Ћулафић: Заједнички можемо пронаћи одржива рјешења за најважније изазове

Министар екологије, одрживог развоја и развоја сјевера Дамјан Ћулафић говорио је на међународној научној конференцији ГЕА под називом „Глобални изазови и локална рјешења у управљању природним ресурсима“, која је окупила најеминентније стручњаке из области екологије, заштите природе, пољопривреде, шумарства, геонаука и водопривреде.

Организатори су Црногорска академија наука и умјетности, међународна научноистраживачка платформа ГЕА (Гео Ецо-Ецо Агро) и Свјетска асоцијација за очување земљишта и вода (WАСWАЦ).

Министар је изразио задовољство што је Министарство екологије, одрживог развоја и развоја сјевера имало прилику да активно учествује у организацији догађаја и оцијенио да се данас, више него икада, суочавамо са великим еколошким изазовима на глобалном нивоу.

"Климатске промјене, деградација земљишта, губитак биодиверзитета, загађење мора и океана, као и интензивна експлоатација природних ресурса озбиљно угрожавају одрживост живота на планети. Нажалост, многи од ових проблема присутни су и у Црној Гори", указао је министар.

Подсјетио је да је Црна Гора још 1991. године проглашена еколошком државом, што је тада представљало визионарски искорак. Ипак, како је рекао, реалност нас упозорава да су изазови у области управљања природним ресурсима и даље бројни и комплексни.

"У сјеверним крајевима земље биљежимо илегалну сјечу шума, док је дуж црногорске обале и у заштићеним подручјима све присутнија неконтролисана урбанизација и нелегална градња. Поред тога, несанитарне депоније и неадекватно управљање отпадом представљају додатно оптерећење за животну средину. Када говоримо о нашем мору, суочавамо се са појавом инвазивних врста, прекомјерним изловом и загађењем које угрожава рибљи фонд и биолошку разноликост Јадрана", навео је министар.

Истакао је да суочавање с овим изазовима захтијева одговоран, систематичан и координисан приступ свих сегмената друштва, као и сарадњу институција са грађанима, научном заједницом, привредом и цивилним сектором.

Црна Гора, према његовим ријечима, већ посједује значајан законодавни и стратешки оквир у области заштите природе, али је важно да се ти прописи досљедно спроводе, да се повећа транспарентност у доношењу одлука и да се континуирано улаже у јачање еколошке свијести међу локалним становништвом.

"У том циљу, Министарство на чијем сам челу тренутно ради на низу важних докумената који ће унаприједити систем заштите природе у Црној Гори. Међу њима су Закон о заштити природе, Закон о националним парковима, Стратегија биодиверзитета и Стратегија заштите морске средине", навео је министар Ћулафић.

Предочио је да се, осим законодавних и планских активности, спроводе и конкретни пројекти на терену.

"Посебно бих издвојио пројекат ГЕФ 7, који има за циљ да унаприједи управљање заштићеним подручјима, успостави еколошке коридоре, активно укључи локалне заједнице и приватни сектор у одрживо коришћење природних ресурса, као и да омогући мапирање терена и израду стручних студија", казао је министар.

Нагласио је да су на међународном нивоу постављени циљеви да се до 2030. године заштити 30 одсто копна и 30 одсто мора, у складу са Глобалним оквиром за биодиверзитет и Стратегијом биодиверзитета Европске уније.

"Црна Гора је тренутно на 13,29 одсто заштићене копнене територије и 1,79 одсто заштићене морске територије. То јасно говори да имамо још доста посла, али и снажну мотивацију да наставимо даље", казао је министар.

Према његовим ријечима, управо овакви скупови, попут конференције ГЕА, дају нам наду и снагу да заједнички можемо пронаћи одржива рјешења за најважније изазове нашег времена.

"Овдје се не ради само о размјени знања и искустава, већ о повезивању људи који дијеле исту визију – визију будућности у којој природа није препрека развоју, већ његов темељ. Вјерујем да ће резултати вашег рада, дискусије и закључци са ове конференције дати подстицај конкретним корацима како у Црној Гори, тако и шире", закључио је министар.