавање скупа полиција захтијевала од организатора да се разиђу, као и да уклоне објекте, они су то одбили. Умјесто тога, формирали су људски штит и пружили отпор. Тек након овог поступања организатора, међу којима је био и подносилац представке, наређено је разилажење од стране надлежних полицијских службеника и дошло је до примјене физичке силе. Такође треба напоменути да је током пружања отпора, један од учесника својим возилом пробио полицијски кордон. У оваквим околностима, Европски суд је закључио да интервенција од стране полиције није прекорачила поље слободне процјене коју државе имају у оваквим случајевима.
Из свих наведених разлога, Европски суд је утврдио да подносиоцу представке нису повријеђена права зајемчена чланом 11 Конвенције.
У односу на притужбе које се односе на кривични поступак против подносиоца представке, Европски суд је примијетио да је казна подносиоца представке у трајању од четири мјесеца била испод законског минимума који је предвиђен за ово кривично дјело, од којих је издржао мање од три мјесеца. Наиме, Европски суд је утврдио да ова казна иако није безначајне природе, није противна члану 11 Конвенције. Европски суд је закључио да су у конкретном предмету кривично гоњење и осуда подносиоца представке, били у складу са законом и тежили легитимном циљу, нарочито “у циљу спрјечавања нереда или злочина” и „заштите права и слободе других”. Имајући у виду претходно, Европски суд је утврдио да је притужба подносиоца представке у овом дијелу очигледно неоснована.
У односу на остале притужбе, Европски суд је примијетио да притужба подносиоца представке о злостављању од стране полиције није представљала интегрални дио иницијалне представке, већ је иста први пут наведена у његовом поднеску Суду од марта 2020.године. Стога, Европски суд је сматрао да није прикладно да се ово питање испитује у контексту предметне представке. Такође, када је у питању притужба подносиоца представке у вези са наводним неправичним кривичним поступком који се водио против њега, Европски суд је у свијетлу цјелокупног материјала који му је био на располагању, утврдио да је иста очигледно неоснована.
Коначно, испитујући све изнијете притужбе, наводе заступника и достављени доказни материјал, Европски суд је већином гласова прогласио представку очигледно неприхватљивом и исту одбацио у у складу са чланом 35 став 3 (а) и 4 Конвенције.
Заступник Црне Горе пред Европским судом за људска права, Валентина Павличић
Везани чланци:
Да ли вам је садржај ове странице био од користи?