Ћулафић у Сарајеву: Црна Гора одабрала и циљ и пут

Црна Гора је одабрала циљ и пут, а то су квалитетнији живот и пуна интеграција у Европску унију (ЕУ), поручио је министар екологије, одрживог развоја и развоја сјевера, Дамјан Ћулафић.

Он је, како је саопштено из Министарства екологије, одрживог развоја и развоја сјевера (МЕРС), то казао на конференцији „Климатске промјене и зелена транзиција: Зелена агенда за Западни Балкан“, организованој у оквиру Сарајево Филм Фестивала.

Ћулафић је истакао значај Сарајево Филм Фестивала као мјеста окупљања и размјене искустава, подсјетивши да и Црна Гора има свој значајан филмски фестивал који већ 11 година промовише зелене квалитетне политике – Греен Монтенегро Интернатионал Филм Фестивал (ГМИФФ).

„Велика ми је част што имам прилику да говорим на Сарајево Филм Фестивалу. Црна Гора има свој значајан фестивал, ГМИФФ, и вјерујем да култура, филм и овакви догађаји могу бити снажан простор за отварање важних тема, па и теме климатских промјена", рекао је Ћулафић.

Како је додао, као што се регион може повезивати кроз културу, може се повезивати и кроз заједничке зелене пројекте.

Говорећи о пожарима који су тренутно актуелни у Црној Гори, Ћулафић је казао да они представљају још један конкретан примјер посљедица климатских промјена, али и истакао да је држава ове године показала висок степен спремности и превентивног дјеловања у одговору на ризик од пожара.

„Када говоримо о климатским промјенама, свјесни смо да је удио Црне Горе у глобалним емисијама веома мали. Међутим, то нас не ослобађа одговорности. Напротив, врло озбиљно схватамо значај који наши екосистеми могу имати у ублажавању негативних посљедица климатских промјена“, казао је Ћулафић.

Он је подсјетио да је Црна Гора у претходном периоду направила значајне кораке у успостављању правног и стратешког оквира за одговор на климатске промјене.

„Усвајањем Закона о климатским промјенама направили смо важан корак, док централни стратешки оквир представља Стратегија нискоугљеничног развоја Црне Горе, усвојена у фебруару ове године, као кључни документ којим се дефинише пут наше државе ка климатској неутралности до 2050. године“, навео је Ћулафић.

Како је додао, у децембру прошле године усвојен је Национални енергетски и климатски план, док се Црна Гора истовремено усклађује са обавезама које произилазе из правне тековине ЕУ и Европског закона о клими, што потврђује и усвајањем Ажурираног национално утврђеног доприноса (НДЦ).

„У јулу прошле године Влада Црне Горе усвојила је План прилагођавања на климатске промјене за период 2025–2035, са Акционим планом за период 2025–2027. године", рекао је Ћулафић.

Све те активности, како је истакао, показују да климатску политику не посматрају као обавезу коју треба формално испунити, већ као развојну политику.

Ћулафић је истакао значај очувања природе и екосистема у борби против климатских промјена.

„Важне су државне политике, али је једнако важно разумјети колико природа може да допринесе нашем одговору на климатске промјене. Човјек има огромну одговорност према екосистему". рекао је Ћулафић.

Како је казао, зато се мора истовремено радити на смањењу емисија, али и на заштити природе која представља један од најважнијих савезника.

Ћулафић је подсјетио и да је Црна Гора прије мјесец усвојила предлог подручја еколошке мреже Натура 2000, чиме је, како је навео, обухваћено око 44 одсто територије државе.

„Црна Гора је овим направила изузетно важан искорак. Словенија је дуго била лидер са више од 30 одсто територије обухваћене заштитом, а Црна Гора је сада, као будућа чланица Европске уније, урадила и више него добар посао у овом дијелу“, истакао је Ћулафић.

Према његовим ријечима, пред Црном Гором су и даље бројни изазови, од климатских промјена, преко управљања отпадом и отпадним водама, до изградње неопходне инфраструктуре.

„Наредни период мог мандата биће посвећен управо инфраструктурним пројектима и изградњи система који су нам неопходни да бисмо европске стандарде претворили у свакодневну праксу“, казао је Ћулафић.

Он је подсјетио да је Црна Гора прошле године приступила ЛИФЕ програму ЕУ, чиме је отворена додатна могућност за коришћење европских средстава за пројекте из области заштите животне средине и климатских промјена.

Ћулафић је казао да, нажалост, раније искуство Црне Горе показује колико неблаговремено дјеловање може бити скупо.

„Прије шест година за затварање Поглавља 27 било је потребно око 1.4 милијарде ЕУР, док су данас процјене готово четири милијарде", рекао је Ћулафић.

Према његовим ријечима, да је раније постојао виши степен одговорности и спремности, виси степен свијести о одговорности према будућим генерацијама, данас би Црна Гора имала много лакши посао.

Ћулафић је истакао да Црна Гора своје европско искуство жели да подијели са сусједима.

„На европском путу Босне и Херцеговине Црна Гора стоји као пријатељ и савезник. Можемо вам много помоћи, посебно имајући у виду да смо, вјерујем, прва наредна чланица ЕУ", казао је Ћулафић.

Како је додао, искуства која је Црна Гора стекла на нашем путу могу бити веома корисни и за државе комшије које стреме истом циљу.