Програм за превенцију, сузбијање и ерадикацију високопатогене инфлуенце птица

Програм за превенцију,сузбијање и ерадикацију високопатогене инфлуенце птица (у даљем тексту ВПИП) је оквир за дјеловање у случају опасности од појаве или саме појаве високопатогене инфлуенце птица-ВПИП у Црној Гори.
Зависно од развоја ситуације, могуће је да се укаже потреба за модификацијом Програма, што се показало у многим земљама у којима се ВПИП појавила.
Програм активности је, с обзиром на степен угрожености, односно појављивања заразе, подијељен у пет фаза:

И Фаза
Опасност од појаве у Црној Гори с обзиром на ширење ВПИП у бројним земљама Азије те појаве високопатогеног вируса код миграторних птица.

ИИ Фаза
Непосредна угроженост од појаве ВПИП

ИИИ Фаза
Постојање сумње ВПИП-а у Црној Гори

ИВ Фаза
Потврда ВПИП на територији РЦГ

В Фаза
Сузбијање и ерадикација ВПИП у Црној Гори




И Фаза

Опасност од појаве у Црној Гори с обзиром на ширење ВПИП у бројним земљама Азије те појаве високопатогеног вируса код миграторних птица.


С обзиром да епизоотија ВПИП (тип вируса Х5Н1) на Далеком Истоку не јењава већ готово двије године, већ се и даље шири, земље Блиског и Средњег Истока, те земље сјеверне Африке и Европе су позване да појачају мониторинг инфлуенце птица, како код домаће живине тако и код дивљих птица.

У складу са Законом о ветеринарству ( Сл.лист РЦГ бр.11/2004 ) болест ВПИП налази се на списку заразних болести чије је спријечавање и сузбијање од интереса за Републику Црну Гору. Истим законом прописане су мјере за откривање и спријечавање заразне болести као и обавеза Ветеринарске управе да прати појаве кретања заразних болести на подручју РЦГ и у другим државама о чему даје редовне извјештаје. Сходно наведеном, Ветеринарска управа предузима слиједеће мјере:

1) Формирање стручне радне групе за праћење, превенцију, сузбијање и ерадикацију инфлуенце птица
2) Увођење мјера за смањење ризика од појаве ВПИП (забрана увоза, хигијенске и друге мјере на фармама и сл)
3) Израда регистра свих држалаца живине на територији Црне Горе
4) Увођење мониторинга инфлуенце птица (дивљих птица и домаће живине) на цијелој територији Републике Црне Горе, серолошка дијагностика ВПИП код домаће живине методом ЕЛИСА у Специјалистичкој ветеринарској лабораторији-Подгорица
5) Едукација ветеринарског особља о инфлуенци птица и информисање истих о Програму.
6) Давање инструкција држаоцима живине ради повећања нивоа биосигурности у живинарству
7) Информисање јавности о активностима у вези контроле ВПИП, примарно у циљу спријечавања ширења панике међу грађанством.
-одредити особу за односе са јавношћу по питању ВПИП
-реаговати на нетачне натписе о ВПИП
8) Набавка заштитне опреме, дијагностичких и дезинфекционих средстава.


ИИ Фаза

Непосредна угроженост од појаве ВПИП


У случају појаве ВПИП у регији (сусједне земље, земље Балкана, медитеранске земље, земље средње Европе) или откривања ВПИП код дивљих птица у нашој земљи, проглашава се стање непосредне угроженостии од појаве ВПИП.
Ветеринарска управа предузима слиједеће мјере:
1) забрана слободног држања живине у комерцијалним узгојима током сезоне миграције птица (прољеће и јесен)
2) појачавање мониторинга инфлуенце птица
3) онемогућавање контакта домаће живине са дивљим птицама;
4) обнављање јата из строго контролисаних узгоја;
5) строга примјена био-сигурносних мјера на фарми (ограде око фарми, дез-баријере, заштитни огртачи И чизме, туширање прије уласка на фарму, дезинфекција возила, забрана уласка на фарму неовлаштеним лицима и др).



ИИИ Фаза

Постојање сумње ВПИП-а у Црној Гори

Уколико се појаве знаци на основу којих се може посумњати да је животиња обољела од ВПИП, власник, односно држалац животиња је дужан да о томе одмах обавјести надлежно правно лице или ветеринарског инспектора и предузме остале мјере у складу са чланом 14 Закона о ветеринарству.

