Брисел шаље снажан сигнал: Црна Гора све ближе ЕУ, општине у центру реформи

Јачање административних капацитета локалних самоуправа остаје један од највећих изазова и за централну и за локалну власт јер се 70 одсто европског законодавства примјењује на локалном нивоу, а највећи број кључних инвестиција за испуњавање европских обавеза реализује се у општинама.

То је оцијењено током 23. сједнице Заједничког савјетодавног одбора Комитета региона ЕУ и Црне Горе која се одржава на Жабљаку.

Министарка европских послова Маида Горчевић је казала да је Црна Гора предводник у процесу европских интеграција током сесије на тему: Процес приступања Црне Горе Европској унији из перспективе локалног нивоа.

„Овог мјесеца ће се организовати Међувладина конференција на којој се очекује затварање још пет поглавља. Шаљемо поруку да се не заустављамо када је у питању испуњавање амбициозне агенде и затварање свих преговарачких поглавља до краја 2026. године“ , казала је Горчевић.

Она је истакла да нам предстоји још доста обавеза и изазова и да је неопходно унаприједити комуникацију између централног нивоа власти са локалним самоуправама.

„Док затварамо преговарачка поглавља, желимо да укључимо апсолутно све актере, све локалне самоуправе, грађане, невладни сектор, академску заједницу, све политичке партије у овај процес и заиста због тога морам да кажем да смо до сада, као Министарство европских послова, имали испружену руку апсолутно свих актера и друштвених чинилаца унутар Црне Горе како бисмо могли да испунимо све оно што се очекује од нас“, казала је Горчевић.

Она је позвала представнике лолакних самоуправа да активније учествују у дискусији и да разговарамо гдје Влада и Министарство могу пружити подршку.

„Током досадашњег мандата сам обишла већи број општина и планирам да их до краја мандата обиђем све, како бисмо размотрили унапређење коришћења средстава из ЕУ фондова“, казала је министарка.

Бернард Брунет, шеф Сектора за сарадњу у Делегацији Европске уније у Црној Гори,  истакао је да наредни период захтијева пуну посвећеност свих институција, али и цијелог друштва, јер кључне и најзахтјевније реформе тек предстоје.

„То је заједнички напор, и централних и локалних институција, и цијелог друштва. Управо на локалном нивоу примјењује се велики дио европског законодавства, посебно у областима животне средине, инфраструктуре, квалитета ваздуха и комуналних услуга“, нагласио је Брунет.

Он је подсјетио да се највећи број инвестиција које су неопходне за испуњавање европских обавеза, од постројења за пречишћавање отпадних вода, преко канализационих и водоводних мрежа, до еколошких стандарда, спроводи управо у општинама.

„Ако не постоји јасна обавеза и спремност да се те инвестиције реализују, ризикујемо проблеме у будућности, укључујући и евентуалне повреде европског законодавства након приступања“, упозорио је Брунет, додајући да је због тога неопходно да се још у претприступној фази покаже одлучност да се обавезе испуне.

Брунет је нагласио и да су инвестиционе потребе локалних самоуправа знатно веће од њихових фискалних капацитета" због чега ЕУ већ ради на мобилисању додатних средстава, из фондова Европске комисије, али и међународних финансијских институција".

Он је подсјетио и да  27 држава чланица ЕУ у Бриселу финализује припреме за Међувладину конференцију на којој би требало да буду затворена пет преговарачких поглавља, што представља „снажан сигнал да се европска перспектива Црне Горе убрзано приближава“.

Како је рекао, уласком Црне Горе у ЕУ биће потребна још снажнија координација између централне и локалне власти, јер ће нова кохезиона политика ЕУ захтијевати припрему националних и регионалних развојних планова у блиској сарадњи са општинама.

„Са тим процесом треба почети сада. Када Црна Гора постане чланица, биће спремна да представи развојне планове и да приступи далеко већим фондовима него данас“, казао је Брунет.

Он је закључио да ЕУ остаје посвећен партнер Црне Горе у свим фазама приступања и да ће наставити да снажно подржава развој локалних заједница и инфраструктурне пројекте широм земље.

