Брисел: Црној Гори око 413 милиона еура из Плана раста за увећање стопе економског раста и убрзање процеса приступања ЕУ

Влада Црне Горе је снажно опредијељена да, заједно са Европском комисијом, кроз инструмент Плана раста, ради на планирању и праћењу спровођења реформи, које ће допринијети економском и укупном развоју друштва и убрзати процес приступања ЕУ. Влада Црне Горе ће, на основу постојећих препорука, укључујући претходне економске и реформске програме, пакет проширења и постојеће политичке дијалоге, припремити Реформску агенду, као предлог мјера усмјерених на реформу и раст, поручили су чланови Делегације Владе Црне Горе у Бриселу.

Они су данас, са представницима Европске комисије, разговарали о Плану раста и Агенди приоритетних реформи. У име Владе, на састанку су учествовали потпредсједник Владе и министар економског развоја, Nik Gjeloshaj, као и министри европских послова и енергетике и рударства, Маида Горчевић и Саша Мујовић.

Европска комисија је, поред постојеће подршке државама Западног Балкана, предложила додатни инвестициони пакет од 6 милијарди еура кроз обезбјеђивање 2 милијарде еура бесповратних средстава, а 4 милијарде еура у облику повољних зајмова. Од тог износа, за Црну Гору је планирано око 413 милиона еура.

Представници Европске комисије су истакли да се, кроз финансијску подршку ЕУ, Црна Гора подстиче да, у кратком року, комбинацијом реформи и инвестиција, истовремено увећа стопу економског раста и убрза процес приступања Европској унији. Како су казали, на овај начин ће се, уз већ дефинисана средства која Западни Балкан има на располагању кроз претприступне фондове, први пут изједначити с финансијском подршком коју у просјеку добијају грађани ЕУ.

На тај начин, ЕУ жели да подстакне економски раст, смањи значајну разлику у животном стандарду између Западног Балкана и ЕУ, и подстакне регион на спровођење интензивнијих реформи у процесу европске интеграције, поручили су из ЕК.

Министри су казали да ће Влада, у најкраћем року, припремити и доставити ЕК предлог Реформске агенде, са конкретним предлозима мјера подршке у три приоритетне области: пословни амбијент, дигитализација и иновације и енергетика. Поручили су да ће Влада кандидовати између 60 и 80 реформских мјера, које ће бити реализоване у наредне 4 године, што ће бити предуслов за додјелу дијела финансијске подршке.

Такође, како је истакнуто, дио реформске агенде ће обухватити и дио кључних реформи које се односе на владавину права и реформу јавне управе, а које су од посебног значаја за процес приступања ЕУ.

Значајан дио реформи које су предмет Плана раста је већ дефинисан кроз оквир преговарачког процеса, што ће допринијети квалитету и убрзати припрему Агенде реформи. Добра основа за овај документ биће и припрема новог Програма економских реформи 2024-2026, као и препоруке из недавно објављеног Извјештаја ЕК о Црној Гори, саопштили су представници Владе.

Влада Црне Горе ће провести економску реформу, унаприједиће амбијент за мала и средња предузећа и појачаће инспекцију како би неформална економија постала у зони формалности. Тако ћемо испунити очекивања, које нису само захтјеви Европске уније него циљ Владе, желимо да остварамо један такав амбијент да привучемо што више средстава из Плана развоја. Црна Гора је веома посвећена еуроатлантска држава и кредибилан НАТО партнер и надамо се да ће бити прва наредна чланица Европске уније, казао је потпредсједник Владе и министар економског развоја, Nik Gjeloshaj.

„Црна Гора има јединствену прилику да, на темељу квалитетне припреме и успјешне имплементације Плана раста оствари значајан економски, као и напредак у преговарачком процесу“, казала је министарка европских послова Маида Горчевић. Она је поручила да је Влада одлучна да убрза спровођење реформи у области владавине права, као и да у краткорочном периоду испуни препоруке из овогодишњег Извјештаја ЕК.

Имамо амбициозан, али реалан рок. Влада ће, до средине децембра, за када је планиран Самит ЕУ – Западни Балкан, припремити и предложити сет реформи, казала је Горчевић.

„Пред црногорском Владом и новоформираним министарством за енергетику и рударство су многи изазови, али и развојне шансе. Предстоји нам интензиван период активности, а високо на агенди рада су дигитализација националног електродистрибутивног система, енергетска транзиција и декарбонизација кроз изградњу капацитета у области соларних, хидро и вјетро потенцијала, као и јачање преносне и дистрибутивне мреже” истакао је Мујовић и додао да Црна Гора жели подршку ЕУ по питању покретања производње “зеленог челика”, казао је министар енергетике и рударства, Саша Мујовић.