Саопштење: 23. март - Свјетски дан метеорологије

Свјетска метеоролошка организација и њених 188 чланица славе сваке године 23. март као Свјетски дан метеорологије, чиме се обиљежава ступање на снагу Конвенције о WМО из 1950. године, када је основана та Организација.

Свјетска метеоролошка организација, као специјализована агенција Уједињених нација, представља највећи ауторитет у области времена, климе и вода и има одговорност за координацију и имплементацију одговарајућих програма који доприносе глобалним напорима за реализацију Миленијумских развојних циљева и свих других програма везаних за одрживи развој. Најважније активности на остваривању тих циљева су унапријеђење осматрања и предвиђања стања земље атмосфере и вода, њихове интеракције, могуће посљедице тих интеракција и њихова рана најава, иако се природне појаве и непогоде не могу избјећи ни спријечити. Свјетска метеоролошка организација је успјела уз помоћ националних хидрометеоролошких служби да дође до резултата који омогућавају веома прецизну прогнозу и рана упозорења и јављање, чиме доприноси превенцији и ублажавању тих непогода, односно настојању да оне не прерасту у катастрофе. На тај начин ова организација и све њене чланице на посредан начин доприносе очувању људских живота и смањивању материјалних штета.

Свјетска метеоролошка организација и националне службе сваке године актуелизују неку од тема значајних за човјечанство. Овогодишња тема је Поларна метеорологија/ разумијевање глобалних утицаја. Управо та тема је најбољи примјер да је метеорологија наука без граница и да је неопходно разумјети глобалне утицаје, како би се на што квалитетнији начин долазило до прогноза на локалном нивоу. Топла зима која је за нама, пољедица је глобалних утицаја односно масених флуктуација на источном Пацифику, које утичу на удаљене регионе на различите начине. Таква повезаност тренутно се изучава на условљености поларног времена и климатских догађаја у остатку свијета.

Колико је важно проучавање поларне метеорологије, говори и то да су управо на половима откривени први знаци климатских промјена, тј. смањење сталног поларног леда и топљење глечера. Те промјене, евидентне прије свега на Артктику, постале су теме значајних студија и извјештаја, међу којима је актуелан Четврти извјештај међувладиног панела за климатске промјене (ИПЦЦ). У извјештају се констатује да су нова испитивања климе 20.вијека и директна осматрања потврдила утицај антропогеног фактора на глобално загријавање, прије свега кроз емисију гасова са ефектом стаклене баште. Посљедице тих процеса су пораст температуре приземног слоја ваздуха, смањење снијежног покривача, отапање на половима и пораст нивоа мора.

Регистроване промјене основних климатских елемената и промјене у учесталости и интензитету климатских екстрема, потврдиле су промјену климе како на глобалном тако и на регионалном нивоу.У региону Јужне Европе, коме припада и Црне Гора, регистрован је тренд смањења падавина.

Обиљежавање Свјетског дана метеорологије наглашава значај Хидрометеоролошког завода, као институције задужене за праћење физичких и хемијских процеса у атмосфери и хидросфери, односно хидролошким и метеоролошким пословима у најширем смислу.

Од велике је важности да се у Црној Гори повећа коришћење расположивих података ХМЗ, посебно код оних служби и институција које се баве планирањем одрживог развоја. Зато је за очекивати да ће јачати сарадња ХМЗ са онима који доносе стратешке одлуке, како би се оптимално сагледавали глобални и регионални изазови везани за вријеме, климу и воду.