Котор: Министар заштите животне средине и уређења простора Боро Вучинић говорио на ИИ Међународном симпозијуму еколога Црне Горе

Говор министра заштите животне средине и уређења простора Бора Вучинића на ИИ Међународном симпозијуму еколога Црне Горе:

"Даме и господо, поштовани учесници,

Изузетно ми је задовољство да вас поздравим у име Министарства заштите животне средине и уредјења простора Владе Црне Горе и своје лично име, на почетку ИИ Медјународног симпозијума еколога Црне Горе.

Научно истраживачки рад, нове технологије и савремене истраживачке методе представљају основу за развој квалитетних планова и програма заштите и унапредјења животне средине. У том смислу, Црна Гора улаже значајне напоре у праћењу савремених трендова развоја науке и научног образовања, као предуслова стварања квалитетног кадра и ваљаних података о природи и биодиверзитету наше државе.

Увјерен сам да ће ИИ Међународни симпозијум еколога Црне Горе допринијети размјени знања и искустава релевантних представника научних и стручних институција из Црне Горе и других земаља чији су представници присутни на овом скупу, и да ће се на тај начин успоставити неопходна сарадња и оснажити научни сектор биологије, екологије и заштите животне средине.

Искористићу ову прилику да истакнем да је на данашњи дан, 20 септембара 1991. године, Скупштина Црне Горе усвојила Декларацију о Црној Гори као еколошкој држави. Усвајањем Декларације Црна Гора се опредијелила да шири идентитет еколошке државе кроз усклађивање економског и друштвеног развоја, што је и потврђено на И Свјетском самиту о животној средини и развоју у Рио де Женеиру 1992. године гдје је Декларација усвојена у завршном документу Конференције-у Агенди 21.

Потврда оваквог опредјелјенја Владе Црне Горе је дефинисана у члану 1. Устава РЦГ: "Црна Гора је демократска, социјална и еколошка држава". Такодје, у члану 19. Устава РЦГ се наводи да: "Свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавјештавање о њеном стању. Свако је обавезан да чува и унапређује животну средину."

Након усвајања Декларације о еколошкој држави и уставног дефинисања Црне Горе као еколошке државе, спроведен је низ активности на реализацији ове идеје:

Наиме, већ 1992. године је формирано Министарство заштите животне средине. Такодје, исте године се отпочело са реализацијом Студије "Утврђивање квалитета животне средине Зетске равнице" јер су постојале индиције да је квалитет тог простора нарушен што је Студија и потврдила. Институционални оквир заштите животне средине је оснажен формирањем "Јавног Предузећа за Националне паркове", којем је повјерено управљање, унапређивање и коришћење природних богатстава и добара свих националних паркова у Црној Гори.

Наредне 1993. године, Влада РЦГ је формирала Државну комисију за рјешавање проблема квалитета животне средине Зетске равнице и утицаја Комбината алуминијума Подгорица на животну средину. Исте године Влада је усвојила Извјештај Државне комисије са предлогом мјера и Оперативни програм за рјешавање проблема квалитета животне средине Зетске равнице. Са реализацијом тог Програма се отпочело одмах. Медјутим, због познатих догађаја претходне деценије није било могуће реализовати све предвидјене мјере из Оперативног програма. Медјутим, све мјере које нијесу завршене до сада, обухваћене су Еколошким програмом, за који се обавезао купац КАП-а да ће га реализовати до 2010. године. Подразумијева се да ће мјере из овог Програма бити под сталном еколошком контролом.

Исте године Министарство заштите животне средине је урадило Пројектни задатак за израду студије "Интегрална заштита животне средине на територији Општине Пљевља". Студија је реализована фазно, у периоду од 1993-1998 године.

Године 1995. НП "Скадарско језеро" је уписан на листу мочварних подручја од међународног значаја Рамсарске конвенције. Исте године, Влада РЦГ је донијела Одлуку о оснивању ЈУ "Природњачки музеј Црне Горе".

Доношењем Закона о животној средини 1996. године, по први пут је у Црној Гори уређен систем заштите животне средине, обавезе правних и физичких лица у обављању привредних и других активности, као и обавезе предузимања прописаних мјера заштите животне средине и утврђених стандарда у овој области, те одговарајуће казнене одредбе којима се санкционише свако поступање и понашање које би имало за посљедицу угрожавање и погоршавање кватитета животне средине. Следеће године је усвојен низ подзаконских аката, који детаљно разрадјују поједине области дефинисане Законом о животној средини.

Даље, на основу резултата студије "Интегрална заштита животне средине на територији Општине Пљевља", 1999. године Влада РЦГ је усвојила Оперативни програм за спровођење мјера из Студије "Интегрална заштита животне средине на територији Оштине Пљевља" за период 1999.-2007. године и отпочело се са реализацијом мјера. Најважнија од мјера за коју је била задужена Влада РЦГ је реализована а то је водовод за горњу зону. Привредни субјекти, а прије свих Термоелектрана, Рудник угља, Рудник "Шупља стијена" нијесу извршили своје обавезе и та ће питања бити ријешена кроз приватизацију ових компанија.

У циљу санације еколошких проблема, 2000. године Влада РЦГ је усвојила Пројекат деконтаминације рта Арза и одмах се отпочело са радовима на деконтаминацији. Рађено је фазно током двије године. По оцјени стручњака УНЕП-а посао је завршен изузетно квалитетно и тај простор је оспособљен за безбједно коришћење.

