Мр Сеид Хаџић гост емисије ,,Глас дијаспоре”

Гост новог серијала емисије ,,Глас дијаспоре" који је почео 8. октобра ове године, је био мр Сеид Хаџић в.д. директор Управе, којег је интервјуисала уредница емисије Зорица Кумбуровић.

Након добродошлице на првом гостовању у РЦГ и започет је интервју.

 
- Кумбуровић је поставила питање о амбицијама и изјави да је Управа за сарадњу са дијаспором-исељеницима најбоља Управа у Влади Црне Горе, као и о разлогу за такву изјаву.

 
„То сам рекао на завршној манифестацији у Бијелом Пољу, а разлог је врло једноставан - нити једна Управа нема толико енергије у својим сарадницима као ми. То је потврђено и у Бијелом Пољу када је Управа од 6 људи ношена енергијом дијапсоре организовала и реализовала манифестацију која се по свему може назвати најбољом овогодисњом манифестацијом у организацији дрзавних институција у Црној Гори. И све то смо организовали за нешто мало више од мјесец дана. Пројекти који су у припреми ће надмашити манифестацију у Бијелом Пољу. И красит це их континуитет.“ наводи Хаџић.

 
- Када је ријеч о суфинансирању пројеката удружења дијаспоре-исељеника Хаџић је изјавио да се ради о пројектима: очување државног идентитета и припадности Црној Гори, очување културног идентитета, јачање образовне, научне, културне и спортске сарадње, пројекти информисања и повезивања, заштита права и положаја дијаспоре – исељеника, као и унапређивање привредног партнерства.

 
Конкурс је завршен и тренутно је у плану формирање комисије за вредновање пројеката, како би највише заслужни пројекти били одабрани да буду финансирани. Овим се помаже удружењима да опстану и напредују, а ове године је конкурисало 56 пројеката, што је приличан број, истиче он, а такође наводи да је један од циљева потенцирати привредну сарадњу, како би било више пројеката на том пољу, па је у овом случају и било предметних пројеката у овој области.
„Нека од удружења раде на промоцији и развоју филмске индустрије, међутим детаљније ће бити наведено након засиједања комисије. Изненађујуће је посебно то, што смо ове године добили пројекат из Индије. Вјерујем да ћемо на овај начин и приближити сарадњу са дијаспором, затим, имаћемо нове приједлоге за подршку удружењима, али и тежимо томе да имамо евиденцију у ком стадијуму развоја су поједина удружења, како би знали на који начин да их подржимо.
Желимо повезати и направити мрежу наше дијаспоре, а затим је везати са њиховом матицом Црном Гором.“ истиче Хаџић.

-Сусрели сте се са нашим људима који раде у региону, који су њихови проблеми и који су им захтјеви за сарадњу?

„Потребе наше дијаспоре као и проблеми се разликују од државе до државе. Негдје су наши људи боље организовани негдје лошије и то увелико утиче на проблеме и изазове са којима се суочавају.
Боравио сам и на Косову, Луксембургу, Њемачкој.. имам позиве за сусрете са дијаспором и у другим земљама.
Изазови се разликују, проблеми такође, али општи утисак је да рјешење свих тих проблема проистиче из боље и свеобухватније комуникације са матичном државом.
Реформишемо Управу и покрећемо нове пројекте како би одговорили потребама наших људи широм свијета. Без обзира да ли је у питању удружење или појединац. Покусат ћемо заједно са нашом дијаспором дефинисати приоритетну листу потреба и ријешавати једно по једно питање.
Помагаћемо се међусобно, размјењивати искуства и постати глобални тим. Само тако релативно брзо моземо направити видљиве искораке.“ истиче Хаџић.

-Током разговора било је ријечи и о Бизнис форуму, те и о томе шта је потребно да би дијаспора инвестирала у своју земљу?

„Потребно је доста тога урадити и припремити, прије свега овде у Црној Гори како би имали снажан инвестицијски циклус из дијапсоре, који је свакако могућ.
У Бијелом Пољу смо окупили бројне пословне људе из дијаспоре, али и пријатеља дијспоре. Заиста респектабилне бизнисмене и компаније са портфолијом и по неколико десетина милијарди еура попут компаније из Турске. Са друге стране су били присутни скоро сви из Владе Црне Горе, од премијера до министара, директорице ИРФ-а, директора ЕПЦГ, предсједника Општина. Укратко, био је то најзанчајнији пословни скуп у последње 2 године у Црној Гори.
Резултат је следећи - неколико пројеката проистеклих са тог форума су у фази реализације у Црној Гори, неки су у фази најаве, али ја мислим да ми као друштво нисмо спремни за снажнији инвестицијски циклус из дијаспоре. Зашто?
Зато што осим добре намјере дијаспоре да уложе своја средства ми одавде морамо да им понудимо гдје и у шта да уложе?!
Рекао бих да је слична ситуација и на државном нивоу и на локалном нивоу, а оба су подједнако интресантна дијаспори.
Инвеститора је било много, али не и понуђених пројеката са наше стране.

