Црна Гора је препозната као примјер добре праксе у реформи пореске администрације у региону

Црна Гора је препозната као примјер добре праксе у реформи пореске администрације у региону, а наставиће даље да надограђује и дигитализује порески систем без задршке, кроз сарадњу свих релевантних институција и привреде.

То је саопштено током И панела „Дигитализација као кључни фактор модерног пореског управљања“, одржаног у оквиру догађаја Пореске управе Црне Горе Дигитална основа повјерења - Нови информациони систем Пореске управе ИРМС.

Министар финансија Новица Вуковић рекао је да ће Црна Гора од 1. јануара 2026. године имати потпуну дигитализацију ове изузетно важне управе и система наплате прихода, истичући да држава која тежи чланству у Европској унији не може имати алтернативу пуној пореској дисциплини.

Држава попут Црне Горе, која жели и сигурно ће постати дио породице Европске уније до 2028. године, не може себи да дозволи да пореска дисциплина не буде апсолутна обавеза свих нас“, поручио је Вуковић.

Подсјетио је да су приходне управе у портфељу Министарства финансија међу најзначајнијим институцијама на нивоу државе, наводећи да Пореска управа, Управа царина и Управа за игре на срећу имају кључан утицај на стабилност јавних финансија.

Данас имамо равноправан приступ пореским обвезницима, појачане контроле и уређен систем какав је Европска унија примјењивала много раније“, рекао је министар.

Вуковић је нагласио да Акциони план за сузбијање неформалне економије мора добити стварни, а не само формални карактер, а да одговорност за пореску дисциплину мора бити заједничка.

Акциони план мора престати да буде само документ и постати алат за стварно сузбијање неформалне економије. Пореска дисциплина мора бити задатак свих, а не нешто што се покушава заобићи кроз разна оправдања“, истакао је Вуковић.

Он је навео да данашњи резултати нијесу дошли случајно, већ као одговор на дугогодишње изазове и проблеме у систему, који су се акумулирали и прије почетка његовог мандата, а који су захтијевали свеобухватну и озбиљну реформу.

Имали смо ситуацију да није постојала синергија међу институцијама, иако је код појединаца постојала жеља да данас имамо овакву реформу“, рекао је Вуковић.

Он је нагласио да је управо оно чему данас свједочимо доказ да су синергија и повезаност Министарства са управама пресудни за успјешну реализацију реформских процеса, уз јасно подијељену одговорност свих учесника.

Пореска управа у претходним годинама губила повјерење, али данас свједочимо да се то повјерење рапидно враћа“, истакао је Вуковић.

Вуковић је посебно истакао улогу Пореске управе, чији запослени, како је навео, нијесу одустајали од реформе ни у периодима када услови нијесу били повољни, “већ су годинама чекали тренутак за њену потпуну примјену“.

Сматра да је унапређење пореских система кључ ефикасне и транспарентне државе, истичући да се ради о пројектима који су међу најзначајнијима у оквиру његовог мандата.

Настављамо са надоградњом система без задршке, посебно када говоримо о пројектима које сматрамо кључним за даљи развој државе. Измјена и унапређење постојећих пореских система омогућавају транспарентније податке, квалитетнији однос према пореским обвезницима и ефикаснији рад институција, при чему дигитализација у великој мјери олакшава читав процес“, поручио је Вуковић.

Према његовим ријечима, инспекцијски надзор и јачање повјерења у систем рада Пореске управе биће додатно унапријеђени у наредном периоду, док је улога Министарства финансија да обезбиједи законодавни оквир који се досљедно примјењује у пракси, а не остаје само формално рјешење.

В.д. директора Пореске управе Сава Лакетић истакао је да је пројекат имплементације ИРМС система успјешно приведен крају захваљујући снажном институционалном ангажману и значајним улагањима, наводећи да се систем налази на прагу потпуног пуштања у продукцију.

На прагу смо потпуног пуштања система у продукцију“, казао је Лакетић.

Он је нагласио да ИРМС систем не представља само техничко унапређење, већ кључни реформски искорак на путу Црне Горе ка Европској унији, имајући у виду његов значај за испуњавање европских обавеза.

Систем ИРМС није само унапређење на нашем путу ка Европској унији, већ је он био неопходан како бисмо затворили Поглавље 6, управо да би се омогућила дигитална, електронска регистрација, за којом је постојала реална потреба“, истакао је Лакетић.

Подсјетио је да су темељи система постављени прије неколико година, а да је његов развој био плански и фазан процес.

Систем је конципиран, односно функционални документ је рађен 2022. године, док је сам систем уговорен током 2023. године“, навео је Лакетић.