Када овлаштени ветеринар или ветеринарски инспектор оправдано посумња на инфекцију или контаминацију живине са ВПИП на неком газдинству увидом на лицу мјеста, дужан је да о томе одмах усмено телефоном или на други начин обавијести Ветеринарску управу, уз накнадно писану пријаву.
Ветеринарска управа предузима слиједеће мјере:
овлаштени ветеринар или ветеринарски инспектор одмах започиње мјере званичног испитивања ради потврде или искључивања присуства болести:
- врши клинички преглед,
- врши узорковање материјала за лабораторијску претрагу у складу са Упутством за узорковање, паковање и достављање материјала, издатог од стране Специјалистичке ветеринарске лабораторије-Подгорица;
- могу се узети слиједећи узорци: крв, клоакални брисеви (или фецес), трахеални брисеви, фецес или садржај цријева, мождано ткиво, трахеје, плућа, јетра, слезина и други видно захваћени органи, цијели лешеви.
домаћинство се ставља под службени надзор;
врши се попис свих категорија живине на том газдинству којим ће се за сваку категорију
приказати број угинуле живине, број живине која показује клиничке знаке и број живине која не
показује никакве знаке. Попис ће се ажурирати тако да се обухвате птице које су се излегле
или угинуле током периода у којем постоји изражена сумња.
Подаци из пописа ће се редовно ажурирати и на захтјев показати, а могу бити провјеравани током сваке посјете ветеринарског инспектора;
сва живина се у домаћинствима држи у објектима или затворена на неком другом мјесту
гдје се може изоловати и гдје неће имати контакта са осталом живином;
да живина не улази и не напушта домаћинство;
сва кретања:
- особа, осталих животиња и возила према газдинству и са њега,
-живинског меса или лешева, хране за животиње, алати, отпад, стајско ђубриво, простирка и све друго чиме се може пренијети ВПИП подлијежу одобравању надлежних власти овлашћеног ветеринара и/или ветеринарског инспектора;
да се јаја транспортују са газдинства, изузев јаја која се директно шаљу објекту одобреном за производњу и/или прераду производа од јаја, уз дозволу коју издаје надлежна власт;
да се адекватна средства за дезинфекцију користе на улазу и излазу објеката у којима је живина смјештена и на улазу и излазу самог газдинства;
да се изврши епизоотиолошко испитивање.
Епизотиолошко испитивање ће се бавити:
- трајањем временског периода током којег је ВПИП могла постојати на газдинству,
- могућим поријеклом ВПИП на том газдинству и идентификовањем других газдинстава у којима се налази живина која је могла бити инфицирана или контаминирана из истог извора;
- кретањем особа, живине или других животиња, возила, јаја, меса и лешева и свих алата или материја које су могле пренијети вирус авијарне инфлуенце на или са дотичног газдинства.
Овлаштени ветеринар или ветеринарски инспектор узима детаљну епизоотиолошку анамнезу и све податке уноси у епизоотиолошки упитник који ће преузети од Ветеринарске управе-РЦГ .
Ветеринарски инспектор обавјештава о сумњи надлежну здравствену установу (члан 16 Закона о ветеринарству).

Овлаштени ветеринар или ветеринарски инспектор мора бити опремљен за приступ сумњивом јату (заштитна одјећа, опрема за узимање узорака, епизоотиолошки упитник, вреће и кутије за заразни отпад итд).
Особе (овлашћени ветеринари и/или ветеринарски инспектори) које спроводе активности у овој фази морају бити здраве, без хроничних болести срца и плућа, не старији од 55 година.
Горе наведене мјере се неће опозвати све док овлаштени ветеринар или ветеринарски инспектор не одбаци сумњу на ВПИП.


ИВ Фаза

Потврда ВПИП на територији РЦГ

Када се званично потврди дијагноза ВПИП, Ветеринарска управа проглашава газдинство (објекат, фарму или локацију) зараженим, заражено подручје која се заснива на пречнику од најмање три километра и угрожено подручје која се заснива на пречнику од најмање десет километара утврђује МПШВ на приједлог Ветеринарске управе.Формирање подручја мора узети у обзир географске, административне, еколошке и епизоотиолошке факторе који се односе на ВПИП, као и средства за мониторинг.
Мјере које се примјењују у зараженом газдинству обухватају:

-означавање заражене фарме / газдинства стубовима и траком и означавање и надгледање мјеста контролисаног улаза и излаза
-сва живина на газдинству ће одмах бити убијена на лицу мјеста. Живина која је угинула или убијена, као и сва јаја, ће бити уништена.
Уништавање лешева спаљивањем на лицу мјеста:
- спаљивање извести у јамама/ гробницама широким и дубоким најмање 2м (зависно од броја лешева-4 до 5 дужинских метара за 1000 птица просјечне тежине 1,5-2 кг). Спаљене лешеве прекрити слојем негашеног креча а затим слојем земље приближно 0,4-0,5 метара.Сви предмети, сточна храна, простирка или ђубриво ће се уништити или адекватно третирати.
-спровести дезинфекцију објеката дезинфекционим средствима у концетрацијама које је одобрила Ветеринарска управа, укључујући и опрему и силосе за храну. Након дезинфекције објекат треба испрскати барем два пута са размаком од најмање двије недјеље.
-проналажење и нешкодљиво уклањање под службеним надзором меса живине од животиња које су заклане у раздобљу између вјероватног уноса узрочника ВПИП у двориштима / фармама

