Цркви Манастира Арханђела Михаила у Ђурђевића Тари потврђен статус културног добра

Управа за заштиту културних добара је у поступку ревалоризације, који је стручна оцјена својстава, особености и значаја културног добра, ради провјере његове културне вриједности, донијела Рјешење којим се утврђује статус непокретног културног добра Цркви Манастира Арханђела Михаила у Ђурђевића Тари.

Вријеме настанка манастира није познато, али се претпоставља да је изграђен прије него што су Османлије освојиле ово подручје 1465. године. Поуздано се зна да је манастир обновљен и пописан 1591. године. Та је сазнања сачувао А. Ф. Гиљфердинг, руски конзул у Сарајеву, када је 1857. обилазећи овај крај преписао сада изгубљени натпис који говори о игуману Теодору и обнови запустјеле цркве. Помиње и да је цркву живописао Поп Страхиња из Будимље. У манастиру је радила преписивачка школа. Поменути Гиљфердинг је из запустјелог манастира 1857. узео велики број манастирских књига, које се налазе у руској националној библиотеци у Санкт Петерсбургу. Посљедњи пут манастир је страдао 1875. године. Био је у рушевном стању до 1995/96. године, када су спроведена археолошка истраживања. Манастирска црква је обновљена 2000. године.

Црква је једнобродна са полукружном апсидом, грађена од притесаног камена, са видљивим фазама зидања. Главна врата на западној и бочна на подужној, јужној фасади, су лучног завршетка. Црква има двоводни кров покривен оловом, на коме се уздиже кружна каменом зидана купола.

Црква Манастира Арханђела Михаила у Ђурђевића Тари има статус културног добра од локалног значаја.