Пажња: Садржај ове странице је дио архивског садржаја и односи се на претходне сазиве Владе Црне Горе. Могуће је да су информације застарјеле или нерелевантне.
Архива

Свјетски дан заштите животне средине

Свјетски дан заштите животне средине обиљежава се сваке године 5. јуна на годишњицу одржавања Конференције Уједињених нација у Штокхолму (1972.) посвећене животној средини, а на којој је усвојен Програм заштите животне средине Уједињених нација (УНЕП).

Свјетским даном заштите животне средине желе се подстаћи људи да постану активни чиниоци одрживог и равномјерног развоја, те да преузму одговорност за очување планете схватајући да је улога локалних заједница кључна за разумијевање важности питања заштите животне средине и остварења сигурније и просперитетније будућности за све.

Тема обиљежавања Свјетског дана заштите животне средине 2010. гласи 'Бројне врсте. Једна планета. Једна будућност' ('Манy Специес. Оне Планет. Оне Футуре'). С обзиром да су Уједињене нације 2010. годину прогласиле Међународном годином заштите биодиверзитета, избор теме посвећене њеном очувању намеће се као једини логичан избор. Од процијењених 5 па до чак 100 милиона врста које настањују нашу планету, њих 17.291 је на рубу изумирања. Нажалост, та бројка представља само врх леденог бријега, јер многе врсте нестају и прије него што их научници успију открити и описати, а стопа изумирања сваке се године још више повећава.

Главни узрок је, наравно, дјеловање човјека. Крчење великих шумских површина, исушивање мочвара, испуштање стакленичких плинова у атмосферу само су неке од активности којима неповратно уништавамо разноликост живота на Земљи.

Неопходно је непрестано понављати и сваком приликом истицати да свијету без биолошке разноликости пријети црна будућност. Зато је свако од нас позван својим личним ангажманом допринијети очувању природних станишта и тако помоћи у отклањању опасности да заувијек изгубимо још већи број врста.

На тај дан се промовише став да је заједница основа за промјену понашања према примарном човјековом окружењу, а сједиште Програма за заштиту животне средине УН налази се у главном граду Кеније - Најробију. У циљу смањивања емисије угљен-диоксида и других гасова, који изазивају ефекат "стаклене баште" потписан је Међународни споразум о климатским промјенама - "Кјото протокол". Протокол је потписан у јапанском граду Кјоту, у организацији Конвенције Уједињених нација за климатске промјене, 11. децембара 1997. године. За његово ступање на снагу било је потребно да га ратификује најмање 55 држава и да државе које су ратификовале протокол чине најмање 55 одсто загађивача, што се и догодило 16. фебруара 2005. године, када је Русија ратификовала Протокол, док су САД то одбиле.
"Кјото протокол" предвиђа смањење испуштања шест гасова који изазивају ефекат стаклене баште: угљен-диоксида, метана, азот-диоксида, флуороугљоводоника, перфлуороугљоводоника и хексафлуорида.

Циљеви обиљежавања Дана заштите животне средине су:

  1. Хумани приступ питањима заштите животне средине.
  2. Омогућавање људима да постану активни учесници одрживог развоја.
  3. Промоција разумијевања које је неопходно за промјену ставова о питањима заштите животне средине.
  4. Унапређивање партнерстава која ће обезбедити да све нације уживају у сигурнијој и напреднијој будућности.

Светски дан заштите животне средине је глобални догађај и као такав обележиће се на свим континентима. Активности којима се обележава Светски дан заштите животне средине су бројне: садња дрвећа, улични скупови, бициклистичке параде, концерти, такмичење у ликовном и литерарном стваралаштву у школама, кампање чишћења и рециклирања. Овај дан такође пружа могућности за одржавање тематских семинара, радионица и симпозијума.

Једноставни начини заштите животне средине

Свако од нас може значајно да допринесе заштити животне средине: користимо мање, радимо више!

  • Повремено затворите славину док се бријете или перете зубе, руке или тело: користите воду само када се умивате или испирате уста, руке или тело.
  • Инсталирајте на туш батерију са мањим протоком воде чиме чувате воду (штедна туш батерија).
  • Поставите тајмер на бојлер како бисте штедели енергију – уједно ће и рачун за струју бити мањи.
  • Приликом бријања корисите обичан бријач уместо електричног.
  • Користите пешкире уместо папирних убруса који су за једнократну употребу.
  • Користите већа паковања млечних напитака или сокова ради смањења отпадне амбалаже.
  • Ако читате дневну штампу, не заборавите да рециклирате.
  • Када пакујете ужину за посао користите амбалажу коју можете поново да користите (стаклене или пластичне кутије) уместо да храну пакујете у алуминијумску или пластичну фолију.
  • Када излазите из куће не заборавите да угасите сва светла, прекидаче на разводницима или гајтане из утичница, јер они енергију троше чак и када нису укључени. Чување енергије смањује загађеност ваздуха.
  • Оставите кола код куће и уместо тога прошетајте или се одвезите бициклом до посла. Тиме не само што смањујете загађеност ваздуха чиме доприносите заштити животне околине, већ и повећавате своју свакодневну физичку активност и побољшавате своје здравље!
  • Ако ипак возите, у случају застоја и великих саобраћајних гужви искључите мотор! Мотор искључите и уколико црвено светло на семафору траје дуже од минута чиме се смањује загађеност ваздуха.
  • Када идете у куповину понесите своју платнену торбу и не користите пластичне кесе.
  • Ако ујутру на послу пијете кафу или чај, користите керамичке шоље уместо пластичних за једнократну употребу.
  • Старе верзије одштампаних докумената које вам више нису потребне користите као папир за поруке, скице, нацрте...
  • Подесите штампач да штампа са обе стране – смањите употребу хартије: тиме се смањује сеча дрвећа, плућа планете.
  • Тонери се могу поново напунити, а стари ЦД и ДВД дискови рециклирати. Гајтани за компјутере су стандардизовани што значи да се могу употребити на више различитих модела и верзија рачунара.
  • Подесите канцеларијску опрему да ради тако да чува енергију. Искључите их из струје на крају радног дана!
  • Угасите сва светла по ходницима и канцеларијама које се не користе чиме се постиже значајна уштеда енергије.
  • Оплемените свој животни и радни простор зеленим биљкама! Засадите дрво у дворишту или оближњем парку!
  • Не постављајте лампе или телевизоре у близини клима уређаја с обзиром на осетљивост на топлоту који ови уређаји емитују па ће клима радити дуже и трошити више енергије.
  • Приликом кувања поклопите шерпу – тиме смањујете потрошњу енергије.

Крећите се више, шетајте и возите бицикл уместо да возите кола! Тиме значајно смањујете загађеност ваздуха, а повећањем физичке активности позитивно утичете на своје здравље!

Да ли вам је садржај ове странице био од користи?