- Почетна
Министарство екологије, одрживог развоја и развоја сјевера Ћулафић: Амбијентални пејзаж у Боки Которској се н...
Ћулафић: Амбијентални пејзаж у Боки Которској се не смије нарушавати

Еколошка инспекција пратиће да ли се поштују процедуре везане за заштиту животне средине када је ријеч о радовима на изградњи хотелске плаже у Баошићима, казао је министар одрживог развоја и развоја сјевера Дамјан Ћулафић у интервјуу за Портал РТЦГ. Он је нагласио да се амбијентални пејзаж у Боки Которској не смије нарушавати. Планирано је, каже министар, да до краја године у Ботуну буду завршени сви објекти у такозваној „сивој фази“ , након чега слиједи уградња опреме и извођење радова у складу са предвиђеном динамиком, како би пројекат био завршен до средине 2028. године.
Који су у овом моменту највећи изазови везани за привремено затварање Поглавља 27?
Када говоримо о највећим изазовима у овом моменту везаним за привремено затварање Поглавља 27, важно је истаћи да ово поглавље представља једно од најзахтјевнијих у преговорима, како због обима правне тековине, тако и због значајних финансијских улагања потребних за његову пуну имплементацију.
Црна Гора је свјесна обима техничких и финансијских обавеза које из њега произилазе. Процјене указују да су за пуну имплементацију потребна улагања која прелазе три милијарде еура, док је у току израда детаљне финансијске анализе која ће прецизно дефинисати укупан износ. Управо ови финансијски и технички захтјеви представљају један од кључних изазова у процесу затварања Поглавља 27.
Међутим, изазови нијесу само административне или финансијске природе, већ подразумијевају и спровођење врло конкретних промјена које грађани осјећају у свакодневном животу.
У области управљања отпадом, изазов је успостављање уређеног система без дивљих депонија, уз повећање нивоа рециклаже и смањење негативних утицаја на животну средину. Када је ријеч о квалитету вода, изазов је обезбиједити сигурну и чисту воду за пиће, као и очување ријека и мора, што је важно и за здравље грађана и за развој туризма. У области заштите од буке, потребно је унаприједити планирање простора и контролу извора буке, како би се обезбиједила квалитетнија животна средина у урбаним зонама. Када говоримо о хемикалијама, изазов је усклађивање са строгим стандардима Европске уније, што подразумијева бољу контролу супстанци у производима и индустрији, у циљу заштите здравља грађана. У области заштите природе, један од кључних изазова је очување биодиверзитета и природних станишта, уз истовремено омогућавање одрживог економског развоја. Посебан изазов представља и усклађивање са Директивом о еколошком криминалу, као и унапређење Кривичног законика, како би се обезбиједило да загађивачи сносе одговорност кроз строже казне и ефикаснију примјену закона.
Ипак Министарство екологије, одрживог развоја и развоја сјевера је уредно и у предвиђеним роковима доставило Европској комисији потребне пакете закона, подзаконских аката и стратешких докумената, који комплетно преостало потребно законодавство Европске уније транспонују у наш правни систем.
Већ неколико дана актуелна је прича о отварању спалионце за заражене животиње у Никшићу. Какав је Ваш став о томе? Да ли је исплативије градити спалионицу у Црној Гори или одвозити заражене животиње у спалионице у региону, ако је то уопште безбједно?
Могућност изградње постројења за уништавање заражених животиња у зони никшићке Жељезаре у овом тренутку се разматра као реална опција, при чему је важно нагласити да би се радило о савременом систему који испуњава највише стандарде заштите животне средине и здравља људи. Управо такав приступ је кључан како би се отклониле све евентуалне бојазни јавности. Са аспекта дугорочне одрживости, изградња спалионице у Никшићу може представљати ефикасније и исплативије рјешење за Црну Гору, имајући у виду да би се на тај начин смањили трошкови транспорта, убрзало реаговање у кризним ситуацијама и обезбиједила већа самосталност система. Одвоз заражених животиња у постројења у региону може бити привремена мјера, али носи одређене логистичке и биосигурносне изазове, посебно у ситуацијама повећаног ризика од ширења заразних болести. Истовремено, разузмијем и зебње дијела становника због, могуће је, недовољне информисаности о самом пројекту, те сам, стога, и раније говорио да мислим да ресорни министар пољопривреде, предсједник Општине Никшић и представници ЕПЦГ-а, треба да поведу дијалог и пронађу одрживо рјешење, које ће бити у најбољем интересу грађана и државе.
