Саопштење: Завршен семинар "Искуства из праксе при имплементацији новог Закона о уредјењу простора и изградњи објеката"

Данас, 11. децембра, завршен је семинар Искуства из праксе при имплементацији новог Закона о уредјењу простора и изградњи објеката, организован у сарадњи Министарства уредјења простора и заштите животне средине и канцеларије УНДП у Подгорици.

Семинар је затворен излагањем предлога закључака са десет округлих столова, а коначни закључци биће финализовани у нарденом периоду, кроз комуникацију модератора округлих столова са учесницима. Током семинара интензивно се радило на долажењу до одговора на низ отворених питања у спроводјену овог важног закона-од система уредјења простора и његовог унаприједјења, садржине и форме планских докумената, праћења стања у простору, процеса издавања градјевинских дозвола, преко стварања услова за приступ објектима лица смањене покретљивости, инспекцијског надзора, израде просторно-урбанистичких планова локалних самоуправа, државних планских докумената и њихове медјусобне ускладјености, до генерално, елиминисања административних бизнис баријера.

Посебна пажња посвећена је прилагодајвању објеката за приступ лицима смањене покретљивости, гдје је дат предлог утврђивања листе приоритетних објеката у јавној употреби које је потребно, у најкраћем могућем року, прилагодити овом захтјеву.

У дијелу који се тиче овлашћења за израду планских докумената, заједнички закључак био је да услови за обављање дјелатности израде планских докумената треба да буду такви да обезбиједе, првенствено,израду квалитетних планских докумената, а да истовремено, ти услови не треба да представљају бизнис баријеру која би, на било који начин, ометала процес уређења простора.

Учесници су се сложили да праћење стања у простору представља значајно унапријеђење, нужан предуслов за израду планских докумената као и основно полазиште за вођење политике уређења простора, које треба снажно подржати и афирмисати.

Током семинара детаљно су разматрана и питања подјеле надлежности између инспекција Министарства и инспекција других органа, разграничења тих надлежности, и спроводјење послова инспекцијског надзора повјерених Граду Подгорица, ЈП Национални паркови ЦГ и ЈП за управљање морским добром.

Тема издавање грађевинске дозволе такодје је изазвала велико интересовање учесника семинара, а дат је велики број веома корисних и аргументованих констатација, тумачења и сугестија министартсву са аспекта различитих учесника у комплексним процесима издавања грађевинске дозволе. Констатовано је и да су мотиви и опредјелјенја министарства и УНДП-а више него оправдани, корисни и да треба да представљају и будућу добру праксу периодичног окупљања свих заинтересованих актера и учесника у процесу издавања грађевинске дозволе и самог грађења објеката.

Један од циљева и мотива организовања семинара био је и препознавање и предлагање измјена или укидања административних баријера у развоју предузетништва, односно ефикасног инвестирања, те је стога организован и посебан округли сто на ову тему. Учесници округлог стола су указали да је доношењем Закона значајно унапријеђен пословни амбијент и смањене бизнис баријере, али да се и даље, уз сарадњу да другим институцијама, мора радити на пуној имплементацији.

Заједнички закључак био је да нови Закон о уређењу простора и изградњи објеката представља квалитет у односу на раније Законе и посједује позитивне стране нарочито у дијелу смањења процедура добијања дозвола. Са друге стране, закључци неких од округлих столова односили су се на чињеницу да се на потпуној и правилној примјени закона још увијек мора радити. Наиме, једниствана је оцјена да се Закон у појединим сегментима у потпуности имплементира, а да за примјену појединих института је потребно вријеме и заједничко дјеловање свих учесника у области уредјења простора и изградње објеката.

Заједничка оцјена присутних била је да и убудуће треба организовати семинаре сличне садржине јер само у директној комуникацији на оваквом нивоу, најбоље се размјењују искуства из праксе и рјешавају дилеме у примјени Закона.

Семинар се организовао ради утврдјивања искустава у досадашњој примјени овог закона са циљем поспјешења његове имплементације, као и ради успостављања сталног мониторинга над примјеном, а учесници скупа били су представници Министарства уредјења простора и заштите животне средине, УНДП-ја, дирекција и агенција, општина и секретаријата за уредјење простора, локалних самоуправа, ГТЗ, КфW, ЕБРД, УСАИД, представници привредне коморе, Уније послодаваца, Монтенегро бизнис алијансе, урдружења страних инвеститора као и представници осталих релевантних институција.


КРАТКА ИНФОРМАЦИЈА О ЗАКОНУ О УРЕДЈЕЊУ ПРОСТОРА И ИЗГРАДЊИ ОБЈЕКАТА:

Новим законским рјешењима су смањене бизнис баријере, подигнути су на већи ниво контрола и заштита простора, уз нормативну дерегулацију и кодификацију прописа у овој области. Новим концептом напуштена је стара подјела планских докумената на развојне и регулационе (просторни и урбанистички), а нови планови се сада раде са обије компоненте, а што у практичном значи да ће се на основу свих планских документа моћи градити, а све у циљу убрзаног развоја.

Најважније новине у односу на важеће прописе из предметне области, тичу се поједностављења и скраћења управне процедуре када је у питању добијање градјевинске и употребне дозволе. Предложеним рјешењима наведени поступци су скраћени и поједностављени тако да инвеститор спроводјењем једног управног поступка добија градјевинску дозволу и спроводјењем једног управног поступка издаје му се употребна дозвола. До сада, инвеститори су били у обавези да предју седам управних корака, сада само два.

Овим законом прописано је и да се сви плански документи нове генерације морају доносити у складу са принципима енергетске ефиикасности, те ће ЕЕ бити обавезни дио свих будућих пројеката, а градјевинари ће бити у обавези да се придржавају ових пројеката. Такодје треба рећи и то да плански документи морају укључити
одредјења у односу на мјесто, начин и услове прикључења објеката на електро, водоводну канализациону, атмосферску и другу инфраструктурну мрежу, а што до сада није био случај.

За разлику од ранијих законских рјешења сада инвеститори који почињу градјење објеката немају обавезу плаћања накнаде за комунално опремање градјевинског земљишта у фази издавања градјевинске дозволе већ је та њихова обавеза измјештена у фазу прибављања употребне дозволе, а што практично значи да ово веома велико оптерећење за сваку инвестицију изградње објеката инвеститор мора да плати тек пошто заврши са градјењем објекта.

Овим законом је на нов, реформски начин регулисан и инспекцијски надзор који представља битну фазу система, будући да би тим надзором требало да се обезбиједи законито спроводјење планских докумената и изградња објеката, те да се превентивно дјелује на све кориснике простора. Наиме, Законом о уредјењу простора прописана је и знатно оштрија казнена политика са ширим дијапазоном прекршајних дјела, с тим што се кривична дјела против уредјења простора Црне Горе прописују Законом о измјенама и допунама Кривичног законика. Дакле, доношењем Закона о измјенама и допунама Кривичног законика бесправна градња дефинисана је као кривично дјело.