Буторовић: Дуплиране зараде и рекордна незапосленост - Црна Гора 5 година касније

Незапосленост у Црној Гори је на историјском минимуму. Зараде су на историјском максимуму. Тако данас, 5 година након смјене власти, изгледа слика трижишта рада и систем зарада.

Када се осврнемо на 2019. годину, видимо слику тржишта рада која је била далеко неповољнија него данас.

Подсјетимо се, минимална зарада је тада износила свега 193 еура, а од јула 2019. била је повећана на 222 еура. Просјечна нето зарада у Црној Гори кретала се око 510–520 еура, док су права радника, макар на папиру загарантована, у пракси често била занемарена. Није се тако давно (да би нас сјећање потпуно издало) радило за минималац, без плаћених прековремених сати, без поштовања права на недјељни и годишњи одмор, а неријетко и без доприноса и осигурања.

Данас, у септембру 2025. године, ситуација је битно другачија.

Стопа незапослености износи 9,03%, док је прије годину дана била 11,07%. То значи да смо за годину дана смањили незапосленост за више од 5.000 људи. Посебно је значајно да је преко Завода за запошљавање ове године запослено више од 7.400 особа, што потврђује да тржиште рада функционише активно и транспарентно.

Кључна разлика није само у бројкама.

Данас радници улазе у радне односе са знатно јачом заштитом својих права – од плаћеног прековременог, преко сигурнијих уговора, до поштовања одмора. Минимална зарада је сада знатно виша него 2019. Просјечна нето плата у Црној Гори према подацима МОНСТАТ-а за мај 2025. износи 1.014 еура, док је бруто око 1.208 еура. То значи да су просјечне зараде порасле за готово 500 еура у односу на 2019. годину.

Но ипак, не треба затварати очи пред чињеницом да и даље имамо изазове – готово двије трећине незапослених на бироу чека посао дуже од три године, а међу њима доминирају жене. То је поље на којем морамо додатно радити. И исто тако неспорно у поређењу са периодом од прије само пет–шест година, данас имамо видљив напредак: зараде су веће, права су стварна, а радници нису препуштени самовољи послодаваца.

Све у свему, напредак је очигледан. Не само у статистици, него и у свакодневном животу свих грађана. Данас појединац у Црној Гори има посао који  гарантује достојанство и отвара перспективу – а то је највећи капитал који једна држава може имати.