Свјетска банка недавно је одобрила кредит од 40 милиона еура Црној Гори за управљање отпадом. Тај пројекат обухвата и санацију око 11 хектара контиминираног земљишта на бившој локацији Комбината алуминијума (КАП) у Зети.
Када можемо очекивати завршетак тог пројекта, као и санацију базена црвеног муља?
Након дужих, али успјешних преговора одобрен је кредит од 40 милиона евра Црној Гори за унапређење система управљања чврстим отпадом и подизање квалитета живота наших грађана. Ријеч је о важном развојном искораку којим се започиње нова фаза свеобухватне модернизације сектора отпада, у складу са стандардима Европске уније. Кроз овај пројекат биће изграђен Регионални центар за управљање отпадом у Никшићу, који ће обезбиједити савремени третман, рециклажу и компостирање отпада за више општина. Тиме ће се значајно смањити ослањање на депоновање и створити услови за повећање стопе рециклаже.
Пројекат обухвата санацију затечене депоније која се простире на око 11 хектара земљишта, на бившој локацији КАП-а, у Зети, чиме се започиње системско рјешавање вишедеценијског еколошког проблема и неутралисање ризика по здравље грађана и животну средину. Узимајући у обзир генерално затечено стање опреме у локалним комуналним предузећима у Црној Гори, важно је што се једна од компоненти пројекта односи и на набавку опреме за комунална предузећа, како би локалне службе имале капацитете да одговоре савременим захтјевима управљања отпадом. Државним планом управљања отпадом искључили смо могућност будућег одлагања опасног отпада у зони КАП-а, чиме је направљен конкретан и одлучан корак ка унапређењу животне средине у Зети. Забрана одлагања отпада на тој локацији, уз ремедијацију постојећег одлагалишта, значи да овај, наслијеђени, проблем, који је плод апсолутног немара за животну средину, а тиме и за здравље, рјешавамо трајно. Уосталом, то је и један од закључака Владе Црне Горе, који реализујемо.
Припремни радови на санацији неуређеног одлагалишта отпада на локацији у зони КАП-а, планирано је да почну током јесени ове године, а завршетак је пројектом планиран у року од три године.
Да ли имате податак колики су приходи Еко-фонда од почетка године по основу накнада које трговци плаћају за кесе дебље од 50 микрона. Да ли се и даље смањује коришћење кеса и да ли их је мање на отпаду?
У складу са Законом о управљању отпадом и Уредбом о накнади коју плаћа продавац лагане пластичне кесе за ношење дебљине зида преко 50 микрона, продавци су у обавези да обрачунавају и плаћају накнаду за кесе које стављају у промет. Ова накнада се, на основу издатих рјешења Агенције за заштиту животне средине, уплаћује на посебан рачун Фонда за заштиту животне средине (Еко-фонда), у складу са важећим прописима. Мјера се примјењује од новембра 2024. године, као дио шире политике смањења употребе пластике и унапређења система управљања отпадом, коју спроводи Министарство екологије, одрживог развоја и развоја сјевера. Еко-фонд располаже подацима да укупан износ наплаћених средстава по овом основу, за период од новембра 2024. године закључно са 31. мартом 2026. године, износи 1.796.588,38 еура.
Актуелни амбијентални пејзаж у Боки Которској не смије се нарушавати и лично се залажем да се то подручје сачува. Лично сам мишљења да је у случају оваквог пројекта било цјелисходно захтијевати израду Елабората о процјени утицаја на животну средину, што сам, уосталом, недавно јавно И казао.
Важно је нагласити да Еко-фонд, наплатом накнаде по овом основу не остварује изворни пословни приход, нити добит, односно зараду. Ријеч је о намјенским јавним средствима која се користе искључиво за финансирање активности од јавног интереса – прије свега кампања, едукације и мјера усмјерених на смањење употребе пластичних кеса.
Нека истраживања показују да је у Црној Гори раније коришћено 100 пластичних кеса по становнику, а сада истраживања показују да се употребљава око 65, што показује да мјере МЕРС-а већ дају прве и конкретне резултате, иако смо свјесни да се пластичне кесе и даље користе, и да у том смислу наредне одлуке морају бити још снажније.
Чедомир Поповић, и његова компанија “Царине”, су у Баошићима, за потребе нове хотелске плаже, затрпали девет метара мора. С обзиром на то да је Агенција за заштиту животне средине процијенила да није потребно радити Елаборат о процјени утицаја на животну средину, да ли ће се све зауставити на томе или Министарство на чијем сте челу планира да предузме нешто тим поводом, будући да је логично да тај потез мора имати неког утицаја на морску средину?