Указао је и на чињеницу да се у упоредној пракси овакви системи уводе знатно спорије, док је у Црној Гори процес реализован у релативно кратком року, уз континуиран рад на имплементацији.

У другим државама имплементација оваквих система траје значајно дуже. Код нас је процес трајао око годину и девет мјесеци од мог доласка и, иако смо по мом доласку дио времена потрошили на формалне ствари, суштински смо све вријеме радили на имплементацији“, казао је Лакетић.

Према његовим ријечима, ови сервиси ће имати значајну улогу у јачању капацитета Пореске управе и ефикаснијој борби против сиве економије.

Неки од тих сервиса ће свакако бити снажан алат у рукама Пореске управе, али и у рукама запослених у Пореској управи, у борби против неформалне економије“, нагласио је Лакетић.

Подсјетио је и да је у оквиру истог пројекта, кроз пореску реформу и РАРП пројекат, уведена електронска фискализација као додатни механизам контроле.

Истакао је да ће комбинација ИРМС система и електронске фискализације по први пут омогућити свеобухватан, 360-степени преглед пореских обвезника, што ће значајно унаприједити надзор и правичност система.

Са та два алата, од којих ће нам ИРМС по први пут понудити преглед пореског обвезника од 360 степени, као и са фискализацијом коју ћемо ускоро имати у потпуности заокружену, моћи ћемо значајно боље и правичније да се боримо против неформалне економије“, навео је Лакетић.

Говорећи о будућим приоритетима, истакао је да борба против неформалне економије остаје један од кључних циљева који се плански спроводи из године у годину. Изразио је очекивање да ће привреда препознати значај реформе и дигитализације Пореске управе, те да ће однос државе и привреде бити заснован на партнерству.

Заиста очекујем да ће привреда са благонаклоним ставом прихватити дигитализацију Пореске управе. Вјерујем да ћемо у периоду након пуштања система у продукцију имати партнерски однос. Наша рука је испружена“, поручио је Лакетић.

На крају је нагласио да ће институције обезбиједити сталну подршку корисницима система кроз јасно дефинисане канале комуникације.

Организоваћемо канале комуникације и консултације, кроз хелп деск и линије помоћи“, закључио је Лакетић.

Предсједник Уније послодаваца Црне Горе, Слободан Микавица,рекао је да привреда у овом процесу не види препреку, већ прилику.

“Наш интерес је да будемо партнер држави, јер смањење сиве економије значи равноправне услове за све, праведнију расподјелу фискалног терета и здравији пословни амбијент“, поручио је Микавица.

Оцијенио је да оваква софтверска рјешења, имају снажан и дугорочан утицај на привреду и грађане, посебно у контексту европских интеграција.

Процеси који нас приближавају Европској унији не дешавају се у некој далекој будућности они су већ ту. На нама је да их препознамо, прихватимо и што прије се прилагодимо, како бисмо ојачали систем и укупну конкурентност црногорске привреде“, рекао је Микацица.

Према његовим ријечима наставак процеса фискализације један од кључних корака ка јачању привреде, смањењу сиве економије и стварању једнаких услова за све учеснике на тржишту.

Он је нагласио да фискализација представља нераскидиви дио шире дигитализације друштва, чији је крајњи циљ успостављање функционалног „оне стоп схоп“ система, који ће привреди и грађанима омогућити једноставнију и ефикаснију комуникацију са институцијама.

Координатор програма Свјетске банке, Денис Месиховић, поручио је да пројекат реформе пореског система у Црној Гори представља суштинску и системску промјену.

Месиховић је подсјетио да су дигитализација и модернизација пореских система међу њеним кључним приоритетима.

Кроз овај пројекат снажно подржавамо рад Владе Црне Горе на јачању фискалне одрживости, сузбијању сиве економије и унапређењу укупног пословног амбијента“, рекао је Месиховић.

Он је додао да се имплементацијом реформе очекује савремена и модерна Пореска управа, која ће ефикасно доприносити фискалној стабилности и јавним финансијама Црне Горе, кроз предвидив и транспарентан систем пореских прихода.

Месиховић је нагласио и регионални значај пројекта, истичући да је Црна Гора препозната као добар примјер реформе пореске администрације.

Друге земље пажљиво прате начин на који се ова комплексна реформа спроводи у Црној Гори, управо због њеног обима и значаја“, казао је Месиховић.

Закључио је да вриједност пројекта износи око 18,8 милиона еура, те да електронска фискализација представља један од првих кључних резултата и јасан показатељ правца у којем треба да иде реформа Пореске управе.