Ћулафић: Скоро 80% грађана спремно да прихвати реформе и мијења навике

У Црној Гори готово 80 одсто грађана саопштило је да је спремно да промијени своје навике ради заштите животне средине, а њих готово 70 одсто вјерује да држава може успјешно да испуни обавезе из те области.

То је саопштено на прес конференцији поводом представљања резултата истраживања јавног мњења о заштити животне средине и Поглављу 27, које је за потребе Министарства екологије, одрживог развоја и развоја сјевера спровела Агенција Спектрум аналитика током априла и маја ове године на узорку од 1000 испитаника.

Министар екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, Дамјан Ћулафић, појаснио је да је циљ истраживања био да се сагледа реално стање у тренутку када се интензивно ради на подизању свијести становништва и затварању Поглавља 27.

„Подаци су у много чему охрабрујући, иако постоје области у којима резултати нијесу тако добри. Они ће нам послужити као основа да у будућности неке државне политике креирамо на другачији начин. Сматрам да смо методолошки исправно поступили и да имамо кредибилно и озбиљно истраживање из којег ћемо много научити“, рекао је Ћулафић.

Указао је и да сјутра на сједници Владе бити утврђен Предлог закона о заштити ваздуха, који ће бити представљен јавности на конференцији за медије.

Говорећи о обавезама из Поглавља 27, Ћулафић је навео да Министарству преостаје да Влада утврди још два закона – Закон о управљању отпадом и Закон о заштити природе.

„На тај начин бисмо активности у области усклађивања са европском правном тековином привели крају. Бројимо ситно до затварања поглавља и мислим да у периоду од данас до краја јуна морамо бити максимално фокусирани на тај посао“, рекао је Ћулафић, апелујући на политичке актере, невладин сектор, медије и грађане да се укључе у тај процес.

Осврћући се на кључне податке из истраживања, Ћулафић је навео да је 76 одсто грађана исказало спремност да мијења своје навике у корист заштите животне средине.

„Грађани су у великом проценту спремни да поштују реформе које спроводимо кроз доношење нових закона и усклађивање са европским стандардима“, рекао Ћулафић.

Казао је и да више од четири петине грађана сматра да је затварање Поглавља 27 значајно прије свега за здравље грађана.

„То је потпуно исправно размишљање и радује ме што имамо здраву и тачну перцепцију значаја Поглавља 27“, казао је Ћулафић.

Он је истакао и да му задовољство представља податак да више од 40 одсто грађана вјерује да Министарство екологије може успјешно да заврши посао на затварању Поглавља 27.

„Узимајући у обзир турбуленције које су посљедњих година присутне у црногорском друштву и администрацији, сматрам да повјерење грађана у институције није на ниском нивоу“, закључио је Ћулафић.

Аутор истраживања, професор др Милош Бешић, саопштио је да је истраживање о ставовима грађана о заштити животне средине спровела агенција Спектрум Аналитика на узорку од 1.000 испитаника током априла и маја ове године.

Он је указао на значај праћења објективних показатеља стања животне средине, поред ставова грађана, а каоједан од најрелевантнијих међународних показатеља издвојио је Енвиронментал Перформанце Индеx (ЕПИ), који израђују истраживачи са Универзитета Yале за 180 држава свијета.

Према његовим ријечима, Црна Гора се на том индексу налази на 73. мјесту са скором од 47,7 поена. Истакао је да се држава суочава са изазовима у појединим областима, посебно када је ријеч о загађењу ваздуха ситним честицама, појашњавајући да овакви индекси могу помоћи у препознавању области у којима су потребне додатне интервенције.

Говорећи о резултатима истраживања, Бешић је казао да више од три четвртине грађана сматра да је Црна Гора изложена проблемима у области животне средине.

„Када је ријеч о највећим еколошким проблемима, грађани су на прво мјесто ставили нелегално одлагање отпада и дивље депоније, које је као највећи проблем навело 27,1 одсто испитаника. На другом мјесту је загађење ваздуха са 19,9 одсто. Ова два проблема грађани препознају као кључна и управо би на њих требало посебно усмјерити јавне политике“, оцијенио је Бешић.

Указао је да су међу значајним проблемима грађани навели и непланско ширење урбаних зона, загађење ријека и других вода, неадекватно управљање комуналним отпадом, угрожавање природних ресурса и недостатак система за пречишћавање вода.

„Истраживање је показало и да је 76,5 одсто грађана упознато са преговарачким поглављима у процесу приступања Европској унији, док је 69,3 одсто чуло за Поглавље 27 које се односи на животну средину и климатске промјене. Када је ријеч о информисаности о процесу приступања Европској унији, око 40 одсто испитаника сматра да је информисано, док приближно исти проценат наводи да није довољно информисан“, рекао је Бешић.

