Царинска тарифа

ХАРМОНИЗОВАНИ СИСТЕМ И ЦАРИНСКА ТАРИФА

Хармонизовани систем (ХС) је универзални класификациони систем, који се користи при прављењу код царинских тарифа. Сваком производу додаје се јединиствени десетоцифрени идентификациони код. Свака од тих десет цифара представља дио растуће серије која описује и класификује одредјени производ. Први шест цифара представља Хармонизовани систем (прописани од Свјетске Царинске организације), медјутим 7 и 8 цифра Тар.ознаке су преузете из Комбиноване номенклатуре Европске Уније и јединствене су за све земље чланице Европске Уније и остале земље које су преузеле ову номенклатуру (укључујући и нашу земљу). 9 и 1о. Цифра тар.ознаке варирају од земље до земље тј.земље их користе за своје (домаће) номенклатурне позиције.

На основу Хармонизованог система, израдјена је и наша Царинска тарифа.
Дајемо примјер:

01 01 19 Хармонизовани систем
01 01 19 10 Комбинована номенклатура ЕУ
01 01 19 10 00 Цар.тарифа Републике Црне Горе


Царинску тарифу чини номенклатура. Под појмом номенклатура у смислу Уредбе о Царинској тарифи, подразумијевају се:

1. Наименовања подјељка, глава, раздјела, тарифних бројева и тарифних подбројева с њиховим номеричким ознакама;
2. Напомене уз одјељке и главе, напомене за тар.подбројеве и додатне напомене;ж
3. Основна правила за примјењивање Царинске тарифе.

Под појмом тарифни број подразумијева се наименовање робе, које обухвата један производ или више производа и које је означено четвороцифреном ознаком од којих прва два броја означавају број главе којој тарифни број припада, а друга два редни број тарифног броја у тој глави.

Под појмом тарифни медјуброј, подразумијева се наименовање робе, које обухвата један производ или више производа и које није означено нумеричком ознаком, пошто се даље расчлањава на тарифне подбројеве.

Под појмом тарифни подброј, подразумијева се наименовање робе које обухвата један производ или више производа и које је означено нумеричком ознаком са најмање 6 цифара. Нумеричке ознаке којима су означени тарифни бројеви и тарифни подбројеви, зову се тарифне ознаке.

Тарифни став обухвата тарифну ознаку, наименовање тарифног подброја и стопу царине, прописану за робу из тог тарифног подброја.

Уредба о Царинској тарифи "Службени лист РЦГ", бр.47/о3.

ОСНОВНА ПРАВИЛА ЗА ПРИМЈЕЊИВАЊЕ ЦАРИНСКЕ ТАРИФЕ

Сврставање производа у Царинску тарифу, врши се према следећим основним правилима:

1. Називи одјељења, глава и раздјела, дати су само ради лакшег сналажења при сврставању. Производи се сврставају према наименовањима тарифних бројева, напоменама уз одговарајуће одјељке и главе, као и према овим правилима, ако она нијесу у супротности са садржајем тарифних бројева и напомена уз одјељке и главе.

1.1.) Као производ који је наведен или обухваћен у наименовању неког тарифног броја, сматра се и производ који је некомплетан или недовршен, под условом да при царињењу има битна својства комплетног или довршеног производа. Тарифни број, такодје, обухвата и комплетан или довршен производ (или производ који се сврстава као комплетан и довршен примјеном овог правила), ако се царини несастављен или у растављеном стању.

1.2) Под материјалом или материјом из наименовања тарифног броја, подразумијева се материјал или материја у чистом стању или комбиновани, односно помијешани са другим материјалом, односно материјом.

Под производом од одредјеног материјала или материје, подразумијева се и производ израдјен у цјелини или дјелимично од истог материјала или материја. Производи који се састоје од два или више материјала или матрије, сврставају се примјеном основног правила 3.

2. Производи који би се примјеном правила 2 под 2) или из других разлога, на први поглед,
могли сврстати у два или више тарифних бројева, сврставају се на следећи начин:

2.1) Тарифни број који има најконкретније или најближе наименовање производа, има предност у односу на тарифне бројеве са општим наименовањем производа. Медјутим, кад се наименовање два или више тарифних бројева односе само на дио материјала или материје садржане у мијешаним или састављеним (сложеним) производима или само на дио компоненти припремљених као сет за малопродају, наименовања тих тарифних бројева, сматраће се подједнако конкретним, и ако један од њих има комплетније и прецизније наименовање производа.

2.2) Мјешавине, састављени (сложени) производи који се састоје од различитих материјала или су израдјени од различитих компоненти, односно састојака као и производи припремљени у сетовима за малопродају, који се не могу сврстати примјеном правила.

3. Ако се производи не могу сврстати примјеном правила 3. Под 2.1) или под 2.2), сврстаће
се у посљедњи по реду од оних тарифних бројева које због важности треба подједнако
узети у обзир.

4. Производи који се не могу сврстати примјеном правила 1 до 3 сврстаће се у одговарајући
тарифни број предвидјен за производ који је том производу најсличнији.