Када је ријеч о радовима у Баошићима, сваки захват у обалном подручју мора се сагледавати кроз заштиту јавног интереса и очување природних вриједности. Актуелни амбијентални пејзаж у Боки Которској не смије се нарушавати и лично се залажем да се то подручје сачува. Лично сам мишљења да је у случају оваквог пројекта било цјелисходно захтијевати израду Елабората о процјени утицаја на животну средину, што сам, уосталом, недавно јавно И казао. Ипак, Агенција за заштиту животне средине, као првостепени орган, је процијенила да у овом случају није потребно радити Елаборат о процјени утицаја на животну средину. То, наравно, не значи да надлежне институције, а посебно еколошка инспекција, неће пратити ситуацију на терену. То су већ радили и поднијели одговарајуће пријаве због непоштовања мјера из рјешења Агенције за заштиту животне средине. Дакле, процедуре које су прописане се морају поштовати, а оне, по природи ствари, у области животне средине, иду у смјеру очувања и заштите природе.
Је ли Ботун заврсена прича и може ли било шта зауставити ту градњу? Каква се динамика изградње сличних постројења очекује у другим градовима?
О пројекту у Ботуну сам у више наврата говорио и раније, указујући на потребу правовременог дијалога са локалним становништвом и квалитетније комуникације о самом пројекту. Сматрам да је управо недостатак јасне и континуиране комуникације, уз честе промјене ставова, допринио неповјерењу и непотребним тензијама између грађана и надлежних институција. Такође сам упозоравао на ризике у вези са гаранцијама које је држава преузела, јер би евентуално одустајање од пројекта могло имати озбиљне финансијске посљедице по буџет Црне Горе. У том контексту, важно је нагласити да је почетак реализације пројекта у предвиђеним роковима допринио очувању значајних финансијских средстава.
У овом тренутку, пројекат је започет и реализација је у току. Како је саопштио директор подгоричког градског предузећа „Водовод и канализација“, Александар Нишавић, у току је изградња најважнијих дјелова система за пречишћавање отпадних вода у Ботуну и до сада је завршено око 20 одсто пројекта. Планирано је да до краја године буду завршени сви објекти у такозваној „сивој фази“, након чега слиједи уградња опреме и извођење радова у складу са предвиђеном динамиком, како би пројекат био завршен до средине 2028. године. Постројења за пречишћавање отпадних вода, када се реализују у складу са стандардима, имају за циљ унапређење животне средине, а позитивни примјери из праксе то и потврђују. С тим у вези, очекујем да и пројекат у Ботуну донесе исте или боље резултате, уз стриктно поштовање свих прописаних мјера. Влада Црне Горе се обавезала да ће након изградње обезбиједити редован мониторинг, и уколико се покаже прекомјеран негативан утицај на животну средину, постројење неће бити у функцији. Када је ријеч о могућности заустављања радова, у овој фази пројекта то би имало озбиљне правне и финансијске посљедице, због чега је кључно да се процес настави уз пуну транспарентност и контролу.
Нека истраживања показују да је у Црној Гори раније коришћено 100 пластичних кеса по становнику, а сада истраживања показују да се употребљава око 65, што показује да мјере МЕРС-а већ дају прве и конкретне резултате, иако смо свјесни да се пластичне кесе и даље користе, и да у том смислу наредне одлуке морају бити још снажније.
Што се тиче динамике изградње сличних постројења у другим градовима, она ће зависити од потреба локалних самоуправа, доступних финансијских средстава и спремности заједнице да учествује у дијалогу, али је јасно да Црна Гора мора наставити са развојем овакве инфраструктуре како би достигла европске стандарде у области заштите животне средине.
Да ли имате нове податке о нелегалној експлоатацији шљунка, колико је у протеклој години поднијето кривичних пријава и какав је план борбе против "шљункарске мафије"?
Црна Гора препознаје еколошки криминал и посвећена је његовом сузбијању кроз унапређење законодавства, јачање институционалних капацитета, формирање специјализованих тимова, међународну сарадњу и активно укључивање грађана у заштиту природних ресурса. Истакао бих иницијативу потпредсједника Владе Алекса Бечић да се у оквиру Сектора за борбу против криминала формира организациона јединица, односно специјализовани тим који ће се искључиво бавити борбом против еколошког криминала.