Мјере које се примјењују у зараженом подручју обухватају:

(а) идентификовање свих газдинстава у оквиру подручја која држе живину,
(б) периодичне обиласке газдинстава која држе живину, клиничко испитивање те живине, укључујући, ако је то потребно, сакупљање узорака за лабораторијско испитивање; мора се водити евиденција обилазака и запажања;
(ц) држање све живине у објектима за њихов смјештај или на неком другом мјесту гдје може бити изолована;
(д) употребу одговарајућих дезинфекционих средстава на улазима и излазима са газдинства;
(е) контролу кретања особа које раде са живином, лешева живине, јаја и возила која превозе живину, лешеве и јаја у оквиру зоне; генерално,
(ф) транспорт живине се забрањује;
(г) забрана премјештања живине и јаја за насад са газдинства на којем се држе, осим у случају да је надлежна власт одобрила транспорт:
(и) живине за директно клање до кланице која је, по могућности, смјештена у зараженом подручју, или, ако то није могуће, до кланице коју је Ветеринарска управа изабрала ван зараженог подручја
(ии) једнодневних пилића или кокица до газдинства у оквиру угроженог подручја гдје нема друге живине. Ово газдинство се мора ставити под званичну контролу.
(иии) јаја за насад до инкубаторске станице коју одреди Ветеринарска управа; прије отпремања, јаја и њихова амбалажа морају бити дезинфиковани. Кретања дозвољена под (и), (ии) и (иии) ће се извршити одмах, под надзором ветеринарског инспектора. Та кретања ће се одобрити само након здравственог прегледа газдинства које врши овлаштени ветеринар. Превозна средства која су коришћена се морају очистити и дезинфиковати прије и послије употребе;
(х) забрану премјештања или ширења коришћене простирке или ђубрета живине без одобрења;
(и) забрану одржавања сајмова, изложбе или других окупљања живине или других птица.
Мјере примијењене у зараженом подручју ће се спроводити током најмање 21 дан након вршења прелиминарних активности чишћења и дезинфекције на зараженом газдинству.
Заражено подручје ће потом постати дио угроженог подручја.




Мјере које се примијењују у угроженом подручју обухватају:

(ј) идентификацију свих газдинстава у оквиру угроженог подручја која држе живину;
(к) контролу кретања живине и јаја за насад у оквиру угроженог подручја ;
(л) забрану кретања живине ван подручја током првих 15 дана, изузев кретања директно до кланице коју је Ветринарска управа одабрала ван зараженог подручја.
(м) Посебна здравствена ознака се мора ставити на живинско месо;
(н) забрану кретања јаја за насад ван угроженог подручја изузев до инкубаторске станице коју одреди Ветеринарска управа. Прије отпремања, јаја и њихова амбалажа морају бити дезинфикована;
(о) забрану премјештања или ширења коришћене простирке или ђубрета живине ван угроженог подручја;
(п) забрану организовања сајмова, изложбе или других окупљања живине или других птица;
(q) без утицаја на одредбе под (а) и (б), забрану транспорта живине, изузев транзита главним аутопутевима или жељезницом.
Мјере примијењене у угроженом подручју ће се спроводити током најмање 30 дана након вршења прелиминарних активности чишћења и дезинфекције на зараженом газдинству.
Све особе које су спроводиле акције, морају превентивно узети лијекове против грипе (Тамифлу) и морају претходно бити вакцинисани против грипе-дефинисати у сарадњи са Министарством здравља.Све особе које су спроводиле акције не смију наредних 72 сата долазити у додир са другом живином ,птицама и свињама.

У случају појаве ВПИП, при спровођењу наведених мјера, Ветеринарска управа може да затражи помоћ од органа државне управе надлежног за послове полиције и органа надлежног за послове одбране у складу са чланом 17 Закона о ветеринарству.
В.Фаза

Сузбијање и ерадикација ВПИП у Црној Гори

Вакцинација против ВПИП коју је одобрила Ветеринарска управа, може се вршити само као допуна мјерама сузбијања које се врше када се болест појави.
У циљу смањења штета које настају код власника/држалаца животиња, треба започети вакцинацију живине.Опсег вакцинације тј.регије и категорије живине које ће се вакцинисати, зависиће од тренутне ситуације и услова на терену.Будући да вакцинација не спрјечава заражавање и екскрецију вируса (вакцинисана живина треба већу инфекцијску дозу за заражавање и излучује вирус у мањим количинама). Сва вакцинисана живина мора бити подвргнута мониторингу, а позитивна јата се морају уништавати.У случају најгорег сценарија, да се у сусједним земљама и у земљама регије, ВПИП не искоријени и да се у тим земљама контролише искључиво вакцинацијом, зависно од ситуације и услова на терену процјењиват ће се нужност уништавања јата која су вакцинисана (не показују симптоме али су ипак инфицирана вирусом ВПИП).

Д И Р Е К Т О Р
Иван Поповић