Чланство у ЕУ – идеја чије је вријеме дошло

Без много оклијевања, у децембру 2023. прихватио сам позив министарке Горчевић да своје познавање евроинтеграционог процеса ставим у службу управљачке улоге у преговорима са Европском унијом, са јасним циљем – убрзања чланства Црне Горе. У том тренутку, таква одлука могла је дјеловати као пркос стварности: пркос замору процеса, наслијеђеним слабостима институција и увријеженом увјерењу да се европски пут креће споро и без стварног исхода.

Међутим, тај пркос није био порицање реалности, већ њен изазов. Он је проистекао из сна који је, као сваки истински снивани сан, морао постати стварност – из идеје чије је вријеме дошло, како је говорио Виктор Иго. Био је то и својеврсни идеализам, онај који не бјежи од одговорности, већ је преузима; идеализам који не игнорише ограничења, већ их претвара у полазиште за промјену. У том смислу, увјерење министарке Горчевић да је могућ потпуни преокрет у европским пословима Црне Горе није било израз наивног оптимизма, већ свјесна политичка одлука да се идеал преточи у мјерљиве резултате уз велику подршку наших европских партнера.

Као предводница међу кандидатима, Црна Гора је, уз Албанију, једина држава која је отворила сва преговарачка поглавља, док је по броју затворених далеко испред осталих. Успјешно спроведени технички скрининзи у преосталим поглављима указују да је реалан циљ њиховог затварања у планираном року, чиме се отвара пут за приступање до 2028. године. То не би био само административни успјех, већ доказ да се кроз неколико година интензивне реформске агенде, јасног друштвеног фокуса и пуне посвећености институција може обновити међународни кредибилитет, убрзати демократска консолидација и повратити оптимизам у погледу будућности, чак и у времену глобалних неизвјесности.

У духу мисли Жана Монеа, Европска унија се не гради као готов пројекат, већ као збир конкретних одговора на сложеност савременог свијета. Данашња Унија је одговор на фрагментацију, кризе, ратове, климатске изазове и технолошке ломове. Црна Гора том одговору припада природно – не само политички, већ цивилизацијски. Она припада круговима који су обликовали савремену Европу, али и сопственој историјској линији у којој је, кроз различите епохе, градила мостове ка ширем европском оквиру. Тај пут је истовремено израз њене политичке самобитности и трајне отворености према Европи.

Западни Балкан остаје једна од карика која недостаје европској идеји да би била довршена. Без његове пуне интеграције, европски пројекат остаје недоречен. У том процесу, Црна Гора мора бити предводница – не по инерцији или географији, већ по заслугама, живљеним вриједностима и способности да се мијења. Снага самокритике, спремност на институционалну трансформацију и досљедност у примјени правила јесу оно што дефинише савремену Европу, и оно што Црна Гора данас показује у пракси.

На крају, пут који је пређен јасно показује колико је снаге, стрпљења и дисциплине већ уложено, али и да се сада одлучује исход. Сваки наредни корак носи већу тежину, јер више нема простора за колебање или импровизацију. У години у којој циљамо затварање свих поглавља, кључно је задржати постигнути ритам, ослонити се на научене лекције и показати досљедност у дјеловању. Ако се истраје у истом духу, ако Црна Гора остане епицентар европског оптимизма у региону, сан који је годинама дјеловао недостижно постаће остварена политичка и друштвена реалност.

Аутор: Предраг Зеновић, главни преговарач Црне Горе с ЕУ

Овај текст објављен је у 17. броју часописа Еуроказ.