На нивоу Европске уније у мају 2024. године усвојена нова Директива о заштити животне средине путем кривичног права, којом се значајно проширује листа кривичних дјела против животне средине и уводе строжи механизми санкционисања починилаца. Као резултат сарадње са међународним партнерима, усвојена је Информација о закључивању Меморандума о разумијевању у области правосудне и еколошке сарадње између Министарства екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, организације Еxпертисе Франце и Француске развојне агенције. Важан институционални корак представља и одлука Врховног државног тужиоца из септембра прошле године о формирању Оперативног тима за борбу против еколошког криминала.
Циљ је борба против свих видиова еко-криминала, јер сваки од њих у истој мјери штети Црној Гори. Морам само, опет, да поновим да је због експлоатације шљунка буџет Црне Горе оштећен за преко милијарду евра, а због експлоатације шума око двије милијарде евра. Замислимо само да је тај новац остао у буџету: не би било никакве потребе да се задужујемо и активирамо кредите за инфраструктурне пројекте.
Вишедеценијска нелегална експлоатација шљунка из корита ријеке Мораче значајно је угрозила извориште Боље сестре, што је довело до вишеструког смањења његове издашности. Све анализе које је “Регионални водовод Црногорско приморје” финансирао у претходних десет година, а које су спровели реномирани стручњаци из Црне Горе, региона и Европске уније, потврдиле су јасну узрочно-посљедичну везу између неконтролисаног вађења шљунка и пада издашности овог изворишта. Током 2025. године уложено је око милион евра у активности које су омогућиле уредно водоснабдијевање свих општина на црногорском приморју, у складу са исказаним потребама. У наредном периоду приоритет ће бити обезбјеђивање додатних количина воде, како би се одговорило на очекивани раст потражње.
Имали смо проблем изливања хемикалија из Велипоља у Бојану. Да ли је тај проблем ријешен и шта планирате да радите ако се то понови?
Проблем изливања течности из Велипоља у ријеку Бојану је препознат и озбиљно разматран. Према доступним информацијама, спроведена су теренска истраживања и узорковање воде још у августу 2024. године, при чему је потврђено присуство повећаног нивоа органског загађења и фосфата. Од тада се ситуација континуирано прати од стране надлежних националних и регионалних органа, а одређене мјере су већ предузете у циљу санације и контроле загађења. Ипак, процес рјешавања овог проблема је и даље у току и не може се сматрати у потпуности завршеним. Управо због тога је предложено формирање заједничког истражног тима Црне Горе и Албаније, који ће омогућити детаљнији надзор, размјену података и ефикасније реаговање. Такође, почетком сљедећег мјесеца планирана је и посјета Тирани, у оквиру које ће и ова питања бити стављена на агенду.
Како оцјењујете стање квалитета ваздуха и воде у Црној Гори?
На основу анализе података из Државне мреже за праћење квалитета ваздуха за период 2020–2024. година, стање квалитета ваздуха у Црној Гори карактерише изражена просторна диференцијација по зонама, уз јасно издвојене проблеме у сјеверној и, дијелом, централној зони, док је јужна зона генерално у складу са важећим и будућим стандардима.
У свим зонама успостављен је континуиран и методолошки усклађен мониторинг квалитета ваздуха, који обухвата широк спектар полутаната, што омогућава поуздану процјену стања и трендова. Поред полутаната, чије се концентрације мјере у ваздуху и за које су подаци доступни у реалном времену на интернет страници Агенције за заштиту животне средине, садржај тешких метала и бензо(а)пирена у суспендованим честицама утврђује се рефернтним аналитичким методама.
У том смислу општа оцјена по зонама би била: сјеверна зона квалитета ваздуха представља најоптерећеније подручје, централна зона квалитета ваздуха показује средњи ниво оптерећења, док јужна зона квалитета ваздуха има генерално повољно стање квалитета ваздуха, без прекорачења граничних вриједности за кључне полутанте.
МЕРС је припремило нови Закон о заштити ваздуха, који је у потпуности усклађен са Директивом (ЕУ) 2024/2881 Европског парламента и Савјета о квалитету амбијенталног ваздуха и чистијем ваздуху за Европу. Такође, Стратегија управљања квалитетом ваздуха за период 2026–2029. године налази се у завршној фази процедуре усвајања.
У погледу квалитета вода, не бих могао рећи прецизније податке, јер је то област која је надлежност министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде.

