Црногорска међа и природа у средишту пројекта лабораторије на отвореном

Црна Гора се на међународној изложби Бијенале архитектуре у Венецији представља изложбом Terram intelligere: INTERSTITIUM (Разумјети земљу: ИНТЕРСТИЦИЈУМ)

Црногорска међа и природа у средиште пројекта лабораторије на отвореном 

“Пројектом “Разумјети земљу: ИНТЕРСТИЦИЈУМ” аутора Ивана Шуковића, Дејана Тодоровића и Емира Шехановића, Црна Гора отвара врата иновативном приступу у креативном интерпретирању националних ресурса у чијем је средишту тло наше земље и међа која је, не само просторни и културни феномен Црне Горе већ и комплексан симбол части, идентитета и друштвеног поретка. Кроз пројекат лабораторије на отвореном, архитектура се поставља у упоредну раван са феноменом међе и посматра се као гранични простор између умјетности и науке. Кроз анализу микроорганизама са црногорског простора и традиционалних начина градње, ауторски тим освјетљава како природа може обликовати одрживу будућност архитектуре”- саопштила је Мирјана Ђуришић, генерална директорица Директората главног државног архитекте у Министарству просторног планирања, урбанизма и државне имовине и комесарка изложбе Црне Горе уочи предстојећег 19. Бијенала архитектуре у Венецији.

Она је казала да је као комесарка изложбе веома задовољна што је Црна Гора овим пројектом искорачила из оквира досадашњег презентовања наше земље на сличним манифестацијама и показала да стоји у равни са најактуелнијим трендовима развоја укупног архитектонског дискурса.

„У циљу веће видљивости и посјећености нашег павиљона у Венецији, ове године направљен је значајан искорак у одабиру простора у Венецији, ArteNova Campo San Lorenzo, који је сада боље лоциран и са већим просторним капацитетима за организовање квалитетне презентације Црне Горе“, истакла је Ђуришићева.

„Пројекат представља иновативну фузију науке, умјетности, архитектуре и природних процеса. Током шестомјесечног трајања Бијенала архитектуре, у павиљону Црне Горе радиће лабораторија у којој ће посјетиоци имати прилику да уроне у свијет развоја микропроцеса бактерија изолованих из узорака тла сакупљених по цијелој Црној Гори (Дурмитор, Скадарско језеро, Букумирско језеро и др).  Ови процеси реализоваће се у плутајућој поликарбонатној лабораторији инсталираној у павиљону“, казала је кустоскиња изложбе, Милијана Зековић.

Она је појаснила да њихови производи – БИО пигменти и занимљиве просторне констелације настале развојем ових култура, директна су замјена за опасне компоненте засноване на петрохемијским процесима и тешким металима, које данас користимо, и представљају одржива рјешења у пољима екологије, архитектуре и конструктерства будућности. Партнер у овом истраживању је Институт за молекуларну генетику и генетски инжењеринг Универзитета у Београду, пионир у развоју ових тема у региону.

„Уласком у пукотине древне сувомеђе, отварамо врата живе природне лабораторије у којој аутохтоне бактерије из црногорске земље граде, реагују и стварају, нудећи неистражене алате за архитектуру будућности. Међу не посматрамо као крај и ограничење, већ као лиминални простор, мјесто дијалога, креативности и потенцијала, гдје се традиција и иновација сусријећу како би обликовале отпорне и интелигентне будућности”, оцијенила је Зековићева.

Иван Шуковић, вођа ауторског тима, казао је да пројекат истражује микробиолошке процесе у црногорском земљишту и њихов потенцијал у архитектури. Кроз узгој бактеријских култура у контролисаним условима настају форме које бришу границу између природе и грађеног простора. Граница се не тумачи као фиксна линија, већ као динамична зона у којој се наука и умјетност прожимају. Земља овдје „проговара“ кроз цртеж, звук, поезију и научну анализу, отварајући нове начине њеног разумијевања, казао је Шуковић.

Он је појаснио да се архитектура у овом контексту посматра као жива, промјенљива и способна да расте заједно с природом. „Поднаслов Интерстицијум указује на невидљиве силе и прелазне просторе који обликују нашу перцепцију. Кроз спој умјетности и науке, пројекат позива на размишљање о еколошким и филозофским темама, те о улози човјека у циклусима уништавања и стварања“, закључио је Шуковић.

Организатор изложбе је Министарство просторног планирања, урбанизма и државне имовине – Директорат главног државног архитекте, уз подршку Владе Црне Горе.

Овогодишње Венецијанско бијенале архитектуре, једно од најважнијих свјетских догађања у области савремене архитектуре, биће одржано од 10. маја до 23. новембра, под кустоским вођством прослављеног архитекте и иноватора, Carla Rattija.

Под кровном темом „Интелигенција. Природна. Вјештачка. Колективна“, бијенале ће истражити како различите врсте интелигенције – од оних које налазимо у природи, преко технологије и вјештачке интелигенције, до оне коју развијамо заједно као друштво – утичу на то како градимо и замишљамо просторе у којима живимо.

Кроз разнолике изложбе, инсталације и павиљоне из цијелог свијета, биће постављена и кључна питања: Како архитектура може одговорити на климатске промјене? Како обликујемо градове који су истовремено паметни и праведни? И како можемо користити нове технологије за стварање одрживих градова будућности?

“Да би се суочила са горућим свијетом, архитектура мора да искористи сву интелигенцију око нас” казао је приликом именовања Ratti.