В.Д. директор Управе за сарадњу са дијаспором – исељеницима свечано отворио скуп поводом 15 година обнове независности Црне Горе

У четвртак 20.05.2021. године у организацији Управе за сарадњу са дијаспором – исељеницима, дневних новина Вијести и удружења Аламанах, одржан је скуп испред Дворца Петровића на Крушевцу поводом 15 година обнове независности Црне Горе, на тему „Црна Гора се не воли само махањем, него радом и знањем“.

На одржаном скупу, који је уједно и промоција књига академика проф. др Шерба Растодера, говорио је в.д. директор Управе за сарадњу са дијаспором – исељеницима М.Сц Сеид Хаџић и том приликом свечано отворио наведени догађај.

У свом обраћању в.д. директор Хаџић је изразио велику част да је у име Управе за сарадњу са дијаспором-исељеницима као једног од организатора имао прилику да поводом 15-те годишњице обнове независности Црне Горе, свечано отвори скуп.
„Оно што је свакако централни повод нашег окупљања јесте 15-та годишњица обнове независности Црне Горе. С тим у вези желим се из угла институције задужене за сарадњу са дијаспором кратко осврнути на могућности а свакако и обавезу да ову државу учинимо угодним мјестом за живот у којем ћемо се такмичити успјесима а никако деструкцијама.

Наиме, свједоци смо вишедеценијском цивилизацијском суноврату наших балканских простора па самим тим и Црне Горе као и напорима оне чојске и јуначке Црне Горе да изрони из тог лудила. Нашу наду, наше снове и наше достојанство, истовремено је грађено и рушено. Али наша вјера у боље сутра и наша приврженост домовини никада није долазила у питање.
Упркос бројним успонима и падовима идеја самосталне, грађанске и европске Црне Горе је била супериорна, самим тим осуђена на успјех“, наводи Хаџић.

У свом говору навео је да нема намјеру оцјењивати досадашњу изградње модерног црногорског друштва нити очекивања грађана Црне Горе: „Немам намјеру оцјењивати досадашњу успјешност. Оно што сам дужан истаћи је неспорна чињеница да као друштво можемо боље, пуно боље и квалитетније. У то сам сигуран. Црногорска независност је неупитна категорија ма како услијед вјештачки изведених или стварних криза изгледала крхка и рањива. Суштинско питање није њена независност или опстанак. Сигурна је и неупитна, а већина грађана нема никакву дилему по том питању. Суштинско питање данашње Црне Горе јесте изградња модерне и успјешне балканске и медитеранске приче, јасан европски курс и рад на њему. Сваки корак ка пуноправном чланству у европској унији значи десет корака уназад ретроградним снагама. Напор на том путу морамо удвостручити јер посљедице нашег оклијевања или фокусирања на споредне ствари ову државу је у протеклој деценији коштало 30.000 становника мање, само на Сјеверу државе.“

В.Д. директор Хаџић је дао и кратак осврт на дјело уваженог академика професора Шерба Растодера, у којем професор пише посвету својим синовима Дамиру и Дину који су попут бројних својих вршњака напустили Црну Гору у потрази за бољим животом, што је и чест случај са нашом дијаспором, како тада, тако и данас.

Осврћући се на посвету и дјело професора Растодера, Хаџић истиче: „Искористимо овај период до 20-те годишњице обнове независности да створимо услове да се сви наши Дамири и Дине, Александре и Николе, Арбени и Земране врате у домовину и да никада више наши грађани не иду из ове прелихепе земље због страха или неимаштине.

Бурна и изазовна времена рађају хероје и кукавице, рађају људе и нељуде, рађају част и бруку. Али, ма колико то брутално звучало, све је то процес периодичног сазријевања вјероватно и отријежњења генерација. Цивилизацијски, друштва се дијеле на она која науче из своје прошлости и она која та искуства закопају јер у датом моменту немају храбрости да се суоче са чињеницама и потомству оставе чисту подлогу за развој друштва у цјелини.
Ја искрено вјерујем да ми у Црној Гори, упркос бројним изазовима имамо капацитета и воље да узмемо поуку и да то искуство које је енормно широког дијапазона искористимо у изградњи здраве мисли и здравих идеја на добробит свих грађана Црне Горе.
Антагонизме из прошлости рјешићемо правдом а очекивања будућности нашим радом. То су једноставни принципи који морају да мобилишу све нас уколико желимо безбрижну будућност за нашу дјецу, а сигуран сам да сви то желимо.“

У свом говору Хаџић се обратио и са поруком о дијаспори: „Управа на чијем сам челу има намјеру да у складу са називом овог скупа искористи сво знање, сву енергију и сву љубав коју генерише наша дијаспора широм планете како бисмо заставу Црне Горе представили као синоним за боље сутра на Балкану. Наша визија је да застава Црне Горе стоји иза успјешних пројеката које ће Управа за сарадњу са дијаспором-исељеницима покренути у наредном периоду и стога вас позивам да искористите властити ауторитет, знање и углед како у Црној Гори тако и широм свијета да помогнете наш рад и напоре да огроман потенцијал патриотизма, знања, искустава и економске моћи заједнички усмјеримо ка изградњи просперитетне, модерне, европске Црне Горе.
На нама је да обезбједимо услове да дијаспора која је небројено пута исказала своју приврженост домовини добије прилику да имплементира своје знање и своја искуства. Свакодневни контакти како са обичним народом тако и интелектуалном елитом дају ми за право да је много више оних који својим радом и својим знањем црногорску заставу желе искористити као печат колективног успјеха свих народа од оних који би ту заставу искористили као средтсво личне користи, сукоба или манипулације у било којем смислу.“

На крају својег обраћања, в.д. директор Хаџић је у име Управе за сарадњу са дијаспором-исељеницима и у његово лично име, грађанима Црне Горе, њеној дијаспори, као и присутнима, честитао 15 година од обнове независности у нади да ћемо као друштво наредни период обиљежити успјесима који ће бити водиља и осталим балканским државама.
Након његовог говора на поменутом догађају међу учесницима су имали ријеч и: принц Никола Петровић, проф. др Бојка Ђукановић, проф. др Небојша Вучинић, проф. др Младен Вукчевић, проф. др Бранислав Радуловић, мр Новак Аџић и уредник и колумниста Балша Брковић.