 
Оно што је сигурно, бизнис форум у Бијелом Пољу је својеврсна показна вјежба колико можемо (мислим на дијаспору) и како бисмо требали (мислим на нас овде).
Почели смо озбиљну причу око инвестиција из дијапсоре, уочили смо недостатке, дефинисали приоритете и наставили са активностима. Платформа на којој ће функционисати будућа еконкмска сарадња са дијаспором је скоро дефинисана, а у потпуности припремамо још два комплементарна програма који ће помоћи прије свега локалним управама да инвеститорима понуде конкретне пројекте како би убрзали инвестирање.
Ми као Управа стојимо на располагању за медијацију, уколико је потребна, са осталим државним или општинским органима и мотивисемо људе да инвестирају.
Наравно цијели процес ћемо побољшавати у контактима са дијаспором и другим надлежним органима у Црној Гори, како би осигурали што боље услове за пословање.
Сваки приједлог, сугестија или критика су добродошли а овим путем позивам све заинтресоване да нас контактирају. У овом кратком времену смо ријешили бројне проблеме и покренули милионске инвестиције који су годинама били на чекању.“ објашњава Хаџић.

-У емисији се јавио и Зоран Раичевић предсједник „Црногорског културног друштва“ из Торонта који је говорио о раду и животу дијаспоре у Канади, као и проблемима са којима се они сусрећу, са посебним освртом на проблематику повезивања радног стажа и компликација које око истог настају.

-Говорили су и о надлежностима и активностима Савјета за сарадњу са дијаспором-исељеницима, као и о његовој трансформацији како би било функционалније тијело које ће учествовати у доношењу и реализацији Стратегије сарадње са дијаспором и тиме заједно са Управом боље дјеловати у наредном периоду.

 
„Неопходно је донијети нову стратегију. Наша визија саме Управе, као и сарадње са дијаспором увелико превазилази досадашње програме па је сходно томе нужно дефинисати и нову стратегију. У тај посао ћемо укључити и саму дијаспору како бисмо добили најбоље како за државу, тако и саму дијаспору.“ изјавио је Хаџић.

-Једна од тема разговора је била и подијељеност дијаспоре о којој се говори у медијима, гдје је Хаџић навео: „То је тачно, на жалост. Илузорно је игнорисати тај проблем и он је ја бих рекао још комплекснији. Осим тих подјела ми тренутно у дијаспори имамо удружења која не комуницирају не договарају се, не сарађују, не анимирају наше људе... Наравно, има и оних о којима могу рећи само ријечи хвале али на жалост политика, лични интрес, неријетко и сујета разарају наша удружења у дијаспори. То сам знао и прије мог доласка на чело Управе јер сам и раније имао контаката са нашим удружењима у дијаспори.
Многи су ми сугерисали да је то нерјешив проблем и да ћу тешко помирири сујету, политику и интрес државе. Истина, није баш једноставно слушати паушалне оптужбе, често увреде људи који ме уопште и не познају али не марим много за то. Овдје сам да направим платформу за дуготрајну сарадњу дијаспоре и државе на партнерском основу и ја ћу то ако Бог да урадити.
Платформа партнерске сарадње која елиминише дневну политику, сујете и личне интресе је скоро у потпуности спремна и биће апсолутна новост. Нико више неће моћи да уцјењује дијаспору било чим, нико више из дијаспоре неће морати бирати политичку страну како би га уважавали у Црној Гори, али нико неће моћи да преузима ни глас цијеле дијаспоре. Укратко, правимо систем који ће омогућити исте могућности сваком припаднику дијаспоре без обзира да ли био члан или предсјесник неког удружења или дјеловао самостално. Напоменућу да удружења и асоцијације у дијаспори окупљају не више од 10 % наших људи, док 90 % није укључено у рад тих удружења.
Поштујем удружења, помагаћемо их јер су битна али ћемо посебну пажњу посветити умрежавању и преосталих 90 %.
Понављам, стратегија је осмишљена, полако припреме приводимо крају и дијаспора ускоро може очекивати потпуно нов вид сарадње како са матичном државом тако и међусобно.“

-На постављено питање о плановима за наредни период, Хаџић је изјавио: „Реформа Управе тј. јачање капацитета, јер све ово што сам навео до сада је јако озбиљан посао, веома комплексан и потребни су додатни људи у Управи.
Што се тиче сарадње са дијаспором развијамо је у више праваца о којима сам већ говорио а општи закључак је следећи - увезати дијаспору и заједнички креирати сарадњу на обострано задовољство.
О свим активностима свакако ћемо упознати јавност као и до сада, а дијаспору позивам да нас контактира и предлаже моделе сарадње.“

На крају разговора било је ријечи и о броју запослених у Управи.

„Да. Прво ћемо попунити радна мјеста предвиђена систематизацијом а наредне године ћемо сигурно тражити и већи буџет и већу подршку у виду сарадника у Управи.
Озбиљан приступ дијаспори захтјева већу посвећеност државе, а бенифити које дијаспора пружа или боље речено може да пружи, далеко превазилазе улагања од стране државе.
Ако поштено уложите 1 еуро у дијаспору, она ће вам вратити 100 еура, јер тамо лежи највећи потенцијал, у свим областима.“ закључио је Хаџић.