О антимикробној резистенцији

Антимикробна резистенција (АМР) представља озбиљну пријетњу по јавно здравље, али и економски и друштвени изазов с којим се суочавају здравствени и ветеринарски сектори широм свијета. Управа активно спроводи мјере и стратегије у циљу смањења употребе антимикробних средстава, чиме настоји да допринесе очувању дјелотворности антибиотика за будуће генерације.

• Антимикробна резистенција је отпорност микроорганизама на антимикробне љекове или средства и у сталном је порасту.
• Антимикробни љекови – укључујуц́и антибиотике, антивирусне, антигљивичне и антипаразитске љекове – се користе за лијечење инфекција код људи, животиња и биљака.
• Антимикробна резистенција се развија током изложености микроорганизама антимикробним љековима и изазвана је најчешће њиховом погрешном или прекомјерном употребом у хуманој и ветеринарској медицини и у пољопривредним праксама.
• Здравље људи и животиња (укључујући и биљке и животину средину) глобално је угрожено - бактерије које изазивају не само животно угрожавајуће већ и уобичајене инфекције постају резистентне на скоро све познате антибиотике, а пацијенти са инфекцијама изазваним резистентним бактеријама су у повећаном ризику од лошег клиничког исхода у односу на пацијенте са не-резистентним сојевима исте врсте бактерија.
• Последице растуће резистенције на антибиотике су:
• Немогућност контроле инфективних болести.
• Претећи повратак у пре-антибиотску еру - обичне бактеријске инфекције нпр.пнеумонија могле имати фаталан исход.
• Повећање трошкова лијечења.
• Угрожавање терапијских достигнућа модерне медицине и ветерине.
• Угрожавање здравствене безбјендости, трговине и економије.
• Сви сектори морају удружити снаге и подстицати опрезну употребу антимикробних љекова и спроводити превентивне мере.
• Борба против антимикробне резистенције је глобални подухват и мора се рјешавати кроз приступ једног здравља.
• Подизање свијести опште популације о одговорном и правилном коришћењу антимикробних средстава, јачање превенције и контроле инфекција у здравственим установама, фармама и објектима прехрамбене индустрије, обезбеђивање приступа вакцинама, чистој води, санитација и хигијена, примјена добрих пракси у производњи хране и пољопривреди и гарантовање доброг управљања отпадом и отпадним водама из релевантних индустрија су кључни за смањење потребе за антимикробним средствима и смањење појаве и преношења антимикробне резистенције.

Забрањени антибиотици

Наредба о забрани употребе и третирања животиња одређеним супстанцама и ветеринарским љековима ("Службени лист ЦГ", бр. 17/2024) прописује антимикробна средства која су резервисана само за употребу код људи и забрањена за употребу код животиња. Наредбом се забрањује је и употреба антимикробних љекова код животиња ради подстицања раста и повећања приноса животиња које се узгајају за производњу хране.

Од 2024. године, Црна Гора је на листи ЕУ (хттпс://еур-леx.еуропа.еу/легал-цонтент/ЕН/ТXТ/?ури=ОЈ:Л_202402598) трећих земаља за које су достављени докази и гаранције да производи животињског поријекла који се извозе у ЕУ су усклађени са забраном коришћења антимикробних супстанци у сврху промоције раста и прираста и забраном коришћења код животиња антимикробна средства која су резервисана само за употребу код људи.

Праћење резистенције код животиња и у храни животињског поријекла - Мониторинг АМР 

Управа спроводи мониторинг антимикробне резистенције код кључних узрочника зооноза, односно бактерија и патогена које се налазе у животињама и производима животињског поријекла, а које се могу пренијети и на људе.

Мониторинг обухвата узорковање животиња у различитима фазама производње и на тржишту (кланица, фарма, малопродаја, граница), а резултати се достављају Европској агенцији за безбједност хране (ЕФСА). Циљ мониторинга је да се утврди степен резистенције бактерија у храни и животињама, као и потенцијални путеви преноса на људе.
На основу добијених резултата, Управа дефинише и спроводи одговарајуће мјере за контролу резистенције и минимизирање ризика по јавно здравље.

Резултати: 

Резултати програма за 2023. годину (испитиване су свиње и говеда) показују да је пронађена резистенција на изоловане коменсалне Е. Цоли бактерије. Највећи број изолата показао је резистентност на тетрациклине, али и на антибиотике из осталих група антибиотика: хинолона, сулфонамида, пеницилина.  Није пронађена резистенција код изолата Салмонелле. Види извјештај доље.

Резултати програма из 2024. годину, који се спроводио на узорцима живине се обрађују у Специјалистичкој ветеринарској лабораторији. Током 2024 године укупно је достављено 128 узорака меса бројлера и ћурака из малопродаје и са граничних инспекцијских мјеста и 101 узорак цекума од заклане живине од стране овлашћених ветеринар. У току је тестирање на АМР пронађених изолата из прикупљених узорака. 

Праћење потрошње антимикробинх љекова 

У оквиру праћења потрошње ветеринарских љекова – антибиотика - прикупљају се подаци од шест веледрогерија о продаји антибиотика ветеринарским организацијама. Анализу податка и провјеру квалитета података  одрађује одсјек. Укупна продата количина антибиотика за употребу код животиња у 2023. години је 501.1 кг. Види извјештај доље.