Указао је да велика већина грађана сматра да су питања заштите животне средине важна за процес европских интеграција.

„Више од 70 одсто испитаника подржава усклађивање Црне Горе са стандардима Европске уније у области заштите животне средине“, рекао је Бешић.

Указао је на податак да би 60 одсто грађана подржало усклађивање са европским стандардима чак и уколико би то довело до повећања трошкова за грађане и привреду.

„Грађани разумију да заштита животне средине кошта и сматрају да је ту цијену вриједно платити“, рекао је Бешић.

Бешић је указао да готово 70 одсто грађана вјерује да Црна Гора може успјешно да испуни обавезе из области заштите животне средине у процесу приступања Европској унији.

„На питање које би користи донијело затварање поглавља из области животне средине, испитаници су на прво мјесто ставили побољшање здравља грађана. Као значајне користи навели су и приближавање Црне Горе Европској унији, унапређење квалитета живота, развој туризма и привлачење инвестиција“, рекао је Бешић.

Према његовим ријечима, истраживање је показало и висок ниво декларативне спремности грађана да лично допринесу заштити животне средине.

„Њих 76,2 одсто навело је да је спремно да промијени своје навике ради заштите животне средине“, прецизирао је Бешић.

Појаснио је да код оваквих питања често постоји елемент социјално пожељних одговора, али да резултат показује да грађани препознају потребу за промјеном понашања и важност личног доприноса.

Говорећи о повјерењу у институције које спроводе политике заштите животне средине, Бешић је навео да највеће повјерење грађани имају у невладине организације које се баве заштитом животне средине, којима вјерује 49,9 одсто испитаника.

„Слиједе локалне самоуправе са 40,4 одсто повјерења, Министарство екологије са 37,4 одсто и Влада Црне Горе са 36,4 одсто“, рекао је Бешић.

Он је указао на шири проблем опадања повјерења у институције, који је присутан не само у Црној Гори, већ и широм Европе.

„Повјерење се тешко гради, а лако губи. Институције га могу повећати кроз резултате, транспарентност, одговорност и континуирану комуникацију са грађанима“, поручио је Бешић.

На питање да ли ће Министарство екологије успјешно затворити поглавља која се односе на животну средину, Бешић је казао да је 42,7 одсто испитаника одговорило потврдно, док 22,7 одсто није могло да процијени.

„Истраживање је показало и да двије трећине грађана вјерује да би чланство Црне Горе у Европској унији допринијело унапређењу заштите животне средине“, навео је Бешић.

Закључујући представљање резултата, Бешић је оцијенио да је еколошка свијест грађана на високом нивоу, да грађани препознају значај заштите животне средине за европске интеграције и да су спремни да подрже реформе и личним ангажманом допринесу остваривању тих циљева.

Надовезујући се на резултате истраживања, министар Ћулафић је оцијенио да резултати представљају добар показатељ перцепције грађана о кључним еколошким проблемима у Црној Гори.

Како је навео, посебно је значајан податак да грађани загађење ваздуха препознају као један од највећих проблема.

„То значи да је нови Закон о заштити ваздуха, који смо утврдили и који ће, надам се, врло брзо бити усвојен, потребан грађанима. Некада се чини да се доношењу закона не придаје довољно пажње, али видимо колико грађани ову тему доживљавају као важну“, рекао је Ћулафић.

Он је истакао да резултати истраживања показују подударност између приоритета које препознају грађани и активности које спроводи Министарство.

„Грађани дивље депоније и нелегално одлагање отпада виде као највећи еколошки проблем у Црној Гори. Управо зато сам веома задовољан активностима које смо до сада спровели, поготову узимајући у обзир јучерашњу акцију у Тивту коју смо спровели заједно са Минситарство одбране и Војском Црне Горе“, навео је министар.

Ћулафић је подсјетио да су до сада уклоњене 103 дивље депоније „ и настављамо да радимо на том проблему, посебно кроз кампању коју реализујемо уз подршку Делегације Европске уније у Црној Гори“.

Он је указао и на податак да грађани међу највеће проблеме сврставају непланску градњу.

„То не значи да грађани или институције сматрају да не треба градити и развијати урбане средине. Напротив, развој је потребан, али је важно да се одвија плански и одрживо“, рекао је Ћулафић.

У том контексту најавио је да би Влада у наредних десетак дана требало да усвоји еколошку мрежу Натура 2000.

„Вјерујем да ће она допринијети бољем планирању простора и развоју такозване зелене инфраструктуре, али на одржив и плански начин“, навео је Ћулафић.

Он је изразио очекивање да ће нека будућа истраживања показати ефекте мјера које Министарство спроводи и дати одговор на питање да ли се државне политике крећу у добром смјеру.