Посматрано у оквиру најсложенијих приоритетних послова интезивно се ради на пројектима који имају за циљ рјешавање и санацију кључних проблема тзв. хот-спот тачки у животној средини које могу значајније да угрозе изузетне природне вриједности црногорског простора:

- Завршен је Пројекат санације и рекултивације јаловишта у Мојковцу и пришло се његовој реализацији. Пројекат је вриједан 7 500 000 Еура и финансира се средствима Владе а у мањем износу и донатора.

- Отпочела је израда Главног пројекта за санацију јаловине рудника Шупља стијена у Пљевљима. Пројекат би требало да буде завршен и усвојен до краја ове године, када ће се отпочети са уговором за реализацију.

- Приводе се крају радови на изградњи привременог складишта за радиоактивни отпад. Објекат је финансиран средствима Владе а биће опремљен потребним средствима која ће као донатор обезбиједити Међународна агенција за атомску енергију из Беча.

- За процес приватизације КАП-а, Рудника боксита и ТЕ Пљевља урађене су Студије "0" стања са циљем да се тачно сниме сви извори загађивања и да се избјегну све полемике са купцем око наслијеђеног стања. Цијенимо да је ово исправан приступ који не оставља простора за нејасноће јер су снимљена стања тј. резултати усаглашени (КАП, Боксити) или ће бити усаглашени са купцем (ТЕ Пљевља).

У дијелу законодавства у припреми ЕУ интеграција до сада су донијети сљедећи закони:

Закон о процјени утицаја на животну средину;
Закон о стратешкој процјени на животну средину;
Закон о интегрисаном спрјечавању и контроли загађивања;
Закон о управљању отпадом;
Закон о заштити од буке у животној средини;
Закон о планирању и уредјењу простора;
Закон о изградњи објеката.

Сви ови закони су у потпуности усаглашени са директивама ЕУ и њихово доношење је у Студији изводљивости Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ, окарактерисано као позитивно.

У склопу даље хармонизације прописа са Европским законодавством, као и испуњавања обавеза из Европског партнерства и Агенде економских реформи, током ове године припремљени су и убрзо ће се наћи у редовној процедури усвајања закони о квалитету ваздуха, о еко фонду, о заштити од јонизујућег зрачења и радијационој безбједности и измјене и допуне закона о животној средини.

Такође, Министарство заштите животне средине и уредјења простора припремило је низ стратешких документа којим се ствара основа за ефикасно управљање животном средином као што су: Мастер план за пречишћавање отпадних вода Црногорског приморја и општине Цетиње, Стратешки мастер план за канализацију и отпадне воде у централном и сјеверном региону Црне Горе, Стратешки мастер план за управљање отпадом на републичком нивоу и Мастер план за водоснадбјевање општина Црногорског приморја и општине Цетиње.

До краја ове године, Влада Црне Горе ће усвојити Националну стратегију одрживог развоја. Структура процеса израде овог документа је била постављена тако да омогући широко учешће свих субјеката друштва, јер вјерујемо да само тако можемо доћи до рјешења која ће бити еколошки одржива али и опште прихваћена. Невладин сектор је код израде овог документа дао значајан допринос, што не чуди, ако се има у виду њихово велико учешће и код питања везаних за пројекат ХЕ Бук-Бијела.

Овом приликом истичем да је Влада РЦГ недавно усвојила нацрт Просторног плана Републике до 2020.год. Просторни план РЦГ, као стратешки документ, утврдјује развојно опредјељење и концепције коришћења простора, примјеном савремених методологија, норми и стандарда и уз пуну сагласност са развојним могућностима и поштовањем принципа одрживог развоја.

Такодје, у скупштинској процедури је Просторни план подручја посебне намјене за Морско добро, чиме се по први пут стварају услови да се на плански начин валоризује овај најатрактивнији простор и реализују значајне инвестиције за Црну Гору.

До краја ове године требало би да се формира Агенција за животну средину. Европска Агенција за реконструкцију финансира и изградњу објекта и израду пројекта формирања Агенције. Како је циљ Црне Горе да приступи Европској Унији, то је потребно не само хармонизовати законе са прописима ЕУ већ и усагласити наше институције са праксом ЕУ, како би се креирала најбоља рјешења за имплементацију права ЕУ.

Увођење нових стандарда и формирање нових институција имаће за посљедицу значајну промјену структура надлежности у односу на постојеће, али и рационална и функционална рјешења компатибилна са рјешењима савременог свијета.

Такође се ради на припреми ратификације Барселонске конвенције, Кјото протокола, Штокхолмске конвенције, Конвенције о борби против дезертификације земљишта и осталих медјународних конвенција, споразума и уговора из области животне средине.

Министарство заштите животне средине и уређења простора ће и у предстојећем периоду наставити са ускладјивањем националног законодавства са законодавством ЕУ, јачати институционалне капацитете и радити на очувању и унапредјењу животне средине.

Пред нама су велики изазови и сигуран сам да ћемо их уз помоћ медјународних институција и организација успјешно савладати. То је наша обавеза према сљедећим генерацијама, према остатку глобалног еко-система чији смо мали али вриједни дио, и према љепоти и богатству природе у којој живимо.

На крају, желим да вас још једном поздравим и честитам 20. септембар-Дан еколошке државе Црне Горе, и проглашавам ИИ Међународни симпозијум еколога Црне Горе отвореним".