Радош Жугић предсједник Општине Жабљак и предсједник УО ЗОЦГ, истакао је да локалне самоуправе имају кључну улогу у европским интеграцијама Црне Горе и да су спремне да буду поуздан и конструктиван партнер у процесу приступања ЕУ.

„Црногорске општине спремне су да буду конструктивне, одговорне и потпуно укључене у испуњавање европских обавеза. Наш задатак је јасан, да европске стандарде примијенимо тамо гдје се живот стварно одвија, у нашим заједницама“, поручио је  Жугић.

Он је нагласио да се управо на локалном нивоу одвија највећи дио посла када је ријеч о усклађивању са ЕУ правилима.

„Двије трећине европске правне тековине спроводи се на нивоу општина. Зато локалне самоуправе морају имати снажну улогу у креирању и спровођењу политика које нас воде ка пуноправном чланству“, казао је Жугић.

Он је истакао да Жабљак и све црногорске општине већ показују да знају да користе европске фондове, посебно у областима животне средине, инфраструктуре, одрживог туризма и дигитализације.

„На локалном нивоу најбоље се виде користи европског пута кроз пројекте, инвестиције, бољу комуналну инфраструктуру и већи квалитет живота наших грађана. Наставићемо да будемо активан партнер Влади и Делегацији ЕУ у свим наредним фазама. Увјеравам вас да ћемо као Одбор и лакалне самоуправе остати снажно посвећени овом процесу уз пуну сарадњу са Комитетом региона Европске уније“, закључио је Жугић.

Предсједница Скупштине ЗОЦГ и предсједница Скупштине Главног града, Јелена Боровинић Бојовић, саопштила је да је у претходном периоду у парламенту Подгорице донијета одлука о оснивању Центра за одрживи развој, "стратешке институције која ће унаприједити коришћење ЕУ фондова и ојачати сарадњу цивилног, невладиног сектора и администрације Главног града".

„Идеја Центра јесте да омогући бољу искоришћеност ИПА и других европских фондова, кроз заједничко дјеловање институција и цивилног друштва. Врло брзо ћемо свједочити његовом отварању“, истакла је Боровинић Бојовић.

Центар ће се фокусирати на пројекте из области енергетске ефикасности, зелене транзиције, управљања отпадом, заштите рањивих група и одрживог развоја, тема које су од кључног значаја не само за Подгорицу, већ и за Црну Гору у цјелини.

Предсједница је подсјетила да је Подгорица покренула велики реформски процес кроз ревитализацију мјесних заједница, по угледу на успјешне моделе из региона.

„Увели смо непосредан избор савјета мјесних заједница и предсједника савјета, преко зборова грађана. Тиме смо направили искорак ка већој транспарентности и директној демократији“, нагласила је.

Говорећи о једном од најзначајнијих успјеха Главног града, она је подсјетила да ће Подгорица 2028. године бити Европска пријестоница младих.

„Овај пројекат има државни карактер и поносни смо на изванредну сарадњу са Владом, локалним самоуправама широм Црне Горе и невладиним сектором. Успјели смо да освојимо ову престижну титулу и сада улазимо у трогодишњу имплементацију активности које ће Подгорицу представити у најбољем свјетлу“, казала је Боровинић Бојовић.

„Европска пријестоница младих 2028. биће пројекат који ће трансформисати наш град, отворити простор за иновације, учешће младих и европске вриједности онако како Подгорица заслужује“, поручила је на крају Боровинић Бојовић.

Састанак је настављен другом тематском сесијом посвећеном плану раста ЕУ за Западни Балкан – могућности за локалне заједнице у Црној Гори ,на којој учествују др Гордана Ђуровић, предсједница Црногорске паневропске уније, копредсједавајућа Заједничког консултативног комитета између ЕЕСЦ-а и Црне Горе, др Бернд Цхристопх Стрöхм, постдокторски истраживач и предавач, Бечка дипломатска академија и Бечки институт за међународне економске студије (WИИW), др Ненад Копривица, Центар за демократију и људска права (ЦЕДЕМ), Подгорица и Жана Јовановић, руководитељка Јединице за национална средства и реформску агенду, Структура за управљање фондовима ЕУ, Министарство финансија Црне Горе.

ПР центар