5. Поред одредаба првила 1 до 4. за следеће производе примјењиваће се и ова правила:

5.1) Футроле за фотографске апарате, музички инструмент, пушке и пиштоље, кутије за циркле, кутије за огрлице и слични контејнери, специјално обликовани или подешени за одредјени производ или сет производа, погодни за дуготрајну употребу и испоручени са производима за које су намијењени, сврстаће се с тим производима, под условом да се уобичајено продају са тим производима. Медјутим, ово правило се не примјењује на контејнере који цјелини (производу са контејнером) дају битан карактер.

5.2) Сходно одредбама правила 5.под 1), материјале за паковање и контејнери за паковање (амбалажа) који се испоручују са производима у њима, свставају се заједно са тим производима, ако је уобичејено да се користе за паковање тих производа. Медјутим, ова одредба се не примјењује на материјал за паковање и контејнере за паковање ако је очигледно да су подесни за вишекратну употребу.

6. Свставање производа у тарифне подбројеве у оквиру једност тарифног броја, са правног аспекта, врши се према наименовањима тих тарифних подбројева и евентуалних напомена за те тарифне подбројеве и ("мутатис мутандис") према педходним правилима, подразумијвајући да се поредјења тарифних бројева може вршити само на истом нивоу рашчлањивања. У смислу овог правила, примјењују се и напомене уз одјељке и главе, ако није другачије прописано.

Уредба о Царинској тарифи "Службени лист РЦГ", бр.47/о3.

ЦАРИНСКИ ДУГ, ОБРАЧУН И НАПЛАТА

Под појмом увозне дажбине сматрају се царина и друге дажбине које се плаћају при увозу роба.
За робу која се увози на царинско подручје Републике Црне Горе, царина се обрачунава и наплаћује примјеном царинске стопе одредјене у колони Царинске тарифе на царинску вриједност робе.
Царинска стопа "Слободно" у Царинској тарифи не сматра се ослободјење од плаћања царине.
Влада може прописати ближе услове на основу којих ће орган царинске службе за одредјену робу, због врсте или употребе у одредјене сврхе, одобрити плаћање повољније царине од царине прописане Царинском тарифом за ту робу. Повољнија царина значи смањење или укидање увозне царине и других дажбина (члан 22 Царинског закона, "Сл.лист РЦГ", бр. 7/о2).
Примјена јединствене царинске стопе прописана је чланом 171, 172 и 173 Уредбе о спроводјењу Царинског закона "Службени лист РЦГ", бр. 15/о3.



ЗАБРАНЕ И ОГРАНИЧЕЊА

- Општа мјера забране увоза роба је прописана ако је у супротности са мјерама заштите јавног морала, безбједности, заштите здравља и живота, животиња или биља, заштите националног блага, историјске, умјетничке или археолошке вриједности или заштите права интелектуалне својине (Царински закон "Сл.лист РЦГ", бр.7/о2, члан 67 став 2);
- Производи животињског и биљног поријекла могу се ставити у слободан промет уз одобрење инспекцијских служби, Министарства здравља, Министарства пољопривреде и Министарство привреде;
- Забрана увоза коришћених моторних возила, прикључних возила, градјевинских и рударских машина (Одлука о забрани 2Сл.лист РЦГ", бр.41/оо и "Сл.лист РЦГ", бр.15/о2, члан 1а);
- Домаћа и страна физичка лица могу слободно уносити, односно примати из иностранства, односно износити тј. слати у иностранство, поред предмета утврдјених чланом 88 Савезног закона, и путничка моторна возила која нијесу старија од 6 година (Уредба о спољнотрговинском пословању "Сл.лист РЦГ", бр.33/оо, члан 5);
- Забрана увоза опасног отпада (бечка и базалска конвенција). Увоз, извоз и транзит неопасног отпада, дозвољен је уз сагласност надлежног министарства Правилник о документацији која се подноси уз захтјев за издавање дозволе за увоз, извоз и транзит отпада ("Сл.лист СРЈ", бр.69/99);
- Увоз робе из Румуније, Бјелорусије, Украине, Молдавије, Литваније, Латвије, Естоније, Пољске, Румуније и Бугарске, дозвољава се само уз дозволу надлежног министарства у смислу Закона о заштити од јонизујућих зрачења ("Сл.лист СРЈ", бр.46/96). Такодје, у смислу овог Закона врши се контрола на улазу у земљу (граничним пријелазима) и након одобрења може се увести;
- Супстанце које загадјују животну средину, могу се увести уз дозволу Министарства за заштиту животне средине Закон о основама заштите животне средине ("Сл.лист СРЈ"; бр.24/98), Бечка конвенција и Монтреалски протокол о супстанцама које загадјују животну средину.
За дио роба је прописана дозвола надлежног министарства, сходно одредбама о разврставању робе на облике увоза и извоза ("Сл.лист РЦГ", бр.38/оо, 15/о1, 1/о2, 24/о3 и 48/о3).

ЦРНОГОРСКИ ПРОПИСИ О ТАРИФИ

- Уредба о царинској тарифи ("Сл.лист РЦГ", бр. 47/о3)
- Царински закон ("Сл.лист РЦГ", бр.7/о2)