Антимикробни љекови који се највише користе код животиња су тетрациклини. У 2023. години уочава значајан раст потрошње аминогликозидних антибиотика. Ови антимикробни љекови се у складу са ЕМА (Агенција за љекове ЕУ) класификацијом сврставају у категорију Ц и означени су као љекови које треба користити са опрезом. Охрабрује чињеница да је уочен пад продаје хинолона (Флуороqуинолонес), који спадају у категорију Б ЕМА класификације и чију употребу треба ограничити. Од осталих Б категорије љекова, користе се цефалоспорини 3. и 4. генерације. Полимиксини, такодје Б категорија (колистин и полимиксин Б) користе се у малим количинама. Љекови категорије А, које треба избјегавати, нису коришћени код животиња.

Подаци о продаји се обрађују и шаљу Свјетској организацији за здравље животиња (WОАХ), а доступни су јавности на платформи АНИМУСЕ (хттпс://аму.wоах.орг/аму-сyстем-портал/аму-дата), чиме се обезбјеђује транспарентност и информисаност о употреби антибиотика у Црној Гори.

Одговорна употреба антибиотика

ЕМА Класификација антимикробних љекова:

Категорија А: „Избјегавати“ – обухвата антибиотике који тренутно нијесу одобрени у ветеринарској медицини у Европској унији (ЕУ), нити у Црној Гори. Ови љекови се не смију користити код животиња за производњу хране, а кућним љубимцима се могу давати само индивидуално и у изузетним околностима;

Категорија Б: „Ограничити” – односи се на хинолоне, цефалоспорине 3. и 4. генерације и полимиксине. Антибиотици у овој категорији су од критичног значаја у хуманој медицини, па њихову употребу код животиња треба ограничити ради смањења ризика по јавно здравље. Треба их узети у обзир само када нема клинички ефикасних антибиотика у категоријама Ц и Д;

Категорија Ц: „Опрез“ – обухвата антибиотике за које генерално постоје друге могућности у хуманој медицини, али за одређене ветеринарске индикације не постоје алтернативе у категорији Д. Ове антибиотике треба користити само ако нема клинички ефикасних антимикробних супстанци у категорији Д;

Категорија Д: “Промишљено“ – укључује антибиотике које треба користити као терапију првог избора, кад год је могуће. Ове антибиотике треба опрезно користити код животиња, што значи да треба избјегавати непотребну и дуготрајну употребу, а групно лијечење треба ограничити на ситуације у којима индивидуално лијечење није изводљиво.

У сарадњи са међународним партнерима као што су ФАО и WХО, Управа припрема промотивне материјале намијењене фармерима, власницима кућних љубимаца и ветеринарима. Ови материјали пружају корисне информације о правилној употреби антибиотика и о штетности неконтролисане примјене антимикробних средстава, чиме се доприноси подизању свијести о АМР-у међу кључним интересним групама.

Више о договорној употреби антибиотика у ветерини можете пронаћи на сајту ЦИНМЕДа: хттпс://цинмед.ме/ветеринарски-лијекови/одговорна-употреба-антибиотика/

ФАО студија о праксама употребе антибиотика у Црној Гори

У 2022. години у сарадњи са Свјетском организацијом за храну и пољопривреду (ФАО) Управа је спровела истраживање о праксама употребе антимикробних супстанци у сточарству у Црној Гори, коју можете преузети овдје: хттпс://опенкноwледге.фао.орг/итемс/24726074-99е0-4104-а281-679б581цдц6ц

Активности у оквиру НИКРЕ

Заједно са Националном интердисциплинарном комисијом за контролу резистенције на антибиотике (НИКРА), која дјелује под покровитељством Министарства здравља, Управа учествује у активностима за борбу против  АМР у оковиру концепта „Једно здравље“. Управа учествује у заједничком обиљежавању недјеље за борбу против АМР, сваке године 18-24 новембра и активностима за подизање свијести о значају борбе протива АМР.

У оквиру НИКРЕ, а након посјете представника ЕФСА-е и ЕЦДЦ и ЕК-а Црној Гори у јуну 2024. године, припрема се стратешка Мапа пута, која дефинише циљеве, акције, укључене актере, временске обухвате и средства за постизање утврђених циљева у борби против АМР у свим секторима. У ветеринарском сектору кључне ставке за унапређење су законски оквир, систем контроле љекова, припрема циљаних водича за терапије, активности на подзању свијести за одговорну употребу антибиотика, унапређење АМР мониторинга, унапређење праћења потрошње.  Овај документ ће служити Управи као основ за даљи рад и прецизно дефинисати кораке које је потребно предузети за ефикаснију контролу и смањење антимикробне резистенције у Црној Гори.

Усаглашавање са ЕУ легислативом

Измјена легислативе и хармонизација са ЕУ прописом 2019/6 који регулише промет и употребу ветеринарских љекова и прописује низ мјера за бробу против АМР је у току.

Корисни линкови:

Стратегија развоја пољопривреде и руралних подручја 2023-2028: хттпс://www.гов.ме/документа/1е9ц16ц3-8814-49аб-ба89-де4ф60ф796аф

WОАХ АМР: хттпс://www.wоах.орг/ен/wхат-wе-до/глобал-инитиативес/антимицробиал-ресистанце/

ФАО АМР: хттпс://www.фао.орг/антимицробиал-ресистанце/ен/

ЕФСА АМР: хттпс://www.ефса.еуропа.еу/ен/топицс/топиц/антимицробиал-ресистанце

WХО АМР: хттпс://www.wхо.инт/хеалтх-топицс/антимицробиал-ресистанце