Најава: Посјета општини Улцињ и поплављеним подручјима Аде Бојане

Министар уређења простора и заштите животне средине Бранимир Гвозденовић, директорка Агенције за заштиту животне средине Далиборка Пејовић, кординатор АДРИЦОСМ пројекта проф Надја Пинарди и научни савјетник у Институту за биологију мора - Котор др Зоран Кљајић, посјетиће у сриједу, 27. јануара општину Улцињ и Аду Бојану, у контексту сагледавања посљедица поплава на то подручје, које је обухваћено АДРИСЦОМ пројектом. Такође, истог дана у 16.45 сати биће одржан састанак са предсједником општине Улцињ Гзимом Хајдинагом.

Представници медија могу снимити обилазак Аде (кренуће се са мјеста гдје се налазе ресторани, прије моста на Бојани) и узети изјаве у 16.00 сати. Такође, медији могу сниимити састанак са предсједником општине Улцињ, у 16.45 сати.



О пројекту:

Пројекат АДРИЦОСМ је развијен кроз билатералну сарадњу између Црне Горе и Италије и финансиран је од стране италијанског Министарства за животну средину, копно и море. Истраживања и реализација пројекта су спроведени у периоду од од 2007. до 2009. Године, а тродневна радионица која се одржава у Подгорици од 25. до 28 јануара. 2010. године, посвећена је презентовању и стручној дискусији резултата пројекта.
Главни циљеви пројекта односе се на истраживања Јадранског мора, са посебном пажњом на обални регион Црне Горе, ради:

Добијања свеобухватних океанографских, геолошких, хидролошких и дијела биолошких података који су нам недостајали,
Анализе утицаја притока, климатских промјена и мреже отпадних вода на обални регион,
Дизајна система мониторинга,
Развоја модела који омогућавају предикцију трендова кретања океанографских, хидролошких, геолошких и дјелимично биолошких параметара у будућности узимајући у обзир све факторе које имају утицај на облани регион Црне Горе. У теренским истраживањима је учествовао тим италијанских стручњака предвођен проф. Надиом Пинарди са Универзитета у Болоњи и италијанског Националног институте за геофизику и вулканологију, која је иначе и кординатор пројекта. Такође, од институција из Црне Горе активно учешће су узели и Институт за биологију мора из Котора, Центар за екотоксиколошка испитивања Црне Горе а у развоју метеролошких, хидролошких и геолошких модела поред италијанских стручњака учествовали су и Хидрометеролошки завод Црне Горе као и Хидролошки и Геолошки завод. У истраживањима су коришћени најсавременији инструменти за узорковање и лабораторијска истраживања као и сателитски снимци.
Основни бенефити и резултати пројекта:
Формирање базе података океанографских, геолошких, хидролошких и дијела биолошких података који су до сада били непознати и који ће бити стављењи на располагање Агенцији за заштиту животне средине,
Дизајн мониторинг система,
Могућност предикције, помоћу развијених модела, кретања тренда температуре, утицаја вјетра, отпадних вода, начин дистрибуције седимената као и трендови кретања осталих океанографских, хидролошких, геолошких и дјелимично биолошких параметара.
Оно што можемо констатовати као веома значајно јесте да постојање ових модела и база података може допринијети одрживом развоју Јадрана, самим тим и наше обале, на начин што ће се подаци и предикције користити у процесу доношења одлука и будућих политика развоја приобалног региона у Црној Гори.