Представљени резултати Индекса родне равноправности за Црну Гору

Резултати другог по реду Индекса родне равноправности за Црну Гору представљени су данас на пресс конференцији Управе за статистику. Производом индекса добио се податак који мјери родну равноправност у Црној Гори и упоређује са земљама ЕУ.

Добијене резултате другог мјерења Индекса родне равноправности за Црну Гору представио је директор Управе за статистику, Мирослав Пејовић и указао на кључне резултате који би помогли даљем напретку на пољу родне равноправности у нашој држави.

“Индекс родне равноправности за Црну Гору износи 59,3 што је пораст од 4,3 индексна поена у односу на Индекс из 2019. године. Подаци показују да је индекс за Црну Гору у односу на просјек ЕУ нижи за 9,3 индексна поена” саопштио је Пејовић.

Индекс родне равноправности мјери се кроз шест домена: рад, новац, знање, вријеме, моћ и здравље, те су у тим доменима видљиви другачији резултати у односу на прво мјерење из 2019. године.

“Сходно подацима Индекса родне равноправности по доменима, нејвећа родна равноправност је у оквиру домена здравље и износи 87,6, док је најнижа у домену моћи и износи 44,1. Ово показује да је приступ и коришћење здравствене инфраструктуре прилично подједнако доступно и женама и мушкарцима. Међутим у домену моћи има још пуно простора за унапрјеђење и ово је домен који поред постојећих мјера заслужује велику пажњу креатора политика. Ипак, највећи раст у односу на 2019. годину забиљежен је управо у домену моћи и то за девет индексних поена, а затим код домена вријеме за 6,2 и домена рада за 5,5 индексних поена.

Генерални закључак који се може извести јесте да Црна Гора има још пуно простора за унапређење на пољу родне равноправности и вјерујемо да ће ови подаци користити креаторима политика у доношењу ефикаснијих оцјена.” објаснио је директор Управе за статистику.

Индекс родне равноправности за Црну Гору објављен је у складу са Споразумом о сарадњи са Министарством људских и мањинских права. Министар Фатмир Ђека истакао је велико задовољство због квалитетне сарадње са Управом за статистику, а један од многобројних успјеха јесте и ово истраживање које доприноси јаснијој слици стања родне равноправности у Црној Гори.

Иако представљени подаци говоре о помаку на пољу родне равноправности, министар Ђека истиче да се не смију занемарити велики проблеми са којима се Црна Гора и даље суочава на овом плану.

“Црна Гора и даље је суочена са бројним изазовима у погледу остваривања једнакости, еманципације жена и дјевојчица у друштву. Да бисмо били у могућности да развијамо јавне политике које ће допринијети прогресу, морамо исте базирати на опипљивим подацима који су индикатор социо-економских и политичких прилика у земљи и база за даљу надоградњу. 

Националном стратегијом родне равноправности, кроз постављене оперативне циљеве, настојимо да смањимо ниво стереотипа и предрасуда у црногорском друштву и омогућимо бољи приступ друштвеним ресурсима гдје постоје родне неједнакости” поручио је министар људских и мањинских права.

Додаје да бројни актери у држави, укључујући ресорно Министарство, цивилини сектор, међународне организације и медије, кроз бројне кампање, пројекте, програме, конференције и едукације, настоје да црногорским грађанима и грађанкама приближе кључне концепте и вриједности Европске уније којој тежимо приступити. На том путу, инкорпорирамо и наше насљеђе које подразумијева међуљудско поштовање и непрестану борбу за слободу. Напредак од нас захтијева иновативност и отвореност ка новим платформама, а то се не може постићи без инклузије жена и дјевојчица, закључује министар Ђека.

Похвале због позитивних промјена на које указује нови Индекс родне равноправности Црној Гори је упутила директорица Европског института за родну равноправност ЕИГЕ, Царлиен Сцхееле, која је дала предлоге како би се тај позитивни тренд могао наставити.

“Како би се ове позитивне промјене преточиле у стварност, Црна Гора може да размисли о увођене квота за жене у компанијама и генерално у пословном сектору и бизнису. Што се тиче резултата ЕИГЕ када је у питању процес одлучивања мушкараца и жена, показује се да је спорији темпо напретка у тој области. Међутим, квоте су нешто што може повећати раст у правом правцу. Такође, драго ми је што видим да је МОНСТАТ узео учешће у истраживању родно заснованог насиља и очекујемо да ће индикатори за родно засновано насиље бити укључени у израду сљедећег Индекса у пуном формату, наредном приликом,” казала је Сцхееле.

Потребу да се домен насиља укључи у наредно обрачунавање индекса родне равноправности напоменула је и замјеница шефа сектора за сарадњу, Делегације ЕУ у Црној Гори, Лиселотте Исакссон.

“Насиље над женама не само да је највећи облик кршења људских права у било ком друштву, већ је у питању дубоко укоријењена системска пракса уско повезана са односом моћи између жена и мушкараца, те на тај начин стоји у блиској вези са свим индикаторима који се адресују у оквиру овог индекса. Са стране ЕУ се надамо да ће надлежни црногорски органи наставити да анализирају овај извјештај и да ће им он послужити као основ за унапријеђене политике,” рекла је Исакссон.

Сви панелисти су сагласни да су овакви догађаји значајни јер показују докле смо стигли, шта смо урадили и који би требали бити даљи кораци ка потпуној равноправности и инклузији жена и дјевојчица у Црној Гори.

Индекс родне равноправности

Инфографик